321
Роман
сиз. Агар шу нарса руй бериб к;олгудек булса,
куйидагини билиб куйинг - агар алаз^лабми,
к;ийнок; остидами менинг номимни айтсангиз
- мени х;ам, мен билан синглингиз ва жиянла-
рингизни х;ам улимга мах;кум этган буласиз.
Кимки сизни олиб чик;иб кетишимга рухсат
берса, к;ариндошларингиз ушалар назорати
остида. Агар менинг номимни айтсангиз, к;а-
риндошларингизни х,еч нима кущариб к;олол-
майди. Бу билан сизни курк,итмок^и эмасман,
гапимга турри тушунинг: бу билиб куйиш ва
х;амиша ёдда тутиш лозим булган х;ак,ик,атдир.
- Тушунарли.
-Жуда соз. Мени худди шу масалада нотурри
англашингизни истамас эдим...
Штирлиц вокзал майдонига юз метр к;олган-
да уз машинасини ташлаб кетди. Чегара пис-
тирмасининг машинаси белгиланган жойда
кутиб турган эди. Калити я;ам уз жойида экан.
Ойналарига ичида утирган одамлар куринма-
син, деб атайлаб лой сачратилган эди. Тордаги
тайинли жойда к,орга чанги тик;иб куйилганди,
ёнида пойабзали х;ам турарди.
- Кийининг,- деди Штирлиц.
- Дозир, - деди пастор пичирлаб, - кулимни
титрок; босди, бир оз узимга келиб олай
- Бемалол гапираверинг, бу ерда
х,еч
гам йук;.
Тулишган ой шуъласида к;ор к;оплаган водий
кумушдек ярк;ирарди, фак;ат уртадаги дара-
ларии к,оп-к;ора соя босганди, лекин у ерда х;ам
к;ор дам-бадам куядори сингари ялт-ялт к;илиб
турарди. Дарагай шохларидаги к,ор уюмлари
х,амлага х,озирланиб турган йиртк;ич х;айвон-
ларга ухшарди. Узокда электр станцияси су-
рилгичи гупилларди: унинг шовк;ини шамол
эсгандагина эшитиларди.
- Жунайверинг,- деди Штирлиц. - Ок; йул
сизга, пастор.
- Худонинг узи ёрлак;асин сизни, - деб жавоб
берди пастор ва чангида бир амаллаб Штир
лиц курсатган томонга йул олди. Шундай че-
гаранинг узида икки марта йик^илди. Пастор
даранинг нариги томонига утиб, к;оп-к;ора ур-
мон ичидан икки марта овоз берганига к;адар
Штирлиц машина олдида кутиб турди. У жой-
дан мех,монхонага жуда оз м асоф а к,олган эди.
Энди х;аммаси жойида. Энди охирги ишни ба-
ж ариш - Кэтни кутк,ариш к;олди.
Штирлиц уз машинасига утириб, йигирма
чак,иримча йул босгандан кейин ухлаб к;олаёт-
ганини сезди. У соатига к;аради: оёгида юрга-
нига роса икки кеча-кундуз булибди.
«Ярим соат ухлаб олмасам, - деди у узига
узи, - Берлинга етолмайман».
У роса йигирма дак,ик,а ухлаб олди, кейин
машинадан тушиб, юзини к;ор билан ювди,
япалок; идишдан бир култум коньяк хуплаб,
машинага утириб, газни охиригача босди.
«Хорьх»нинг кучли мотори равон ишларди.
Спидометр «150 км»ни курсатарди. Йулда х;еч
зог йук, эди. Тонг отиб келмокда. Штирлиц уй-
куни к;очириш учун кувнок; француз кушикда-
рини хиргойи циларди.
Рольф Кэт яшаётган хонага соат саккизда,
х,али кун ёришмаган пайтда кириб келди.
- Хайль Гитлер! - деб сурашди у билан Б ар
бара, урнидан дик туриб.
- Иккаламизни холи к,олдиринг, - деди
Рольф. Шу дамгача табассум к,илиб турган
Do'stlaringiz bilan baham: |