Қўқон дпи. Илмий хабарлар


Цуцон ДПИ. Илмий хабарлар



Download 2,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet141/189
Sana20.06.2022
Hajmi2,27 Mb.
#679855
1   ...   137   138   139   140   141   142   143   144   ...   189
Bog'liq
Qoqon DPI jurnal 1 son

Цуцон ДПИ. Илмий хабарлар
оид, чунки тил миллатнинг маданий бойлигидир. Бу билим инсоннинг онгли фаолият заминида 
шаклланади ва бу фаолият амалга ошишида мухим роль уйнайди. Айнан, лисоний билим 
лингвокогнитив тахлил сифатида танланиши хам бежиз эмас. Шубхасиз, билим-инсон хотирасида 
сакланган (хеч булмаса из колдирган) тизимлаштирилган маълумотлар тупламидир. Аммо, бу 
тупламнинг кандай таркиб топиши ундан фойдаланиш механизмини урганиш етарли даражада 
мушкул вазифа.
Адабиётлар
1
.
Тухтахужаева Н.А. Лексико-фразеологическая репрезентация концепта “happiness” “бахт” в 
англиском и узбекском языках. Вестник. Челяб.гос.универ. 2011.№ 28(243) Вып 59 Стр. 112­
115
2
.
Кочергин А.Н. Взаимодействие наук как комплексная проблема. В кн.: Взаимодействие наук 
как фактор их развития. - Новосибирск: Наука, 1988. - с. 5-20.
3
.
Бодуэн де Куртенэ И.А. О задачах языкознания. В кн.: Избранная труды по общему
языкознанию. М.: Издво АН СССР, 1963. Т.! -с.203-222
journal.kspi.uz 
2020/№1
60


Цуцон ДПИ. Илмий хабарлар
ФАРГОНА ВОДИИСИДА МИНТАКАВИИ ШАХАРСОЗЛИК ВА ИЛК ДАВЛАТЧИЛИК 
АНЪАНАЛАРИ СИНТЕЗИ МАСАЛАСИ
И.Йулдашев
тарих фанлари номзоди, ^укон ДПИ
Аннотация: Ушбу макола Фаргона водийсида минтакавий шахарсозлик ва илк давлатчилик 
анъаналарининг вужудга келиши ва уларнинг тараккиёт масалалари тахлили килинган.
Аннотация: В статье анализируется возникновение и развитие региональных традиций 
градостроительства и ранней государственности в Ферганской долине.
A nnotation: This article analyzes the emergence of regional urban planning and the first statehood 
traditions in the Fergana Valley and the issues of their development.
Калит сузлар: Шахарсозлик, инсоният, урбанизация, маданият, жараёнлар, тараккиёт, 
давлатчилик, кушничилик, ички ва ташки муносабатлар, сугориш тизими.
Ключевые слова: градостроительство, человечество, урбанизация, культура, процессы, 
развитие, государственность, соседство, внутренние и внешние связи, ирригационная система.
Keyw ords: Urban planning, humanity, urbanization, culture, processes, development, statehood, 
neighborhood, internal and external relations, irrigation system.
^адимги 
Фаргона 
шахарларининг 
шаклланиши 
ва 
ривожланиши, хамда 
Фаргона 
давлатчилиги тарихи муаммолари бизга кадар маълум маънода тадкик этилган. Аммо, Фаргона Урта 
Осиёнинг кадимги шахарсозлик тарихи ва маданий алокалар тизимида тутган урни ва ахамияти 
масаласининг турли томонлари деярли урганилмаган ва умумлаштирилмаган.
Маълумки, Хоразм, Чоч ва Фаргонада дехкончилик маданияти, Урта Осиёнинг жанубий 
вилоятларига нисбатан анча кеч вужудга келган. Жанубда илк давлатчилик ва урбанизация 
жараёнлари куп асрлар давомида ишлаб чикарувчи хужаликларнинг ривожланиши асосида бронза 
даврида бошланган. Шу тарихий тараккиёт конуниятлари туфайли, Фаргонада хам дехкончилик 
маданияти ёйилиши билан бирданига илк давлатчилик ва шахарсозлик тарихи бошланмаган деб 
хулоса чикариш мумкин. Фикримизча, ушбу масаланинг ечимида илмий адабиётларда анъанавий 
ёндашувлар мавжуд.
А.Анорбоевнинг ёзишича, мил. авв. II минг йилликнинг иккинчи ярмида Фаргонада 
дехкончилик йулга куйилиши озик-овкат махсулотни купайишига ва баъзи бир оилаларда кушимча 
махсулотни орттиришга олиб келади. “Узаро келишмовчиликлар ва урушлар натижасида асирлар 
кулга олинади, - ёзади олим. - Улар кушимча махсулотлар купрок тупланган оилаларда мажбурий 
ишга тортилади. Синфий табакаланиш кучаяди. Натижада, дарё ва сой хавзалардаги дехкончилик 
вохаларида дехкон кароргохлари, сунгра илк шахарлар ва илк давлатлар (“ном”)пайдо булади”[1]. 
Демак, А. Анорбоевнинг фикрига кура, Фаргона водийсида давлатчилик ва шахарсозлик синфий 
табакаланиш асосида пайдо булган.
Бундай ёндашув С. ^удратовнинг маколасида хам кузатилади, жумладан, давлатчилик 
шаклланишининг асосий сабаблари - бу кушимча махсулот ва хусусий мулкнинг пайдо булиши, 
жамиятда ижтимоий ва мулкий тенгсизликнинг юзага келиши, ижтимоий-мулкий тенгсизликнинг 
чукурлашуви, ижтимоий синфларнинг пайдо булиши, жамиятда карама-каршилик ва низоларнинг 
вужудга келиши, деб изох топган. Натижада, “жамиятнинг юкори тоифа кишилари уз имтиёзлари ва 
бойликларини жамиятнинг оддий аъзолари тахдидидан химоялашга зарурат сезади”. Шундай килиб, 
давлатлар пайдо булади.[2] Жамиятда карама-карши синфларнинг пайдо булиши натижасида 
давлатчиликнинг вужудга келиши тугрисидаги назария ХХ аср тарихшунослигида кенг кулланилган. 
(Жумладан, мустакилликнинг дастлабки йилларида хам, чунки давлатчилик масаласини урганишда 
уша пайтда янгича концептуал ёндашувлар ишлаб чикилмаган эди).
Бошка тадкикотларда таъкидлашича, давлат бир канча омилларнинг (географик, иктисодий, 
экологик, диний, харбий) таъсири остида пайдо булиб, ушбу омилларнинг руйхати мутлако 
иктисодий омиллар билан чекланиб колмаган.[3] Давлатчиликнинг шаклланишида жамиятнинг 
ижтимоий-амалий вазифалар жихатидан булиниши, ишлаб чикаришни ташкил этиш ва ижтимоий 
мехнат таксимоти, ташки харбий боскинлардан химояланиш зарурати, жамоалардаги узаро 
алокаларни тартибга солиш ва мувофиклаштириш, жамоаларнинг ички ва ташки муносабатларини 
назорат килиш ва бошкариб туриш каби омиллар мухим ахамиятга эга булган.[4] Янги нашрларда 
келтирилган ушбу хулосаларга тулик кушилиш мумкин, Фаргонада илк давлатчилик тарихини 
урганишда “синфий” назария билан чекланиб колиш максадга мувофик эмас. Мазкур масалани 
ечимида турли ёндашувлардан фойдаланиш мухим ахамиятга эга.[5]
Урта Осиёнинг жанубий вилоятлари бронза даври шахарларининг урганилиши натижасида
уларнинг меъморий тузилиши, ижтимоий-иктисодий белгилари ва функциялари очиб берилган.[6] 
Илмий-услубий жихатдан шахар ва давлатларнинг пайдо булиши ва ривожланиши масаласини 
умумий муаммо сифатида урганиш лозим, деган фикрга кушилиш мумкин.
journal.kspi.uz 
2020/№1
61



Download 2,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   137   138   139   140   141   142   143   144   ...   189




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish