О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet103/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

Келиб чициши ва тарк,а- 
лиши. 
Ватани Жанубий Аме- 
рикадир. Россияга 1725 йил- 
ларда Голландиядан Пётр 1 
томонидан олиб келинган. 
\о зи р жа^оннинг 
K ÿ n
мам- 
лакатларида экилмокда.
Морфологияси. 
Картош­
ка итузумлар оиласига ки- 
ради. Соланум туберосум ту­
ри экилади. Асосан 
K ÿ n
йил- 
лик 
?у!Собланади. 
Лекин 
бир 
йилликлари экилади. Кар­
тошка хрсил олиш учун экилганда унинг тугунак ме- 
валаридан фойдаланилади.
Илдизи калта, сочок, булиб тупрок,к,а юза жойлаша- 
ди. Кечки пишарлариники эса чукуррок,, (150 см) етади.
Пояси асосан тик усади. Кейинчалик вегетация дав- 
рининг охирида бироз эгилиб к,олади. Унинг баланд- 
лиги 30—150 см булади. Хар тупда 4—15 тагача поялар 
булиши мумкин.
Барглари бир-бирига *$рама-к,арши жойлашган була­
ди. Хар бир барг бандидан бир нечта жуфт ён баргча- 
лар усиб чикдди (13-расм).
Картошканинг гуллари ^ар хил узунликда жойлаш­
ган тупгуллардан иборат. У узи-узидан чангланади. Янги 
нав яратишда уругларидан фойдаланилади.
Биологияси. 
Картошка ёругсевар усимлик. У ниш- 
лаши учун 7—8°С иссикдик талаб кдлади. 18—20°С яхши 
усиб-ривожланади, 28°С дан ошганда мева тугиши 
ёмонлашади. Эртапишар навлар учун 1000—1400°С, кеч- 
пишарлар учун 1400—1600°С иссикдик талаб к,или- 
нади.
198


КАРТОШ КА
Картошкани эртаги, уртаги ва кечки к,илиб экила- 
ди. Эрта пишарлари 55—60 кунда, урта пишарлари 80— 
100 кунда ва кечпишарлари 125—140 кунда етилади. 
Барглари 1—2°С совукда улади.
Транспирация коэффициента 300—450.
Картошка унумдор, буш, кумок, тупрок,парда жуда 
яхши усади ва юкрри \осил беради. Шур, зичлашган, 
ер ости суви ни\оятда як,ин (60—80 см) булган туп- 
рок^арни ёк,тирмайди.

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish