маған, саған, уған тарзида қўлланилади
2) жалойир-лақай шеваси. Сўзларнинг иккинчи бўғинида
е унлисининг келиши:
айтген, сўраген каби.
3) қипчоқ шеваси. й > йу ҳодисаси учрайди:
уйугə каби
. Кўплик
қўшимчаси: -
нар, -нəр, -лар, - лəр қў шимчалари билан бирга-
тар, -тəр, - дар, -тəр каби вариантлари ҳам учрайди.
4) гурлан шеваси . Қипчоқ лаҳжасининг ҳамма хусусиятларини
сақлаган бўлсада, сўз бошида
дж ҳодисасини айрим сўзларда йўқотган
ўзбек шевалари киритилади. Бу шеваларда
бала сўзининг кўплиги
бағалар деб қўлланилади.
II. Турк-барлос лаҳжаси . Бу лаҳжага Тошкент, Қўқон, Наманган,
Андижон, Марғилон ҳамда Чимкент, Сайрам, Ўш, Ўзган шаҳарларида
яшовчи ўзбеклар киритилади.
Ғози Олим Юнусов бу лаҳжани ўзига хос хусусиятларига кўра тўртга
ажратади.
1) Сайрам -Чимкент шеваси. Сайрам -Чимкент шевасининг ўзига хос
хусусиятлари алоҳида берилмаган.
2) Тошкент-Хос шеваси. Ушбу шеванинг морфологик хусусиятлари
қуйидагилар: Истак феъли ясовчи
–лук : келийлук. Ҳозирги замон давом
феъли қўшимчаси: -
вɔт: бɔрвɔттъ, айтвɔттъ . Шарт феълининг I ш
кўплиги–
вуз, -мъз, II шахс
-йъз , ўтган замон феълининг I ш кўплиги -
мъз, - вуза, - вуз, II ш
-ъз орқали ясалади.
25
3) Андижон шеваси. Бу шеванинг асосий хусусиятлари: тушум
келишиги қўшимчаси
–ни, -тъ, -ти, -дъ, ди тарзида учрайди.
4) Наманган шеваси . Бу шеванинг ўзига хос хусусияти: ҳозирги замон
давом феълининг қўшимчаси