Педагогик компетентликнинг тузилиши ва мазмуни



Download 0,51 Mb.
bet22/37
Sana16.03.2022
Hajmi0,51 Mb.
#496284
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   37
Bog'liq
ПЕДАГОГИК КОМПЕТЕНТЛИКНИНГ ТУЗИЛИШИ ВА МАЗМУНИ

С N
Пантомимика - гавда, цул ва оецларнинг уаракати, у педагог томонидан баен этилаетган муайян фикрни алоуида ажратиб курсстишга, маьяш ц„ефа рр^ г^атш^а щщ, 6ерадJ
Одатда укитувчининг тугри тутилган, чиройли кадди-комати унинг шахс сифатида намоен булишини таъминлайди. Крлаверса, бу х,олат унинг узига, шахсий имкониятларига булган ишончи юкорилиги, шахс сифатида узини кадрлай олиши, узига узи юкори бах,о беришини х,ам ифодалайди. Бошнинг куйи эгилганлиги, кулларнинг осилиб туриши укитувчининг ички заифлиги, узига узи ишончсизлигидан далолат беради.
Узлуксиз талим тизимининг барча боскичларида таълим олувчиларга гавдани тугри тутишни, эркин х,аракатланишни, х,ар кандай вазиятда х,ам узини тута билишни, йигинчокликни ургатиб бориш максадга мувофикдир. Олий таълим муассасаларида талабаларда ушбу сифатларни х,осил килиш эса уларни касбий фаолиятга рух,ий тайерлашнинг мух,им шартларидан бири хисобланади.
Талабаларга, энг аввало, гавдани тугри тутиб туриш ургатилади. Бунда оеклар елка кенглигида (икки оек оралиги 12-15 смни ташкил этиши лозим), унг оек бир оз олдинда туриши максадга мувофикдир. Зеро, шундагина тана огирлиги х,ар икки
оекка бирдек тушиши билан бирга узок вакт (деярли 30-30, олий таълим муассасаларида эса 60-70 дакика) толикмай туришни таъминлайди. Укитувчининг хдракатлари имкон кадар оддий ва эркин булиши лозим. Узини узи мажбурлаб, айрим камчиликларни йукотиш максадида сунъий, зурма-зураки хдракатларни содир этишнинг х,ожати йук.
Хдракатлар канчалик самимий ва имкон кадар оддий булса, укувчиларда укитувчига булган ишонч, ^урматни шунчалик оширади. Гавдани олдинга-оркага тебратмаслик, х,адеб тана
огирлигини бир оекдан иккинчи оекка утказмаслик, стул суянчигига еки кафедра (олий таълим муассасаларида маъруза укиш учун ажратилган жих,оз)га бутунлай суяниб олмаслик, бошни еки кулокни кашламаслик, бурунни артмаслик, кузни ишкаламаслик, кулда бирор буюмни айлантирмаслик укувчига канчалик завк берса, унда укитувчига нисбатан хайрихокликни уйготса, уларнинг аксини содир этиш укувчининг гашини келтиради. Дарс жараенида укитувчи, шунингдек, гавдаси хдракатининг босик, ортикча хдракатлардан х,оли булишига
эътибор каратиши, ортикча силкиниш ва кескин хдракатларни содир этишдан узини тута олиши зарур.
Педагогик жараенда укитувчи юз ифодаси (мимика) ва жестлар оркали х,ам талабаларга самарали таъсир курсатади.
Мимика - юз мускулларининг уаракатлари орцали уз фикри, уис-туйеулари, кайфиятини, шунингдек, мавжуд воцеликка нисбатан муносабатини ифодалаш
Имо-ишора (гавда, цул ва оёц харакатлари) - муайян уодиса еки объектга нисбатан муносабатнинг гавда, цул ва оец уаракатлари ердамида ифодаланиши
Инсоният кадим-кадимдан узаро муносабат ва мулокотларни ташкил этишда турли жестлардан уринли ва самарали фойдаланиб келган. Зеро, имо-ишоралар инсоннинг х,иссиетлари, ички кечинмалари ва ижтимоий борликка булган муносабатини сузсиз ифодалаш имкониятига эга. М: унг кул чап кукрак устига кафтлар ейилган х,олда куйилса, бу х,олат “Сизга курматим чексиз”, унг
^улнинг кафтлари очщ х,олда курсатилса, “Жим булинг!”, “Бас дилинг!”, ^ул мушт ^илиб тугилса, “Крйил ^илдим!” еки “Крйил ^иламан!” каби маъноларни англатади.
Жуда ^адимдан инсон юз ифодаси ва параши атрофдагиларга суздан кура кучли таъсир ^илиши анщланган. Шу сабабли ^адимги Рим ва Юнонистонда нотщларнинг нафа^ат суздан, шу билан бирга мимика, пантомимика ва жестлар (гавда, ^ул ва ое^ х,аракатлари)дан самарали фойдалана олишларига эътибор ^аратилади.
Бугунги кунда х,ам ривожланган мамлакатларда сиесатчилар- нинг ю^орида ^айд этилган хдракатлар буйича малакаларни узлаштира олишларига жиддий эътибор ^аратилади.
У^итувчи томонидан мимика, пантомимика ва жестлар (гавда, ^ул ва ое^ х,аракатлари)дан самарали фойдалана олиш малакат- ларини самарали узлаштира олиши унинг мех,натини ^исман енгиллаштириш билан бирга, талабаларга таъсир курсатишида муайян муваффа^иятларни ^улга киритишига имконият яратади.
Мимика, пантомимика ва жестлар узатилаетган ахборотнинг х,иссий а^амиятини оширади, унинг пухтаро^ узлаштирилишини таъминлайди. Кузлар х,ам юз ифодасини шакллантиришда мух,им ахдмиятга эга. Шу сабабли кузлар ердамида турли маъноларни ифодалаш малакаларини узлаштира олиш х,ам мах,оратли педагог булиш учун них,оятда зарур.


Педагогик техника методлари - педагог томонидан талабалар- нинг у еки бу уаракатлари еки уларда намоён буладиган маънавий- ахлоций сифатларига узининг субъектив муносабат, алоуида уис- туйгуларни маъноли ифюдаланишини англатувчи методлар
У^итувчи уз фаолиятида педагогик техникага хос методларни ^улайди.



  1. Шахсий хатти-харакатларини бошдариш методлари.

  2. Уз организмини бошдариш (мимика) методлари.

  3. Х,иссиет ва кайфиятни бошдариш (психологик зуридишни бартараф дилиш, узини хис дилишгаижодий ендошиш) методлари

  4. Ижтимоий-перцептив добилият (диддат, кузатувчанлик, тасаввур)ни ривожлантирувчи методлар.

  5. Нутд техникаси (нафас олиш, овоздан фойдаланиш, ургу бериш, нутд суръати малакалари)ни такомиллаштирувчи методлар

  1. Алохида удувчига таъсир курсатиш методлари.

  2. Удувчилар жамоасига таъсир курсатиш методлари.

  3. Таълим жараенининг технологик жихатларини очиб берувчи методлар.

  4. Ташкилотчилик ва коммуникатив малакаларни ривожлантирувчи методлар.

  5. Педагогик талаблар дуйишнинг технологик усуллари.

  6. Педагогик мулодотни бошдариш малакасини ривожлантувчи методлар.

  7. Жамоавий ижодий ишларни ташкил этиш методлари ва б.ш.
Мохиятига кура педагогик техника методлари дуйидаги гурухларга ажратилади (17-расм):


  1. Download 0,51 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish