Педагогик компетентликнинг тузилиши ва мазмуни



Download 0,51 Mb.
bet24/37
Sana16.03.2022
Hajmi0,51 Mb.
#496284
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   37
Bog'liq
ПЕДАГОГИК КОМПЕТЕНТЛИКНИНГ ТУЗИЛИШИ ВА МАЗМУНИ

Т

Монолог -
укитувчининг
узига еки укув-
чиларга каратил-
ган нутки (ички ва
ташки монолог)


Диалог -
укитувчи ва
укувчи уртасида
ташкил этила-
диган сух,бат


Полилог -
укитувчи ва бир
нечта укувчи еки
укувчилар жамоаси
уртасидаги сщбат-
ни ифодаловчи нутк

Ижтимоий муносабатларни ташкил этишда нущнинг монолог, диалог, полилог шаклларидан фойдаланилади. Укитувчи фаолиятида х,ам нущнинг айнан мана шаклларидан фойдаланиш х,олатлари кузатилади (18-расм):

  1. расм. Уцитувчи нутцининг асосий шакллар Укитувчи синфда огзаки нущнинг турли шаклларидан фойда- ланади. Куйи синфларда купрок нущнинг диалог ва полилог шакли самаралидир, чунки бу боскичда таълим сух,бат усули асосланади. Монологик нуткдан уцитувчи х,икоя, тасвир, таъриф, тавсиф характеридаги мавзуларни баен этишда фойдаланади. Монологик нутк юкори синфларда ижтимоий, гуманитар фанлар - фалсафа, сиесатшунослик, педагогика, психология, социология, маданиятшунослик, “Миллий истиклол гояси”, “Маънавият асослари”, тарих, ^укук ва адабиет фанларини укитишда кулланилса, диалог шаклидаги нутк она тили, чет тили, математика, физика, биология, география, информатика ва ахборот асослари фанлари буйича ташкил этиладиган дарсларида кул келади. Урганилаетган мавзунинг мох,иятидан келиб чиккан х,олда

  2. укитувчи хар бир дарсда огзаки нущнинг барча шаклларидан уринли, максадли фойдаланиши мумкин.

Укитувчи мавзулар буйича материалларни укувчиларга етказиб беришда уларнинг хулкларига самарали таъсир этиш максадида куз, кош, кул, юз, бош, кафтлари ердамида муайян харакатларни амалга оширади. Унинг бундай харакатлари тасдик еки инкорни ифодалаши мумкин. Укитувчи томонидан содир этилаетган харакатлар уринли булса улар сузсиз педагогик таъсир жараенини кучайтиради. Бирок, бу каби харакатларни уринсиз, тез-тез содир этавериши укувчиларнинг диккатларини сусайтиради, уларни зериктириб куяди. Педагогик жараенда укитувчининг таъсирини кучайтирадиган омиллардан бири - унинг овози, унга хос булган хусусиятлар саналади. Укитувчи овозининг екимли ва жарангдор булиши укувчилар эътиборини узига тула карата олишини таъминлайди. Уз овозининг таъсирчанлигини аниклаш учун укитувчи овозининг канчалик даражада кучли, ширадор ва екимли эканлигини билиши, шунингдек, зарур вазиятларда овознинг бу каби хусусиятларидан унумли фойдалана олиши зарур. Уз овозида маълум камчиликлар борлигини сезган укитувчи уларни бартараф этишга харакат килиши керак. Бунинг учун овоздан фойдаланиш ва уни яхшилаш техникаси устида изчил, доимий машк килиб бориши талаб этилади. Зеро, бир еки икки марта килинган машк билан овоз хусусиятларини яхшилаб булмайди.
Укитувчи овози узида куйидаги хусусиятларни акс эттира олиши зарур:
с

  1. жарангдорлик (товушнинг тозалиги ва тембрнинг еркинлиги);

  2. кенг диапазонлик (овознинг энг пастликдан энг юкоригача булган

даражаси);

  1. хаводорлик (эркин сузлаганда яхши эшитувчанликка эга булиши);

  2. ихчамлик, харакатчанлик;

  3. чидамлилик (узок ишлаш кобилиятига эга булиш);

  4. мослашувчанлик (динамика, тембр, охандорликнинг турли шароитга

мослаша олиши);

  1. карши шовкинларга нисбатан баркарорлик (халакит берувчи шовкинга

тембр ва тесситуранинг узгариб туриши);
Педагогик фаолиятда у^итувчи уз нут^ини ташкил этишда ^уйидагиларга жиддий эътибор ^аратиши зарур:



  1. Г
    адабий (шева сузларининг цулланилмаслиги) меъерларига (кади - цовоц, памилдори - помидор, келутти - келяпти, картишка - картошка ва уоказо тарзида) амал цилиш;

  2. талаффуз (о, а, у ,у, ф, в, п, д, т, х, у, с, ц, ж, ш) меъерларига (онор - анор, ухшаш - ухшаш, палакат - фалокат, Хамит - Хамид, хам - уам, сентнер - центнер, ижтимоий - иштимоий каби шакллар) риоя этиш;

  3. келишик меъерларига (Собирни укаси - Собирнинг укаси, уцувчини дафтари - уцувчининг дафтари, поездга келдим - поездда келдим ва б. куринишида) амал цилиш






Г

Нутц уосил цилувчи органлар - нутцни уосил цилиш жараенида иштирок этувчи органлар.

V

Нутцни уосил цилишда иштирок этувчи органлар умумий уолда нутц аппарати деб юритилади
У^итувчи нущи х,ам нущ товушларини х,осил ^иладиган нущ органларининг иштирокида ташкил этилади. Нущ куплаб органлар иштироки, уларнинг имконияти билан х,осил ^илинади.
Нущ аппарати нущни х,осил ^илиш жараенида иштирок этадиган бир неча органлардан ташкил топади (19-расм):

Упка




Иккита бронх




Трахея

Кекирдак




Бугиз




Хдкдлдок;

Х,алк;ум




Тишлар




Бурун бушлиги

[ Лаблар 1







  1. расм. Нутц уосил цилувчи органлар

Бугунги кунда нутк техникаси буйича бир канча мажмуавий машклар асосланган. Улар сузлашиш пайтида тугри нафас олиш, товуш х,осил килиш ва нуткни маъноли ифодалаш малакаларини такомиллаштиришга ердам беради.
/” N
Нутк техникаси - нуткни тингловчи еки укувчига
етказишда кулланиладиган воситалар мажмуи Ч . J
Укитувчини нуткининг х,осил булишида нафас олиш мух,им ахдмиятга эга.

Download 0,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish