Мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон миллийуниверситети тарих факультети


 Бухоро амирлигида қўшин тузилити



Download 0,78 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/24
Sana24.02.2022
Hajmi0,78 Mb.
#242738
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   24
Bog'liq
arxiv huzhzhatlarida buxoro amirligi mudofaa tizimi tarixining organilishi

1. 2. Бухоро амирлигида қўшин тузилити
Бухоро амирлиги ташкил этилгандан то тугатилишига кадар амирликдаги 
кўшин кай тарзда ташкил этилганлиги, аскарлик таркибига кабул килиш қонун - 
коидалари, жангчиларнинг ёши, кийимлари, харбий ўкув машғулотлари, амирлик 
ҳудудида кўшиннинг таксимланиши ва жойлаштирилиши, протекторат давридаги 
харбий ислохотлар ва янги типдаги ҳарбий бўлинмаларнинг ташкил этилиши ва 
шунга ўхшаш бир катор масалалар доим кун тартибига кўйилган эди.
' Қ а р а н г : Х од ж а е в Ф . Из б р а н ные т р уд ы. Т. 1 Та ш к е н т : Ф а н У зС С Р . 1 97 0 . - С . 2 1 0 -2 12 . 
2 1


Манғитлар сулоласи ҳокимият тепасига келган дастлабки йилларда амирлик 
ўзининг мунтазам кўшинига эга эмас эди. Амирликда мавжуд бўлган
03
сонли 
ҳарбийларнинг асосий вазифаси амир ва унинг аъёнларини кўриклаш ҳамда шаҳар 
осойишталигини таъминлашдан иборат бўлган. 
Уруш вактларида амир буйруғи билан халк лашкарлари тўпланиб ҳарбий 
ҳаракатларига жалб этилган. Бухоро амирлигида кўшин тузишига келсак, 
Темурийлар салтанати парчалангандан то XIX асрнинг биринчи чорагига кадар бу 
масалада деярли катта ўзгаришлар кузатилмайди.' Амир Шоҳмурод ҳукмронлиги 
даврида кўшин икки канотдан иборат бўлган. Сўл қанотда манғит, кенегас, 
кероит, дўрман, кўнғирот, қиёт, киргиз, хитой, қипчоқ, ўтажи, туркман, арлот, 
калмок, уйғур, мўнғул, қори, ҳофиз, ўғлонлардан тузилған дасталар ташкил 
этгaн^. 
Чап канотда катоғон, сарой, ябғу/ябғу, бахрин, жалоир, канғли, юз, минғ, 
наймон,' қарлук, беркут, кўрчи, аргуи, оғлон, каллик, фулодчи, кирк, олчин, 
можар, чиғ1бой, бедойил, ас, жибирғин, килғий, тимой, масид, тар, боғлон, иложи, 
туғут ва шогирдпеша гурухлари жойлашган'. Таъкидлаш жоизки, сарбозликка 
кабул килинаётған юкорида айтиб ўтилган уруғ- аймоклардан қайси бириға 
теғишлилигига караб мазкур гуруҳғагина кабул килиниб, улар аралаштириб 
юборилмаған. Буидай уруғларга караб кўшин тузиш ўша даврда ҳукм сурған Хива 
ва Қўкон хонликларида хам мавжуд эди. Масалан, Хива хонлиғида Баёнийнинғ 
маълумотича, харбий харакатлар вақтида (1265) (1848-1849) йили Мухаммад 
Аминхон навкарларининғ рўйхатини тузишға буюрилиб фармон берилғанда, 
хонлик кўшини куйидагича кўриниш олган: Пахловон ота, Элтузархон, Мухаммад 
Рахимхон ва ҳоказолар асосий туғини кўтариб бориб, бундан ташкари, 
кўнғиротликлар туғини Қутлимурод бий саркардалиғидаги 600 кўнғиротлик 
навкарлар, каракалпоклар туғини Тўра ва Солиҳ оталик саркардалар бошлик 2 
минг 
' Ар е н д а р е н к о Г. Б ух а р с к и е в ой с к а в 1 88 0 г. / / Тур к е с т а н с ки й с б ор н и к . 2 97 т ом . - С . 12 9 .
^ Замонов А. XVIII-X1Xаср ур таларида Бухоро амирлигининг кушин тузилиши ва харбий бошкаруви.//
Ўзбекистон тарихи, 2014 №1, 38 -бет. 
' Вохидов Ш. Бухоро давлатининг бошкарув тизи.ми (.манғитлар даври). Б. 27-28. 
2 2


навкар, ёвмутлар туғини Аҳматуллоҳ ясовулбоши саркардалигида, 2 nwhfотлиқ 
йимралилар туғини Худоёр саркардалигида 2 минг отлик, чавдирлар тугини 
Муҳаммад Мурод бий саркардалигида минг отлик, сакирлар туғини Эрниёз 
маҳрам саркардалигида, б минг отлик, туячи тугини Оллош бий угли Оллоёрбек 
саркардалигида 650 нафар, мангит тугини Бекманбий саркардалигида 300 отлик, 
кипчоклар тугини Х5'жа Ниёзбий саркардалигида 300 отлик ва ҳоказо шунга 
ухшаш - 25 гурух туги кутариб борилган'. Демак, XIX асрнинг бошларига кадар 
хонликларда кушин тузишда уруг - кабилачилик анъаналари етакчилик килиб 
келган. Мангитлар сулоласи ҳукмронлигида амир Ҳайдар ҳукмронлиги даврига 
(1800-1826) келиб дастлабки туб ўзгаришлар рўй бериб, яъни маълум маънода 
мунтазам армия ташкил этилди, дейишга асос бор". Бирок, баъзи тарихчилар бу 
фикрга тўла кўшилмайдилар. 
Бухоро амирлигида армия ва харбий ишларни ташкиллаштиришни икки 
боскичга бўлади ва I боскични XIX аср бошларидан XIX асрнинг 30 - йилларигача, 
яъни амир Ҳайдар даврида ҳисоблаб, бу даврни гиу соҳага дастлабки асос 
кўйилганлиги, тўла мунтазам армияни ташкил этилганлигини эса II боскичда амир 
Насрулло даврига (1827-1860 йй) тўгри келиб то 1837 йилда охирга етказди, 
дейди"\ Амирликнинг доимий армиясининг ташкил этишга сабаблардан бири бу 
тўхтовсиз давом этган харбий харакатлар, ташки хавф хатар ва ичкн низолар 
бўлган. 
Аслида 

Download 0,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish