О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet104/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

Экиладиган навлари. 
Картошканинг навлари эрта- 
пишар, урта пишар ва кечпишарлиги билан бир-бири- 
дан жуда катта фаркуганади. Вегетация даври, тугунак- 
ларнинг йириклиги, ^осилдорлик сифати, касаллик- 
ларга чидамлиги х,ам \ар хилдир.
Хосилни етиштириш технологияси. 
Картошка н и \о- 
ятда ер танлайди. У кумок,, физикавий хоссалари яхши, 
гумусга бой, унумдор тупрок^арга талабчан. Бедапоя 
бузилгандан сунг биринчи ва иккинчи йили полиз саб- 
завот карам бодринг ва бошкдлардан сунг экилса юкори 
\осил олиш мумкин. Алмашлаб экишда картошканинг 
салмоги 25—30 фоизини ташкил к,илиши лозим. Уни 
бир ерга к,айта экиш ярамайди, касалликларга чалина- 
ди, \осил камайиб кетади.
13-р а с м. Картошка баргларининг хиллари:
1—сийрак барги; 2—уртача барги; 3—зич барги.
199


У
с и м л и к ш у н о с л и к
Угатлаш . 
Картошканинг йиллик угитлаш микдори 
куйидагича булади: гунг 50—60 т/га, азот 150 —200 
фосфор, 100—150 ва калий 60—90 кг/га. Булардан 
гунгнинг \аммасини, фосфор ва калийнинг 80 фоизи- 
ни ерни хайдашдан олдин, азот ва фосфорнинг 20 
фоизини экиш билан бирга берилади. Крлган азотни 
усув даврида иккига булиб озикдантирилади. Биринчи- 
сида 30 фоиз картошка ердан униб чикдандан кейин 
ва иккинчисида 50 фоиз гуллари гунчалаш пайтида 
берилади.
Тупроции ишлаш. 
Тупроцни кузда шудгор кдлиш де- 
ярли пахтаникига ухшаш булади. Иложи булса плуглар 
олдига норальник жойлаштирилади. Куп йиллик утлар 
сероб булса, 4 кг/га «Далапон» гербицидидан 600 л 
сувга кушиб пуркалади.
Шудгор текислангач, дар\ол 70—90 см кенгликда 
пушта олиб куйилади бунда картошкани бахррда бар- 
вацт экишга имкон тугилади.
Экиш . 
Картошка экишдан олдин сараланган, бир 
тугунакнинг огирлиги 50—80 г булиши керак. Ундан 
йирик булса, кесиб экилади. Чириш юз бермаслиги 
учун ТМТД препарати билан дорилаб экилади. Кар­
тошка экишдан 15—20 кун олдин нишлатишга куйи- 
лади. Бунинг учун 15— 17°С иссик, ва ёруг жойларда 
юк,а килиб ёйиб куйилади. Экиш СН—4Б сеялкасида 
20 февралдан 20 мартгача бажарилади. Тошкент вило- 
ятида 1 — 10 мартга тугри келади.

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish