Мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон миллийуниверситети тарих факультети



Download 0,78 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/24
Sana24.02.2022
Hajmi0,78 Mb.
#242738
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   24
Bog'liq
arxiv huzhzhatlarida buxoro amirligi mudofaa tizimi tarixining organilishi

Тўпчилар. Бухоро амирлиги кўшини таркибида пиёда сарбозлардан ташкил 
этилган алоҳда тўнчилар гурухига амир Насрулло (1827-1860) даврида асос 
солинган'. Манбаларда шундай эътироф этилсада, бирок жанг, ҳарбий юришлар 
чоғида тўпчилар амирликда ташкил этилган низомий гуруҳларга турли микдорда 
таксим этилган. Яна шуни айтиб ўтиш жоизки, амир Насрулло давридан бошлаб то 
1920 йилга кадар тўпчилар сони тўнлар сонига нисбатан кискариб боради ва бу 
тўпларнинг харбий техник 
' Ў з Р М Д А. И -1 2 6 ф он д , 1 -р уй х а т , 1 62 5 -и ш , 1 0 в а р ак . ^
Троицкая А. Л. Указ.соч. - С. 21 1. 
3 3


даражасининг анча ортиб борганидан далолат беради. Амирликда замбараклар 
асосан Россиядан ҳамда Афғортистон давлати ҳудуди оркали олиб келинган 
инглиз ва турк тўпларидан иборат булган. 1 850-1880 йилларда амирликдаги 
бекликларга тупчилар куйидагича тақсимланган: 

Бухоро беклигида 90 та тупчи, 30 та тўп; 

Чоржуй беклигида 10 та тупчи, 2 та туп (ута оғир ҳажмли); 

Шаҳрисабз беклигида 10 та тупчи, 3 та
т у и ;

Каркида 10 та тупчи, 2 та туп (ута огир хажмли) 

Карманада 10 та тупчи, 2 туп (ута огир ҳажмли) 

Балжувонда 10 та тупчи, 3 та тўпз ва ҳоказо. Бухорода тупчилар сони 
100-250 нафарлиги юқорида айтиб утилди. 
Тупчилар амирлик кушинида энг нуфузли кишилар ҳисоблапишган. Бироқ 
уларпипг амалдаги вазифалари ўта огир бўлиб, шупинг учуп уларга бошқа турдаги 
ҳарбийларга нисбатан кўпроқ маош тўланган. Шу сабаб бўлса керак, амирликдаги 
энг олий харбий мансаблардан бири хам тўпчибоши ҳисобланган. Амир 
Музаффархон ҳукмронлигининг охирларидан тортиб то Олимхон давригача 
Қарши хокими Акрамбек, амир Олимхон хукмронлиги даврида собиқ бош миршаб 
Абдусатторбек тўпчи боши лавозимида фаолият кўрсатган'. Тўпчилар ҳафтанинг 
ҳар шайба кунида ҳарбий дала машқлари ўташган. Бухоро беклигида бундай жой 
шаҳарнинг Самарканд дарвозаси ташкарисидаги кенг майдон хисобланиб, бундай 
машклар «Пахта-паррон» деб номланган. «Пахта-паррон» машқи чогида тўплар 
зарарсизлантирилган ўқлардан, ичига сочма порох ўрнига арпа кипиги солиб 
фойдаланилган^. Бирок амирликка тегишли бошка худудларда ҳам тўпчиларнинг 
ҳарбий машклар ўтказилганлиги тўгрисидаги маълумотлар биз ўрганган 
манбаларда учрамайди. 

Download 0,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish