Очиқ кўмир конларидаги электр қурилмалар учун хавфсизлик нормалари ва уларни хавфсиз эксплуатация қилиш бўйича талаблар. «Очиқ кўмир конларидаги электр қурилмалар учун хавфсизлик нормалари ва уларни хавфсиз эксплуатация қилиш бўйича



Download 1,31 Mb.
bet8/21
Sana18.12.2022
Hajmi1,31 Mb.
#890765
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   21
Bog'liq
ток

Юк айланмаси деганда ваšт бирлиги ичида ташилиши лозим бœлган фойдали šазилма ёки šоплама жинс ќажми (т. ёки м3) тушунилади.

Юк потоги – бу карьер майдони чегараларида (худудида) юк ташиш йœналишлари демакдир. Очиš кон ишларида барча турдаги транспорт воситаларидан фойдаланилади. Карьерларда темир йœл, автомобил ва конвейер транспортлари кенг šœлланилади. Скипли кœтариш šурилмалари, симарšон – осма йœллар, гидравлик транспорт, авиатранспорт каби транспорт воситаларидан кам фойдаланилади.

Темир йœл транспортини йиллик юк айланмаси катта (25 млн т. ва ундан кœп) ва ташиш масофаси 4 км дан кœп бœлган карьерларда šœллаш тавсия этилади. Темир йœл транспортини šœлланганда пођоналар иш фронтининг узунлиги катта (300-500 м ва ундан ортиš), поезднинг бурилиш радиуси камида 100-120 м ва йœлнинг кœтарилиши šиялиги 20-30% гача бœлиши талаб šилинади. Агар карьерларда янги, такомиллаштирилган юк тортиш агрегатлар šœлланса, йœлнинг šиялигини 40-60% гача етказиш мумкин. Бунда карьерларда темир йœл транспортини самарали šœллаш чуšурлигини 300-350 м.гача етказишга имкон яратилади. 

Юк ташиш составлари (локомотив ва вагонлар) ва релсли йœллар темир йœл транспортининг асосий воситалари ќисобланади. Карьерлардаги темир йœлларстационер (турђун) ёки ваšтинча хизмат šилувчи турларга бœлинади. Стационер темир йœллар, асосан карьернинг ишламайдиган ёнбађрида šолдирилган транспорт бермаларига (супаларига) жойлаштирилади ва узоš муддат давомида хизмат šилади. Ваšтинча хизмат šилувчи темир йœл эса карьер ишчи ёнбађридаги пођоналар ишчи майдонига šурилган бœлиб, пођона иш фронти чизиђи сурилиши билан, даврий равишда янги (пођона иш фронти чизиђига яšин) œзанга (жойга) суриб борилади. Темир йœлнинг икки релс орасидаги масофа 1524 мм, шпалнинг стандарт узунлиги 2700 мм, релсларники эса, 12.5-25 м ни ташкил šилади. Карьер темир йœлларида Р-50 ва Р-65 русумли релслардан фойдаланилади. Карьер темир йœл транспортининг харакатланиш тезлиги: стационер йœлларда 30-40 ва ваšтинча йœлларда 15-20 км/соатни ташкил šилади.

Локомотив сифатида электровоз, тепловоз ва тортувчи агрегатлардан фойдаланилади. Д-94, Д-100 м, ЕЛ-1, 13Е-1 русумли контактли электровозлар кучланиши 1500-3000 вольтга тенг œзгармас ток ёрдамида ишлайди.

Тепловозлар учун электр токи ва троллей симлар керак эмас. Шу сабабли уларнинг фойдали иш коэффициенти (ФИК) юšори 24-26 % ни ташкил šилади. ОПЭ-1, ОПЭ-2 русумли тортиш агрегатлари автоном электр энергияси манбасига (дизел секциясига) эга бœлганлиги ва ќар бир вагон мотор билан таъминланганлиги сабабли контакт электр линияларсиз ишлайди. Кон массасини темир йœл транспорти воситасида ташиш учун 60, 105, 180 тонна юк кœтариш šобилиятига эга бœлган œзи ађдарувчи вагонлардан фойдаланилади.




Download 1,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish