Нов. Рус тилидан Туйгун Валиев таржимаси Т.: «Янги аср авлоди», 2016. 488 б



Download 19,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/207
Sana24.02.2022
Hajmi19,73 Mb.
#183534
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   207
Bog'liq
bahorning-17-lahzasi-roman kutubxonachi.uz

69 
Романi


70
юборган эди. Хатнинг юзида исми куйилмаган 
«Геринг»нинг имзоси турарди. Утакаси ёрилиб 
кетаёзган концлагерь назоратчиси бирйула 
ш ари ф и Киш булган икки кишини озод к;и- 
либ юборган: кейин маълум булишича, улар- 
дан бири - п роф ессор, иккинчиси - яширин 
ташкилотчи экан. Геринг укасини кутк;ариш 
З^чун катта мех,нат сарфлади: бу вок;еани Гит- 
лерга к;изик, латифага ухшатиб гапириб бериб, 
укасини зарбадан сакдаб к;олди. Шундан сунг 
Гиммлер дарх,ол узини четга олди ва Гитлер 
бу х;акда к;аттик, х,азил к;илган булса, у х;ам бу 
вок;еани шунчалик х;азилга айлантириб, х,икоя 
к;илиб юрди.
Бирок; шу вок,еадан кейин х;ам Гитлер Бор- 
манга к,айта-к;айта таъкидларди:

Герингдан бошк;а х;еч ким менинг ворисим 
булолмайди. Чунки, биринчидан, у 
х,еч
вак;т 
узича сиёсат юритмаган, иккинчидан, унинг 
халк; орасида обруси бор, учинчидан, душман 
матбуотидаги карикатуралар учун асосий ни- 
шондир.
Гитлер бу гапларни бутун ам£
1
лий фаолияти- 
ни ^окимиятни кулга олишга к,аратган киши, 
бегоналарга эмас (диктофонларга х,ам эмас, 
чунки у 
уша.
пайтларда «курашдош биродар- 
лари» унинг гапларини яширин равишда тинг- 
лашлари мумкинлигига ишонмас эди), балки 
кечаси уринда ётганида уз хотинига «Мен яша- 
ётганим йук,, балки менинг жисмимда фю рер 
яшамокда...» - деган киши х;ак,ида айтган эди.
* * *
Биринчи Жах;он урушининг ж асур учувчиси, 
кайзер Германиясининг к;ах;рамони немислар-


71
Роман ^
нинг биринчи бош кутариб чик;ишлари муваф- 
фак;иятсиз тугагач, Швецияга к;очган эди. У 
ерда фук;аро авиадиясида учувчи булиб ишлай 
бошлади ва бир куни князь Розенни самолётда 
олиб кетаётганида к;аттик; буронга дуч келиб, уз 
самолётини муъжиза билан Роклштадт к,асрига 
кундиролган эди. У ерда полковник фон Фок- 
нинг к;изи Карина Фон Катцов билан таниш- 
ди. Уни эридан айнитди, сунгра Германияга 
жунаб, у ерда фюрер билан учрашди. 1923 йил 
9 ноябрда булиб утган турли намойишларда 
к;атнашиб яраланди, бир амаллаб к;амок, жазо- 
сидан кутулиб, Инсбрукка жунади, у ерда уни 
Карина кутарди. Уларнинг пули йук; эди, ле­
кин мех,монхона х$Ъкайини уларни бепул бок,иб 
турди: у х;ам Геринг каби уз эътик;одига содик; 
булиб, Инсбрукдаги мех;монхоналарнинг ет- 
миш фоизини кулга олган яхудийлардан жабр 
тортмокда эди. Кейинчалик Герингни хотини 
билан Венециядаги «Британия» мех;монхона- 
сининг х^Ькайини таклиф к;илди ва эр-хотин у 
ерда 1927 йилгача, Германияда афви умумий 
эълон к;илинган кунгача яшадилар. Ярим йил 
утмасданок, у бошк,а ун бир немис к,аторида 
рейхстаг депутати булиб олди. Гитлер рейхстаг 
депутатлигига номзодини куя олмасди, чунки 
у австриялик эди.
Янги сайловларга тайёргарлик куриш ке­
рак эди. Фюрер к;арори билан Геринг партия 
ишидан кетди ва фак,ат рейхстаг аъзоси бу­
либ к,олди. Унинг вазифаси дунёдаги энг кучли 
одамлар билан алок;а урнатишдан иборат эди - 
^окимиятни кулга олмок;чи булган партия кенг 
алок,а доирасига эга булмоги лозим. Партия 
к;арори билан у Бадепштрасседаги .х,ашаматлп


72
уйлардан бирини ижарага олди: у ерга, унинг 
хузурига шах;зода Гогенцоллер, шах;зода Кобург, 
турли нуфузли мавк,ега эга одамлар келиб турди- 
лар. Унинг файзи Карина эди: истараси иссик;, 
ок;сунк аёл, швециялик амалдорнинг к^зи, уруш 
к;ах,рамони, мусофир, жангчи, вах^шийликларга 
бардош беролмаётган Рарбдаги кутурган демо- 
кратиянинг ашаддий душмани булган Геринг- 
нинг хотини сифатида Карина х;аммага ёк;арди.
Хдр гал, к;абул маросими олдидан эрта би­
лан уйга Берлин миллатчилар ташкилотининг 
партайлейтери Геббельс келарди. У партия би­
лан Геринг уртасида алок,ачи эди. Геббельс ро­
яль чаларди, Геринг, Карина ва унинг биринчи 
эридан к;олган угли Томас халк; кушикдарини 
айтишарди: рейхстагдаги немислар етакчиси- 
нинг уйида ута бачкана америка ёки француз 
ж ази янграшига эса ток;ат цила олишмасди.
Худди шу ерга, партия ^исобидан ижарага 
олинган уйга, 1931 йилнинг 5 январида Гит­
лер, Шахт ва Тиссен кириб келдилар. Худди шу 
^ашаматли уй молия ва саноат корчалонлари- 
нинг Гитлер билан тил бириктиришларининг 
гувох,и булди.
Куп утмай Гитлер муваффак;иятга эришди. 
Карина Швецияга учиб кетди ва у ерда тутк;а- 
нок, касалига мубтало булиб вафот этди. Ха Р 
к;аидай шароитда х,ам Герман фюрернинг со- 
дик, хизматкори булиб к;олсин - унинг сунгги 
истаги, васияти шундай эди.
Рэм бошлик, фитнадан сунг, ф ю рер капитал 
билан иттифок, тузиб, гонга хоинлик к;илди, 
деб х;исоблаган партиялинг фахрийлари унга 
к,арши курашга утиб олганларида, партиянинг 
к^уйи орган дар и в а 
куй и
до и рала р и да:


- Герингнинг Германлиги к;олмабди, у пре­
зидент булиб к;олибди... У партиядош уртокда- 
рини к,абул к;илмай куйибди, идорасида улар- 
ни менсимай куттириб куяётган эмиш... У 
зеб-зийнатга ботиб кетибди... - деган гаплар 
тарк,ала бошлади.
Аввал бу х;акда фак,ат партиянинг оддий аъзо- 
лари яширинча ran тарк;атиб юрдилар. Аммо 
Геринг 1938 йилда Берлин як,инида Карин- 
хале к;асрини куриб булгач, унинг устидан од­
дий одамлар эмас, балки бошликдар - Аей ва 
Заукель шикоят к;илдилар. Геббельс эса Геринг 
Берлиндаги ижарага олинган уйдаёк; айний 
бошлаган деб х,исобларди.
- Зеб-зийнат ботк;огига ботиб кетмокда, - 
дерди у, - Герингга ёрдам бериш керак, чунки 
у биз учун жуда к;имматли одам.
Гитлер Каринхалега борди, уша к;асрни куз- 
дан кечириб, бундай деди:
- Герингни тинч куйинглар... Ахир Fap
6
эл- 
чиларини к,андай шароитда к,абул этишни 
унинг узи билади... Каринхале чет эллик мех;- 
монлар к,абул к;илинадиган жой була к;олсин. 
Куяверинглар! Германнинг бунга х,адди сига- 
ди. Каринхале халк; мулки ва Герман у ерда 
яшайди деб х;исоблай к,оламиз...
Чехословакия элчиси Местний к;улга кирит- 
ган хабарга к,арагаида, Геринг бу к,асрда бутун 
вак;тини энг яхши курган муаллифлари - Жюль 
Верн, Карл Мэй китобларини к,айта-
1
<,айта 
у р ш билан утказар экан. Шу ерда ургатилган 
кийикларни овлар, кечкурунлари эса аллак;ан- 
ча вацт кинозалда утирар: бирнула бештадан 
саргузашт фильмларни томоша к,иларди. На­
мойиш пайтида мс^монларини тинчлантириб:
/6

Download 19,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   207




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish