Низом ий номидаги тош кент давлат педагог ика


у з г а р и ш л а р н и н г



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/107
Sana07.03.2022
Hajmi9,08 Mb.
#485362
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   107
Bog'liq
Фалсафанинг умумназарий масалалари copy

у з г а р и ш л а р н и н г
инсонга, 
жамиятга таъсири 
ва 
инсоннинг оламга таъсири нимапарда намоён булади?” каби саволлар 
кизиктириб келган. Тарихий тараккиётнинг турли даврларида бу саволларга 
жавоблар фан доирасида тупланиб, такомиллашиб борган.
“Ф алсафа фанининг* умумназарий масалалари”да улар маълум даражада уз 
ечимини топган. Ф алсафа фанининг назарий масалалари унинг азалий 
муаммоларига дахддор булиб, улар фалсафий билимлар ичига чукуррок кириб 
бориш, уларнинг генезисини аниклаш, тириклик сохасига алохида эътиборли 
булиш, хаётнинг мохиятини тугри тушуниш, яшаш жараёнида келиб чикадиган 
муаммолар ечимини фалсафа фанига таяниб хал этиш йулларини топиш, шу 
асосда оламга, хаётга онгли муносабатда булиш, уни кадрлаш рух,ида 
тарбиялаш ни хозирги мураккаб давр такоза этмокда.
Ф алсафанинг у ёки бу назарий муаммолари доимо олимлар д щ к а т
марказида булган, улар файласуфларнинг рисолалари, китобларида ёритилган.
“М иллий гоя, маънавият асослари, 
хукук 
таълими” бакалавр ихтисослиги 
буйича 
Давлат 
таълим 
стандартларида 
“Фалсафанинг 
умумназарий 
м асалалари”ни ихтисослик фани сифатида укув жараёнига киритиш назарда
«Фалсафа», «фалсафа фани» тушунчаларидаги айният ва тафовутни ашлаш муядемдир. Тарихан барча фанларни фалсафа 
(filos—ccBHm,sofos—
донишмандлик), яъни донишмандлик ни севиш деб англаб келинган. XIX асрдан бошлаб фалсафа мустакил фан 
сифатида уз тадкикот обьекти ва предметига эга эканлиги маълум булгач, оламни илм-фан далилларига асосланиб билиш ва шохлаш 
имконияти тугидди. Эндиликда фалсафа тушунчасида турли окимлар англанса, фалсафа фани тушунчаси барча фалсафий окимларнинг 
олам ва унда одамнинг урни тугрисидаги карашлари синтези мазмуни уз ифодасини топган. Бинобарин, фалсафага фанлар фани "фанлар 
онаси” эмас. балки олам, ундаги харакатлар. жараёнларни илмий англаш имконини берадиган, шунга мувофик индивидлар онгида янгича 
дунёкаашни шакллантирадиган, айни чогда барча фанлар учун назарий ва методологик асос буладиган махсус фан сифатида ёндашиш.


тутилгани боне мазкур укув кулланма илмий жамоатчилик, олий таълимда 
фаолият курсатувчи педагог олимлар хукмига хавола этилмокда.
Укув к>лланма IV булимдан иборат: 

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish