О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet100/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

Саволлар:
1. Донли-дуккакли усимликларга нималар киради?
2. Донли-дуккакли усимликлар кандай экинлар би­
лан кушиб экилади?
3. Д онли-дуккакли усимликлар кандай майдонда 
етиштирилади?
4. Донли-дуккакли усимликларнинг усиб-ривожланиш 
даврини айтиб беринг.
45-§. СОЯ
Хал к, эфкалигидаги а\ам ия ти . 
Соя ози^-овкдт, тех- 
никавий озукабоп экин ^исобланади. Донидан 300 хил 
ма\сулот тайёрланади. У туйимлилиги жи\атидан гуштга 
турри келади. I кг дондан 8 л сут тайёрлаш мумкин. 
Донидан сут порошоги, тухум порошоги, мой, марга­
рин олинади, сир, консервалар, ун, кондитер махсу- 
лотлари тайёрланади. Доннинг таркибида 33—52 фоиз 
оксил, кук массасида 4—5 фоиз окрил мавжуд. 1 кг 
донда 1.31, пичанда 0.51, похолида 0.32 ва кук масса­
сида 0,21 озукд бирлиги мавжуд, 100 кг соя донида 
32—45 кг, кук массасида 3,5 кг, похолида 5,3 кг проте­
ин бор.
Чорва моллари учун соядан ем, кунжара, широт, 
пичан, кук поя, силос, похол ва бошкалар тайёрлана-
194


соя
ди. Унинг пичанида 15 фоиз оксид, 5 фоиз ёг, 39 фоиз 
углевод 7,2 фоиз кул, 22 фоиз тукима булади. Кунжа- 
расида 47 фоиз оксил борлиги аникданган. Сояни кук 
угит сифатида х,ам фойдаланса булади. Соя узидан кей- 
ин тупрокда \ар гектарга 50—120 кг биологик азот 
туплайди. Бундан кейин экилган пахта, каноп, макка- 
жухори, бугдой, шоли, сабзавот, полиз, картошка ва 
бошка экинлар яхши \осил беради.
Келиб чикиши ва таркалиши. 
Соянинг ватани Мар- 
казий Осиё \исобланади. Хозир жа\оннинг куп мамла- 
катларида экилади. Узбекистонда хрзирча соянинг май- 
дони жуда кам (3—4 минг.га). Соянинг дон хрсилдор- 
лиги \ар гектарга 30—35 ц ва кук масса 250—300 ц 
ташкил килади.
Морфологияси. 
Соя бир йиллик усимлик булиб, дук- 
каклилар оиласига киради. Ук илдизли, 60—100 см 
чукурликка етади. Пояси тик усади, буйи 40—150 см. 
Барги уч кушалок, дони пишиб етилганда чатнаб туки- 
либ кетиши мумкин. Пояси сертук, гуллари узидан чанг- 
ланади, ранги ок пушти тусда. Дуккаги узунчок булиб, 
унда 1—5 та дон булади. Дони юмалок, овалсимон са- 
рикрок, яшилрок, корамтир тусда булиши мумкин. 1000 
та дона уругининг вазни 140—193 г (11-расм).
Биологияси. 
Соя иссиксевар булиб 12— 14°С да униб 
чикади. Ни^оллар 2—3°С совукда чидайди. Усиб ривож- 
ланиш учун 18—25°С \apo- 
рат етарли \исобланади.
Вегетация даври 100—130 
кун. Сувга талабчан, лекин 
сувсизликка \ам чидайди.
Транспирация коэффици­
ента 500—600. К,иска кун- 
ли, ёругликка талабчан. Ме­
ханик таркиби енгил, шур- 
ланмаган тупрокларда яхши 
усади.

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish