Олий таълим муассасаларининг ўзбек тили ва адабиёти бакалавриат йўналиши таълим дастурида талабаларга миллий қадриятларимиздан бўлган ўзбек шевалари тўғрисида илмий-амалий билимларни бериш кўзда тутилган



Download 1,51 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/135
Sana28.02.2022
Hajmi1,51 Mb.
#475199
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   135
Bog'liq
Ozbek dialektologiyasi. Nigora Murodova (5)

бəлə, əлмə, учəв

[о > ɔ]
ҳодисаси. 
тɔ: 
ққъз, бɔ: лдъ, бɔ: йъдə 
каби. 
[ъ]
-лабланмаган тор унли бўлиб, умумтуркча олд қатор
и
билан орқа 
қатор 
ы 
товушларига нисбатан оралиқ товушдир
. ъ
фонемаси 
(к, г) 
саёз тил 
орқа ундошлари билан келганда олд қатор товушга ўхшаб, чуқур тил орқа 


31 
ундошлари 
(қ, ғ, х) 
билан келганда орқа қатор товушга ўхшаб талаффуз 
этилади. М
. : кътɔп, гълɔс, тепкъ; ғъррɔм, қълъч
ва бошқалар. Икки 
тилли мавжуд шеваларда ъ товуши чўзиқ талаффуз этилади, айниқса, сўз 
охирида келганда бу аниқ сезилади: 
хəймъ: эннъ: керакмъ:
[у]
унли товуши икки тилли шевада урғули бўғин ва сонор ундош 
олдидан келганда бирмунча чўзиқ талаффуз қилинади: 
су: рат, бу: рун. 
[
о]
– лабланган, ярим кенг унли, тил орқа (адаб. орф. ў) товушни 
ифодалайди. М. : 
сом (сўм), қол, қой (қўл, қўй).
[ө]
– лабланган тил олди, туркий (ө) дир. М. : 
ҳөкъз, чөл, сөз
каби.
Ўзбек шеваларининг қипчоқ лаҳжасига оид шеваларида қўлланувчи 
ы
фонемаси лабланмаган, тил орқа унли бўлиб, барча туркий тилларда 
учрайди.
Қипчоқ лаҳжасига оид шеваларда ы фонемасининг қўлланиши кенгроқ: 
айтыӊ, келыӊ.
[а]
– лабланмаган кенг, соф тил орқа қатор унли. Барча ўзбек шевалари 
учун хос бўлган унли товуши ҳисобланади: 
башқа, қишлақ
каби. [а] 
фонемаси 
[ч, дж, й, ҳ
] ундошлари билан ёндош келганда юмшоқ талаффуз 
қилинади. 
ч: чəй, чəйнəк; дж: джəй, джəнə; ҳ: бəҳə, ҳəммəм, ҳəмсəйə.
Ўзбек халқ шеваларида унли фонемаларнинг алмашиниб келиш 
ҳодисаси учрайди:

Download 1,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   135




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish