Қўқон дпи. Илмий хабарлар


Цуцон ДПИ. Илмий хабарлар



Download 2,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet149/189
Sana20.06.2022
Hajmi2,27 Mb.
#679855
1   ...   145   146   147   148   149   150   151   152   ...   189
Bog'liq
Qoqon DPI jurnal 1 son

Цуцон ДПИ. Илмий хабарлар
инсоний кувватларнинг мужассамлашиши, бунинг натижасида янги билимлар, нарсалар, ташкилий 
тузилмаларнинг вужудга келиши кузатилади.
Узаро муносабатлар ижтимоий жараёнларда киска тукнашувлар ва узилишлар сифатида 
намоён булади. Шунинг учун хам узаро муносабатлар дастлабки эмас, балки мунтазам 
такрорланувчи вазиятлар булиб, баркарорликни таъминлашнинг ижтимоий шакли хисобланади. 
Худди мана шуни хисобга олган холда узаро муносабатларни урганишда алохида муносабатлар 
хакида эмас, унинг муайян тизимлари, кетма-кетлиги, аник вакт ва замонда жараёнларнинг 
мунтазамлилиги ва изчиллигини таъминлаш хусусиятлари хакида яхлит тарзда фикр юритиш талаб 
этилади.
Узаро муносабат, алокалар, мулокот категорияларини киёслаш натижалари шуни курсатадики, 
алока тушунчаси жараён субъектларининг узаро ахборот алмашинишларини такозо килади. Шунинг 
учун хам у мазкур тизимда узаро муносабат тушунчасига нисбатан кенг булиб, факатгина ахборот 
алмашинишни англатмайди, балки узаро муносабат субъектларининг узгаришини хам ифодалайди. 
Мулокот хам узаро муносабат доирасига кириб, нафакат билишга асосланган ахборот, аффектив- 
бахоловчи фикр алмашинишни англатмайди, балки томонларнинг амалий жихатдан узаро 
муносабатларга киришишларини таъминлайди Дарсда укитувчи укувчиларга хикояга мос расм 
чизиш ва у хакида гапириб беришга оид топширик берганида уларнинг бир-бирлари билан узаро 
ахборот алмашинишларини назарда тутади. Бундай ахборот алмашинишда укувчининг шахсий 
иштироки мавжуд булмайди. Чунки мазкур вазиятда укувчи укитувчидан эшитган ёки дарсликлар, 
бадиий асарларда укиган ахборотлардан фойдаланади. Бундай ахборотлар устида укувчи 
ишламайди хамда унга уз муносабатини билдирмайди. Х,атто муайян холатни тасдиклаган холда 
укувчи уз фикрини ифодаламайди, балки укитувчининг мавкеи ва дарслик муаллифининг фикрига 
таянади. Бундай вазиятда укувчилардан муайян сузнинг маъноси суралса, улар нарсанинг белгиси, 
харакатларига асосланган холда фикр билдирадилар.
Бошлангич таълим боскичида хамкорликдаги фаолият мулокотнинг асосий шакли сифатида 
амалга оширилиши керак. Бундай вазиятда укувчилар бир-бирлари билан келишган холда дарс 
мавзуси доирасида сухбатлашадилар. Бирок, ушбу сухбатлар юзаки характер касб этади. У 
мухокама килинаётган мавзу мохиятининг мантикий асослари, зиддиятли жихатларини камраб 
олмайди ва хамкорлик жараёни субъектларининг фикрларини узгартиришни назарда тутмайди.
Узаро муносабатларнинг диалог характерига эга булиши ва унинг ижтимоий тавсифини 
Г.Гасанова батафсил очиб берган эди[42]. Мазкур ёндашувнинг характеридан келиб чиккан холда 
айтиш мумкинки, узаро муносабатларнинг онгдаги асосий йули диалогдир. Маданият олами билан 
хар кандай алокага киришиш диалог хисобланади.
Профессор Р.Сафарова тахрири остида чоп этилган “Педагогика энциклопедияси”да 
курсатилишича, диалог - нутк тури; икки ёки ундан ортик шахснинг бир-бирига каратилган нуткини 
ифодаловчи атама. Масалан, укитувчи ва укувчилар, укувчи билан укувчи орасидаги мулокот” 
сифатида талкин этилган[87].
Диалог уз мохиятига кура тенг хукукли сухбатдошларнинг узаро фикр алмашиниш жараёни 
хисобланади. Мазкур жараён мантик конуниятлари асосида шаклланиб бошкалар фикрини идрок 
этиш эхтиёжига зарурият колдирмайди.
Педагогик диалог субъектив муносабатлар тизимида амалга оширилади. Шунинг учун хам, 
диалог даражасидаги узаро муносабатлар шахслараро муносабат доирасининг мавжуд булишини 
такозо этади. Мазкур жараёнда шахсий фикрлар ва кадриятлар уйгунлашади. Педагогик тизимда 
бундай жараёнлар уз-узидан вужудга келмайди. Бу жараён укитувчи билан укувчилар кувватининг 
мужассамлашуви натижасида хосил булади. Юкори даражада ташкил этилган диалог вазиятларида 
узига хос тарздаги фикрий-кадриятли муносабатлар вужудга келади. Бундай муносабат 
субъектларнинг ички олами, эхтиёжлари ва кизикишлари негизида хосил булади.
Адабиётлар
1. 
Incheon declaration/Education 2030: Towards incluzive and equitable quality education 
and lifelong learning for all (Word Education Forum, 19-22 may 2015,Incheon,Republic of Korea).6p.26P..
2. Гасанова, Г.Ф. Особенности формирования познавательных компетенций младших 
школьников в группе продлённого дня // Наука и школа: журнал . - 2013 .- №4 .- С. 136-138.
3. Педагогик атамалар лугати: Муаллифлар Р.Джураев ва б. - Т. Фан, 2008.- 196 б.
4. Бола хукуклари тугрисида конвенция. «Бола хукукларининг кафолатлари тугрисида»ги 
Узбекистон Республикаси ^онуни. - Т: Инсон хукуклари буйича Узбекистон Республикаси Миллий 
маркази, 2008. - 34 б.
5. Инсон Хукуклари Умумжахон Декларацияси - Т.: Инсон хукуклари буйича Узбекистон 
Республикаси Миллий маркази, БМТнинг Узбекистон Республикасидаги Ваколатхонаси, 1998. - 48
journal.kspi.uz 
2020/№1
70



Download 2,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   145   146   147   148   149   150   151   152   ...   189




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish