Низом ий номидаги тош кент давлат педагог ика



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/107
Sana07.03.2022
Hajmi9,08 Mb.
#485362
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   107
Bog'liq
Фалсафанинг умумназарий масалалари copy

2.7. Билиш ва амалиёт.
Амалиёт—
билишнинг 
Билиш жараёни амалиёт билан узвий боглик
х а р а к а т л а н т и р у в ч н ку ч и

^

w
_____ :_________ __________I оулио, оири-оириснз мавжуд оулолмаиди.
Амалиёт билишга ва хакикатни топиш воситасидир.
Аввало, амалиётнинг мохияти ва тузилишини аникдайлик.Гносеологик 
феномен сифатида амалиётнинг мухим хусусиятлари куйидагилар: 1) максадга 
йуналтирилганлик; 2) объектив-хиссий характери; 3) олам, нарсаларнинг кайта 
узлаштирилиши ва узгартирилиши.
Амалиёт инсоннинг олам билан онгли, ижодий алокасидан иборат 
фаолиятдир. Фаолият роботларга хам хос, бирок уларда максадни кузлаш йук, 
балки максадни бажариш бор, холос; роботлар максад, режа ва лойихаларни 
уйлаб чикмайди, шунин!’ учун уларнинг фаолиятини амалиёт деб булмайди. 
Айни пайтда техник курилмаларнинг бу турини яратувчи ва уларни 
такомиллаштирувчи 
мухандислар 
учун 
гоялар 
бериш 
ва 
уларни
106


моддийлаштиришдан иборат фаолияти амалиётдир. Амалиёт инсондан, унинг 
максадга 
мувофик фаолиятидан, 
ижод махсули 
ва идеал моделларни 
шакллантириш, уларни амал га оширишга интилиш жараёнидан ажралмасдир. 
Х,айвонот оламида эса улардаги генетик дастурга мувофик ва хаётий тажрибага 
аосланган амалиёт унсурлар (элемент)лари бор, холос.
А малиётнинг иккинчи хусусияти объектив-хиссий характеридир. Бунга 
кура, у факат моддий апокадорликдан иборат эмас, балки билиш ва бахоли - 
мулжалли фаолият билан чегараланган холда инсон фаолиятининг бошка 
шаклларидан ажралиб туради. Бевосита объектнинг моддий жихатига дуч 
келмайдиган фикрий, маънавий фаолиятдан фаркли инсоннинг объект билан 
амалий алокадорлиги айнан моддий нарсанинг мохиятини билиш, унинг 
каршилигини енгиб утишдан иборатдир. Бунда инсон табиати билан боглик 
булган куч, энергияни сарфлаган холда физиологик харакат килади.
А малиётнинг учинчи белгиси янги натижанинг вужудга келиши, моддий 
тизимларни узгартиришидир. Элементларни хар кандай узгартириш хам 
инсоннинг харакати слнгари амалиёт булавермайди. Амалиёт нарса сифатини 
узгартиради, 
уни 
йук 
килиш, 
бузишга 
ёки 
уни 
ривожлантириш, 
такомиллаштириш, янги моддий тизим ни яратиш га олиб келади. Бу ерда 
нарсанинг 
имкониятлари, 
инсоннинг 
уларни 
билиши, 
кадрлаши 
ва 
фойдаланиши катта ахамиятга эга. Ана шу жараёнда янги имкониятларни 
яратиш мухим ахамият касб этади. Й.Элез ёзадики, амалиёт муайян нарсани 
имкониятдан вокеликка айлантиришнинг махсус инсоний усулидир. Бирок, 
бундай таъриф амапиётга инсоний характерни берувчи янги имкониятларни 
яратиш эканлиги эъгиборга олинмаса тулик булмайди. Амалиёт жараёнида 
инсон табиатнинг конун ва хоссаларини 

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish