Oyina uz kutubxonasi УЎК



Download 1,58 Mb.
Pdf ko'rish
bet44/47
Sana01.03.2022
Hajmi1,58 Mb.
#475919
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   47
Bog'liq
Юрак бўронлари. Роман-эссе

Жамшид ЗОКИРОВ
 хотираларидан)
–Б
отир акам сўнгги бор касалхо-
нада ётганларида у кишига, асо-
сан мен ва Галина келинойи ºараб турдик. 
Мен акамнинг соºолларини олиб, баъзан 
оёºларини илиº сувда ювардим. Бир сафар 
«ªанчалар сени яхши кўришимни биласан-
ку, Жамшид», – деб ºолдилар. Шунда жуда 
¾алати бўлиб кетдим. Акамни янада яхши 
кўриб ºолдим. Ичимда Олло³га илтижолар 
ºилиб, акамнинг ўлмаслигини ºайта-ºайта 
сўрадим.
Бир куни Ботир акам ухлагач, биз ³ам 
Галина келинойи билан озгина миз¾иб 
ºолибмиз. Мени кимдир туртгандек бўлди. 
Кўзимни очсам, акам жойларида йўº. Ке-
Oyina.uz kutubxonasi


190
линойимни уй¾отиб, зудлик билан касалхо-
на йўлагига чиºдик. Кимсасиз йўлакда Бо-
тир акам ³ор¾ин юриб борарди. Бориб, у 
кишининг ºўлларидан тутдик. Мен дар³ол 
сўрадим.
– Нега турдингиз, ака? Нега бизларни 
уй¾отмадингиз?
– Мен ўзи ºаердаман?.. Навфал ºани? – 
деди акам бизга ¾алати ºараб.
– Ботир ака, Сизга нима бўлди ўзи? Ахир 
Навфал акам вафот этган-ку?!
– Биласанми, у палатамга келиб, ºийна-
либ ётаверасизми, ака, юринг кетамиз, 
деди. Мен унга эргашиб кетаётганимда, уни 
йўºотиб ºўйдим. Навфал ºани, у ºаёººа кет-
ди?..
– Навфал акам йўº. У ўлиб кетган. Сиз 
шифохонада ётибсиз. Сизга умуман туриш, 
юриш мумкин эмас. Юринг, ака, палатага 
кирамиз.
Шунда Ботир акам тўхтадилар. ²олсиз-
ланиб бораётган гавдасини тик тутмоºчи 
бўлди. Лекин уддалай олмади. Йиºилаётган 
пайтда у кишини келинойим билан ушлаб 
ºолдик. Амаллаб палатага киритдик. Акам 
ºайтиб ўрнидан турмади. Айтишадики, о¾ир 
ётган беморни вафот этиб кетган ºариндоши 
чаºирса ва ўзи билан олиб кетса, бу яхшилик 
аломати эмас. Бу беморнинг куни битганли-
ги аломати экан. Шундай бўлди ³ам. Акам 
1985 йил 23 январда вафот этди...
Oyina.uz kutubxonasi


191
* * *
1985 йил 25 январь. ªиш. Совуº. ªор 
ё¾арди. Мактуб эса йўлда эди. На шиддатли 
поезд, на тезучар самолёт бу мактубни эга-
сига етказолмади. Ўша куни жигаргўшалари, 
дўстлари, ºариндошлари ва хабар топган ма-
даният, адабиёт ва санъат а³ли буюк санъ-
аткор Ботир Зокиров билан видолашиб, уни 
³еч ºачон мактуб етиб бормайдиган жойга – 
сўнгги йўлга кузатаётган эди. Мотамсаро 
осмон унинг тобути устига тинимсиз ºор 
эларди. Видолашаётган ºалблар фарёдининг 
чеки йўº...
Пойтахт Тошкент кўчалари мотам зарби-
дан о¾ир сукутга чўмган, бу мотам гўё она 
заминни зир-зир титратаётгандек эди. Аф-
суски, мотам кунида уни сўнгги йўлга куза-
тиш ³ам халºига насиб этмади. Чунки у яна 
далада, яна экин экиш дардида эди. ªишда 
³ам дала ишºи билан ёнарди. Эшитди. Ле-
кин жуда кеч эшитди. Одатдагидек кечга 
ºолиб йи¾лади. Ўз юртига ºўшиºдан ³айкал 
ºўйган... тобут эса армонда кетди...
Афсуски, у ºалбида айтилмаган ºўшиº-
ларини, чизилмаган картиналарнинг о³ори 
рангларини, кинода яратмоºчи бўлган ёрºин 
образларини ва яна ºанча-ºанча ушалмаган 
буюк орзуларини ўзи билан олиб кетди. Ал-
видо, буюк Истеъдод! Алвидо, мўъжизалар 
яратиб кетган бетакрор овоз! Алвидо, юрак-
ларда бўронлар уй¾отиб кетган ªўшиº!
Унинг: «Она халºим олдида жуда ºарз- 
дорман. Бир фарзанд ва хонанда сифа-
Oyina.uz kutubxonasi


192
тида шу ºарзларни узишим шарт. ²али 
халºимга кўнглимдагидек хизмат ºила олга-
ним йўº. Бошºача куйлаш, бошºача чизиш 
керак», дея ўз ижодидан ºониº маслик ³ис-
лари билан тўлиб-тошган сўзларини эслай-
ман. Чинакам санъаткор асли шундай бўл-
мо¾и керак эмасми, ахир?! Бу халº ºалбида 
ºола билиш санъати ³амдир.
А
зиз ў
º
увчим!
Сизларга ўзбек миллий театр 
ва 
º
ўши
º
чилик санъати ривожига 
і
амон 
бе
º
иёс, улкан 
і
исса ºўшиб келаётган Зо-
кировлар сулоласининг йирик вакили, дунё 
тан олган машіур санъаткор, ўзбек миллий 
эстрада ºўшиºчилигимиз асосчиси Ботир 
Зокировнинг гоі фахр, гоі ифтихор, гоі 
мунг ва изтиробларга тўла іаёти, ижод йўли 
іаºида баіоли ºудрат іикоя ºилдик.
Аввало, каминага ушбу мавзуни китоб 
ºилиб ёзишда маслаіат берган устозимиз – 
улуј шоир Абдулла Ориповнинг руіи покла-
рига ºайта-ºайта дуолар ºиламиз: илоіим, 
охиратлари обод бўлсин.
Шунингдек, китобнинг дунёга келишида 
яºиндан ёрдам берган Ўзбекистон халº ар-
тисти Гавіар Зокировага самимий миннат-
дорчилигимни билдираман.
Китобни сабр-тоºат билан ўºиган Сиз 
азизларга іам аввалдан дил изіорларини 
билдираман. Айрим саіифалар ºалбингизни 
тўлºинлантириб, завº-шавººа тўлдирган 
бўлса, бундан биз іам бениіоя хурсандмиз. 
Айрим саіифалардаги ºайјули, іасратли 
Oyina.uz kutubxonasi


193
воºеалар, іолатлар, агар Сизни іам ºайјуга 
солган бўлса, узр. Ёзаётганда, биз іам шун-
дай о
ј
ир іолатларга тушдик. Ёзганлари-
мизнинг баъзи ўринлари меъёрига етмаган 
бўлса, айб бизда. 
Санъатимиз ва маданиятимиз ривожига 
муносиб іисса ºўшиб келаётган Зокировлар 
сулоласининг іар бир истеъдодли вакили 
іаºида алоіида-алоіида ажойиб китоб ёзса 
арзийди. Бунга бир ижодкорнинг умри ет-
майди.
Камина Зокировлар сулоласи тарихини 
ўрганиш жараёнида шу хулосага келдим-
ки, аввало, уларнинг барчасига истеъдодни 
Оллоінинг ўзи бергани аён. Чунки іар би-
рининг яратган санъатида илоіий мўъжиза 
бор. Умуман, Зокировларни таºдир бебаіо 
истеъдод билан бирга, бетакрор шон-шуірат, 
жуда юксак обрў-эътибор ва такрорланмас 
шараф тожи билан сийлаган. Лекин бу улуј 
мартабаларга, нуфузи жуда баланд эъти-
рофларга, мукофотларга улар іамиша турфа 
тиконлар ўсиб ётган чиройли гулзорлардан 
мардона ўтиб борганлар, десак, іаºиºатга 
яºин бўлади. Шунга ºарамай, оёºларига, то-
вонларига кирган ўткир тиконлар ојријига 
чидаганлар. 
І
еч ºачон оі-воі ºилмаганлар, 
дардларини достон ºилиб бировларга айтма-
ганлар. Іатто бир-бирларига сездирмаган-
лар.
Уларга іеч ºачон осон бўлмаган. Іаёт 
ва ижод йўллари сип-силлиº, бир текис 
кечмаган. Истеъдодларини намоён ºилиш 
учун ºанча-ºанча истеъдодсиз кимсалар-
13 – А. Жўраев
Oyina.uz kutubxonasi


194
га дуч келганлар. Іасадгўйлар гуруіи йўл-
ларига јов бўлганлар. Энг ёмони санъат-
дан йироº амалдорларнинг дўº-пўписалари, 
јазабларига учраганлар. Ўзлари танлаган 
санъат йўлидаги машаººатли ва мураккаб 
тўсиºларни мустаікам ирода, тинимсиз из-
ланиш, энг муіими, ўзларига бўлган юксак 
ишонч билан енгиб ўтганлар.
Таºдир ўйинини ºарангки, ўºишини 
Тошкент консерваториясидан Москва кон-
серваториясига ўтказиш учун имтиіон топ-
ширганда, беписандлик билан Ботир Зоки-
ровни ўºишга ºабул ºилишмаган. Лекин 
машіур ºўшиºчи бўлганидан сўнг, москва-
лик мухлислари уни бошларига кўтариб, 
эъзозлаганлар. Москванинг барча концерт 
залларида Ботир Зокиров іафталаб, ўн кун-
лаб концертлар берган. Уни имтиіондан 
ўтишига тўсиºинлик ºилган казо-казо про-
фессорлар, ўºитувчилар іам концертларига 
кириб, саінада унга гулдасталар тутганлар. 
Бу истеъдодга тан бериш, бетакрор ижрони 
ºўллаб-ºувватлаш эди...
Зокировлар сулоласининг истеъдодли ва-
килларидан яна бири хушовоз хонанда, опера 
ижрочиси Навфал Зокиров эди. Бу талант-
нинг іам умри ºисºа экан, ўттиз беш ёши-
да жигар хасталигидан вафот этди. Фарзанд 
ўлими отаси Карим Зокировни ојир ºайјуга 
солди. Ота ўјлидан кейин кўп яшамади. Бу 
ојир лаізалар іаºида Ботир Зокировнинг 
кундалигида шундай сатрларни ўºиймиз: 
«Дадам вафот этди. Бу муºаррар фалокатни 
олдиндан билганимга, энг ојир іодисага тай-
Oyina.uz kutubxonasi


195
ёр турганимга ºарамасдан, бу мудіиш воºеа 
айнан бугун юз беришини асло ўйламаган 
эканман... У киши онамнинг ºўлларида жим-
гина, хотиржам жон берибди. Бугун отам 
уйи мизда, оиламиз даврасида энг охирги тун-
ни ўтказмоºда. Барчамиз кутилмаган бахт-
сизликдан карахт бўлиб ºолганмиз. Іозирча 
іеч ким нимани йўºотганини англаб етма-
япти. Одамнинг аºли кеч киради. Назарим-
да, кейинчалик іаммамиз отамизнинг тојдек 
залворини тўла-тўкис іис ºилсак керак...»
Таºдир іамон Зокировларни іаётнинг 
бундай шафºатсиз синовларидан ўтказиб 
келаётир. 
Бу орада бутун умри ва іаётини жон-
дан азиз фарзандларига бајишлаган онала-
ри Шоіиста Саидова вафот этди. Сулола-
нинг истеъдодли фарзанди, таниºли театр 
ва кино актёри Жамшид Зокиров іам ојир 
хасталикдан сўнг эрта ºазо ºилди. Ботир Зо-
кировнинг биринчи умр йўлдоши, таниºли 
актриса Эркли Маликбоева, уларнинг фар-
занди истеъдодли актёр Бахтиёр Зокиров 
іам бу ёруј оламни тарк этдилар...
Бошларига тушган бундай мусибатлар-
ни Зокировлар іамон мустаікам ирода ва 
матонат билан енгиб келаётир. Бу оилада-
ги аіиллик, ўзаро іурмат, бир-бирларини 
яхши-ёмон кунларда ºўллаб-ºувватлаш ва 
дардкаш бўлишнинг ибратли намунасидир. 
Ака-укалар, ºариндош-урујлар ўртасидаги 
самимий меірибонликни кўриб, уларга ки-
шининг іаваси келади.
Oyina.uz kutubxonasi


196
Яна Ботир Зокировга ºайтамиз. Унинг 
іаётини ўрганиш жараёнида шу хулосага 
келдикки, у бутун іаёти ва умрини гаров-
га ºўйиб яшаган. Шафºатсиз ажал истаган 
пайтда, истаган даºиºада унинг жонига чанг 
солиш пайида бўлган. Ўјри мушукдек пойлаб 
юрган.
Унинг ºалбида ºўшиº ва ажал бир умр 
курашиб яшаган. Бу аёвсиз ва шафºатсиз 
курашда, шубіасиз, 
Є
ЎШИ
Є
јолиб чиººан. 
Бу јолиблик эса жаіон саіналарида іам эъ-
тироф этилган. Ўзбек эстрада санъатида ол-
тин іарфлар билан ёзилган.
£олибларга іеч ºачон осон ва енгил 
бўлмаган. Іаºиºий истеъдод эгаси борки, 
іамиша унинг ёнида кушандаси іам ºора куя-
дай эргашиб юрган. Іасадгўй ва буйруºбоз 
тўраларнинг тузуми іам, тизими іам йўº. 
Зокировлар сулоласи бу таºиºлардан бата-
мом ºутулиб кетганлари йўº. Кўролмаслар, 
санъатдан йироº айрим кимсалар іамон 
уларнинг йўлларига тўсºинлик ºилишга шай 
турадилар. Ушбу сатрларни ёзаётганда шоир 
Абдулла Ориповнинг тўртлиги ёдга тушади:

Download 1,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish