Олий таълим муассасаларининг ўзбек тили ва адабиёти бакалавриат йўналиши таълим дастурида талабаларга миллий қадриятларимиздан бўлган ўзбек шевалари тўғрисида илмий-амалий билимларни бериш кўзда тутилган



Download 1,51 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/135
Sana28.02.2022
Hajmi1,51 Mb.
#475199
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   135
Bog'liq
Ozbek dialektologiyasi. Nigora Murodova (5)

қ, ғ
товушлари 
в 
деб талаффуз қилинади. Сўз охирида 
қ, ғ, к, г
товушлари унлилардан кейин тушиб қолади. Ҳозирги замон давом 
феълининг формаси –
джатыр, -йатыр, -йап
тарзида қўлланилади.
3. Жанубий Хоразм диалекти
. Бу диалектга Хонқа, Ҳазорасп, Шовот, 
Янгиариқ, Ғозовот, Шўрахон ўзбек шевалари киритилиб, сўз бошида 
жарангсиз 
[т, к]
ундошлари ўрнида жарангли
[ д, г]
ундошларини 
қўлланилиши билан фарқланиши ушбу шеваларнинг ўзига хос 
томонларидан бири эканлиги кўрсатилган: 
дъл//тил, гозъ//кўзи 
каби.
4. Алоҳида группа шевалар. 
У иккига ажратилган: 1) Қорабулоқ, 
Иқон, Манкент шевалари; 2) Намангандаги умлаутли шевалар. 
 
Профессор В. В. Решетов 
ўзбек шеваларини тасниф қилишда 
биринчидан 
шеваларнинг 
тарихий 
–лингвистик 
хусусиятларини, 
иккинчидан шеваларга тожик, қозоқ, қорақалпоқ, туркман тилларининг 
муносабатини ҳисобга олиб, ўзбек тили уч туркий компонентнинг 
бирикиши натижасида вужудга келганлигини, бу уч диалектнинг бирлиги 
эса ўзбек тили таркибида уч лаҳжани вужудга келтирганини кенг таҳлил 
қилган. Улар қўйидагилар: 
 
1. Қипчоқ лаҳжаси. 
Бу лаҳжа турли туркий уруғ-қабила гуруҳ 
ваклларини ўз ичига олиб, қардош қозоқ ва қорақалпоқ тиллари билан яқин. 
Бу лаҳжага оид шевалар Ўзбекистоннинг барча вилоятларига тарқалган. 
Тошкент вилоятининг Оҳангарон водийси, Фарғона, Андижон, Сирдарё, 
Самарқанд, Бухоро, Қашқадарё, Сурхондарё ва Хоразм вилоятлари 
аҳолисининг кўпчилиги қипчоқ лаҳжасининг ваклларидир. Ўзбек тили 
қипчоқ лаҳжасининг шевалари Қозоғистон, Қирғизистон, Тожикистон 
республикасида ҳам бор. Қипчоқ лаҳжаси ўзининг фонетик, морфологик, 
лексик хусусиятлари билан кўп жиҳатдан ўзбек адабий тилидан фарқланади

Download 1,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   135




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish