O'zbekiston Milliy Ensiklopediyasi indd



Download 2,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet150/328
Sana24.02.2022
Hajmi2,2 Mb.
#207098
1   ...   146   147   148   149   150   151   152   153   ...   328
Bog'liq
O zbekiston Milliy Ensiklopediyasi - E harfi

130
ЭНГ ЯНГИ ТАРИХ — жаҳон тари-
хини даврлаштиришда, асосан, тарих 
фанида, 20-аср бошлари (Биринчи жаҳон 
уруши бошланиши)дан тортиб то ҳоз. 
кунгача бўлган даврнинг номланиши. 
ЭНГ ЯНГИ ТЕКТОНИКА — қ Не-
отектоника.
ЭНГЕЛЬ ҚОНУНИ — бир мамла-
кат миқёсида даромад билан истеъмол 
ўртасидаги алоқадорликни тавсифлай-
диган қонун. Немис иқтисодчиси ва ста-
стистиги Эрнст Энгель (1821 — 1896) то-
монидан ифодалаб берилган. К°нуннинг 
асосий ғояси миллий даромаднинг озиқ-
овқат маҳсулотлари учун сарфланган 
ҳиссаси фарвонликнинг бевосита инди-
катори эканлигини кўрсатишдан иборат. 
Бу ҳиссанинг паст бўлиши фаровон-
ликнинг юқори эканлигини кўрсатади. 
Оиланинг даромади ўсиши билан 
озиқ-овқатга қилинадиган харажатлар 
салмоғи пасаяди, кийимкечак, уйжой, 
коммунал хизматлар харажатлари нисба-
тан кам ўзгаради, маданий эхтиёжларни 
қондириш харажатлари ҳиссаси эса орта-
ди. Даромад билан истеъмол ўртасидаги 
тескари пропорционалликни ифодалаш-
да Энгель эгри чизиғи қўлланилади. 
ЭНГЕЛЬС Фридрих (1820.28.11, 
Бармен, 
Германиянинг 
Вупперталь 
шаҳри — 1895.5.8, Лондон) — мутафак-
кир ва жамоат арбоби, марксизм асос-
чиларидан бири. Фабрикант оиласида 
туғилган. 1841— 42 йилларда Берлинда 
ҳарбий хизматни ўташ даврида унтга ке-
либ маърузалар тинглаб турди. 1842 йил 
Манчестер (Буюк Британия) га кўчиб ке-
либ фабрика идорасида ишлади; «Рейн 
газетаси»да ҳамкорлик қилди. Парижда 
1844 йил К.Маркс билан бўлган учра-
шув уларнинг дўстлигига асос солди. 
Э. «Коммунистлар иттифоқи»ни таш-
кил этишда (1847) ва унинг фаолияти-
да иштирок қилди. Маркс билан бир-
га иттифоқ дастури — «Коммунистик 
партия манифести»ни ёзди (1848). 1848 
йил июнь — 1849 йил майида Кёль-
нда Маркс билан биргаликда «Янги 
Рейн газетаси»ни нашр этди, 1849 йил 
Жанубий Ғарбий Германияда қуролли 
қўзғолонда қатнашди. 1849 йил нояб.да 
Лондонга кўчиб келди, 1850 йил нояб.да 
эса Манчестерга келиб, савдо идорасида 
ишлай бошлади. 1870 йилдан Лондонда 
яшади; Марксга доимий моддий ёрдам 
бериб турди. У билан бирга I Интернаци-
онал фаолиятига раҳбарлик қилди. Маркс 
вафотидан кейин Э. Европа социалистла-
рининг маслаҳатчиси ва раҳбари бўлди. 
Асосий асарлари: «Англияда ишчилар 
синфининг аҳволи» (1845), «Муқаддас 
оила» (1845), «Немис мафкураси» 
(1845—46) (кейинги иккаласи К. Маркс 
билан биргаликда ёзилган), «Германияда 
деҳқонлар уруши» (1850), «Германияда 
инқилоб ва аксилинқилоб» (1851—52), 
«АнтиДюринг» (1878), «Оила, хусу-
сий мулк ва давлатнинг келиб чиқиши» 
(1884), «Людвиг Фейербах ва немис 
классик фалсафасининг охири» (1886), 
«Табиат диалектикаси» (1873—82; 1925 
йил босилиб чиққан), «Франция ва Гер-
манияда деҳқонлар масаласи» (1894). Э. 
Маркс билан биргаликда яратган таъли-
мот тарихий тараққиётга,ҳаётнинг объ-
ектив қонуниятларига зид эди. Бу таъ-
лимот 20-асрда дунёнинг катта қисмида 
муайян синф мафкурасига айлантири-
либ, жамиятнинг барча аъзоларини унга 
бўйсундиришга ҳаракат қилинди. Бундай 
таълимот амал қилган ижтимоий тузум-
да мулкка эгалик, шахс эркинлиги, инсон 
ҳуқуклари поймол этилиши натижасида 
ўта салбий ижтимоий жараёнлар содир 
бўлди. 

Download 2,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   146   147   148   149   150   151   152   153   ...   328




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish