Эмиль золя Х. Амал



Download 16,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet84/129
Sana17.07.2022
Hajmi16,16 Mb.
#816123
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   129
Bog'liq
EMIL ZOLYA - Hamal

бр- 
лишса хонимларни эсон-омон етказишга кафил булол- 
маслигини айтди. Б ахтга к,арши бошк,а иложи йуц 
эди.
— З^ар цалай, кетиш керак, туш лик ма^тал булиб 
цолди,— деди улгудек цурциб кетган Энбо хоним.—
Бу иск,ирт ишчилар келиб-келиб мен мех;мон чак,ирган 
кунни танлашганини к,аранг-а! Яхш илш ш а ёмонлик деб 
шуни айтадилар-да!
Люси билан Ж анна пичан орасидан Сесилни тортиб 
чицармоцчи булишди; Сесиль эса бу ёввойилар *ал и
утиб б^лишгани йук,, х;еч нимани куришни истамай-
360


ман, дея такрорлаб, чицмасди. Ни^оят х,амма извошга 
чициб жойлашди. Негрель отга минди, ш ундан кейин 
миясига Рекийяр орцали ж инкучалардан юрсак булар­
ди, деган фикр келди.

Секин юраверинг,— деди у кучерга,— у ернинг 
йули ж уда ёмон. Борди-ю, оломон халацит бергудай 
булса, эски ш ахта орцасида тухтайсиз, биз эса яёв 
юриб, богнинг эшиги орцали бир аодаллаб етиб оламиз. 
Извош билан отларни бирор равотда цолдирармиз.
Улар йулга тушишди. Узоцда оломон Монсу томон 
кетаётганди. Ах,оли жандармлар билан драгунларни 
икки марта учратиш ганларидан буён вацимага тушиб 
цолганди: дах^шатли миш-мишлар куп эди, буржуй- 
ларнинг цорнини ёриб ташлаш керак, дея пуписа 
гаплар ёзилган цулёзма варацалар х,ацида гапиришар- 
ди. Уни 
х,еч
ким уцимаган булса-да, бу х;ол ундаги 
гапларни сузма-суз айтишга монелик цилмасди. Но­
тариус улгудек цурциб кетганди: у имзосиз хат олган 
булиб, унда мабодо халц фойдасига гапирмасанг, ер- 
тулангга кумилган бир бочка порох портлатиб юбори- 
лади, дея огохлантирилганди.
А на ш у хат туфайли Грегуарлар туш ликка кечи- 
кишаётганди. Улар хатни мух^окама цилишиб, тагин 
бу битта-яримта цазилкашнинг иши булмасин, деб 
Уйлашарди; лекин ш у чог пайдо булган оломон бутун 
хонадонни вацимага солиб цуйди, Грегуарлар х;амон 
жилмайишарди. Улар дарпардагларнинг бир бурчагини 
хиёл кутариб, бирор фалокат юз беришига ишонмай, 
хдммаси яхш илик билан тугайди, деган андишада ца­
раб туришарди. Соат бешга занг урди: х,али вацт эр- 
та, улгуриш ади. К уча тозаланади. Улар кучани кесиб 
утишади-да, тугри Энболарникига туш ликка кириша- 
ди. У ерда Сесиль кутиб турибди, Сесиль цайтиб келган 
булса керак. Бироц Монсуда х,еч ким уларнинг б ега м -. 
ликларига эътибор беришмасди; одамлар худди жин- 
нидек елиб-югуришарди, деразалару эшиклар куз очиб- 
юмгунча ёпиларди. Грегуарлар кучанинг нариги бетида 
Мегра уз дуконини катта темир болтлар билан туса- 
ётганини куриб цолишди: уларнинг ранги сурпдек 
оцариб, ш унчалик титрардики, касалманд хотини гай- 
каларни Узи бураш га мажбур булди.
Оломон директор уйи олдида тухтади.
361


— Нои! Нон! Н он!— деган дичк,ирик; янгради.
Ипполит тош билан уриб, ойнани синдиришмасин,
дея дераза к,опкдларини ёпиш учун кирганида жаноб 
Энбо дераза олдида турганди. Ипполит пастки цават- 
даги к,опк,аларни ёпиб чик;к;ан эди.* Малай тепага ку- 
тарилди: шпингалетларнинг шициллаши, ёгоч к;оп- 
цок,ларнинг бирии-кетин туширилиши эшитилди. Бахт- 
га царши, ертула к,аватидаги ош хонанинг катта ой- 
насипи ёпиб булмасди — ут устида ялтираб турган 
сихлар билан кастрюлкани куриш мумкин булган бу 
дераза ташвишга солиб к,уйган эди.
Жаноб Энбо кучага кдрамоцчц булиб, беихтиёр 
учинчи цаватга, Полнинг хонасига чицди: бу ер дан 
чап томондаги йулнинг олис жойларини, Ш нркатнинг 
омборларигача куриш мумкин эди. У дераза к,опк,ори 
панасига утиб, юцоридан оломонга царади. Хонанинг 
куриниши яна уни х,аяжонлантирди: пардоз столи 
йигиштириб дуйилганди, тоза чойшаб совук; каравотга 
яхшилаб ёзилганди. Як^ингинада фигони ошгани* ич- 
этини еб, куйиб-пишганлари энди асар дилиб, тинкаси- 
ни дуритганди. У х,ам салк,ин, эрталабки тартибсизлик- 
дан сунг йигиштирилиб, ораста цилинган, одатдагидек 
озода куринаёгган шу ^хонадек, узига келиб, цомати 
гоз булиб долди. Ж анж ал кутариш нинг нима дож ати 
бор? Бирор нима узгариб цолибдими? Ш унчаки х о ­
тини яна битта уйнаш орттирди холос; хотини уй- 
нашнн уз хонадонидан орттириб, айтарли ёмон иш 
к,илгани йуд. Балки, бу х,атто яхшироц хдмдир — узи­
нинг у ёд-бу ёгига дурустроц царайди. У улгудек рашк 
к,илиб юрганларини эслади-ю, узига рах,ми келди. Мана 
шу уринни муш тлаб юрибди-я, вой ах,мод-ей! Бопща- 
сига чидаганди-ку, бунисига х,ам чидайди-да. Нафра- 
ти сал ортади, вассалом. Огзи какрадек тахир булиб 
кетганини сезди. З^аммаси — умрбод изтироб чекиб 
юришлари х,ам, ш армандалик ботдогига ботганида х,ам, 
индамай, шу хотинни суйгани ва уни кунгли тилага- 
ни учун номус цилишлари х,ам фойдасизлиги равш ан 
эди.
Деразаси тагида яна:
— Нон! Нон! Ион!— деган хдйк^рик; боягисидан 
баттаррод янгради.
— Ах^моцлар!— тишларини гижирлатиб деди Энбо.
3G2


У катта ойлик олиши учун сукканларини, цорни 
катта, ишёцмас, ишчилар очдан улаётган бир пайтда 
лаззатли таомларни сб, семираётган ифлос чучца, деб 
атаганларини эшитди.
Хотинлар ошхонани куриб цолишди. Тустовуц цо- 
вурилаётганини куришлари х;амоно царгишу лаъиат- 
лар ёгилиб кетди; ёглик цовурдоц х,идп оч цоринларни 
цитицлаб, цийнай бошлаганди, Пасткаш буржуйлар! 
Цани энди ичларига щампань виноси цуйиб, огизла- 
рига дулмаларни тициб таш ласанг-у, ичаклари ёри- 
либ улишса!
— Нон! Нон! Нон!
—: Ах^моцлар!— такрорлади Энбо.— Нима, мен 
бахтли эканми?
Деч нимани ту1пунмайдиган бу одамларга нисбатан 
унинг цах,ру газаби жуш ди. У узининг катта маошини 
шуларнинг цалин териларига, уларнинг енгил, гам- 
гуссасиз мухдббатларига жон деб алмашарди, Нима, 
у уларни уз дастурхони ёнига утказиб, огизларига 
тустовуц цовурмаеини тицса, узи девор орцасига утиб, 
жононларни цучиб-эзса, аввал ишцибозлик цилган йи- 
гитлар устидан кулса булмайдими?
У
лоацал бир кунгина уз билганларича иш тутиб, 
цусурларипи цопдириб юрадиган, хотинларининг юзла- 
рига дагаллик билан туширадиган ва цушни хотинлар 
билан дон олишадиган энг расво ш умтака булига учун 
цаммасидан — уз тарбиясидан, бойлиги, дабдабаси, ди- 
ректорлик мансабидан воз кечган буларди. У х,ам 
очликдан тиришиб улишни, оч цорни таталаш идан 
боши айланганини сезишии истарди,— фацат ушал- 
маган армоцини руёбга чицара олса бас. Да! Цани 
энди молдек яш асанг-у, ^еч нпманг булмаса, энг бад- 
башара, энг ифлос юккаш хотин билан лсапдарзорда 
етаклашиб юрсапг ва шундай цувонсанг!
— Нон! Нон! Нои!
Энбо жахали чициб, шовцин-суронга лсавобан жон- 
жах;ди 'билан цичцирди:
— Нон эмиш! Дамма гаи шунда эканми, тункалар!
Мана, у доимо еб-пчиб юрибди, лекин кам азоб
чекибдими? Хотинииипг бсвафолиги, аламли-армонли 
х;аёти — х,аммаси куз олдига келди-ю, алами янгила- 
ниб, худди улим олдидаги х,ицичоц томогига тицилди.


Нон булгани билан з^амма иш жойида булавермайди. 
Цайси бир телба одамларнинг бахти бойликнинг тугри 
тацсимланишида, деб айтяпти? Ц уруц хаёлпараст - -
революционерларгина жамиятни вайрон этиб, янгиси- 
ни барпо цилишлари мумкин, бироц улар х>ар кимга 
озгина-озгина бойлик улаш ганлари билан инсониятга 
заррача х,ам шодлик бахш этолмайдилар, цайгу-хдс- 
ратларини 

Download 16,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish