Nazariy fizika kursi


bet11/212
Sana11.06.2022
Hajmi
#656640
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   212
Bog'liq
fayl 137 20210324

Sq
u c h u n
SS = 0
b o ‘lishi kerak. Integral
ostidagi ifodaning birinchisiga 
Sq
kirgan, trayektoriyaning variatsiyasi ni 
vaqt bo 'y ich a hosiladan chiqarib olish u c h u n shu had b o ‘lak!ab integral- 
la n a d i (bu a m a ln i b a ja rg a n d a v a ria tsio n hiso b d a isbot q ilin a d ig a n
5 ~-q = ^-Sq
m u n o s a b a t d a n foydalandik): 
dt 
dt
[ d t — S q =  f dt — S — = \ d t

d q  

d q
d t  
J
dq
!
N a tija d a
dL d
dq dl
'h
d q = J dt
dL r-
--T7dq
dq
-Sq
d_ d L
d t dq
(1.9)
S S  — —~~Sq
dq
4>
+ J
d t S q
dL 
d dL
dq 
d t dq
= 0
(
1
.
10
)
m u n o sab atg a kelam iz. B irinchi h a d (1.7) shart natijasida nolga tengdir
ikkinchi h a d ixtiyoriy 
S q  
u c h u n nolga teng b o ‘lishi u c h u n
dL 
d dL _
d q
d t d q
(1.11)
13


te n g l a m a bajarilishi kerak. O lin g a n te n g la m a
E y le r—L a g ra n j
t e n g l a ­
m asi deyiladi. Bu te h g la m a g a j i s m n i n g k o o rd in a ta si 
q,
tezligi 
q
va
tezlanishi 
q
kirgan. D e m a k , E y ler—Lagranj tenglam asi h arak at te n g la ­
m asi ekan.
S iste m a n in g erkinlik darajalari soni 
s
ta b o 'ig a n holga o 'tilsa olingan 
t e n g l a m a l a r sistemasi
dL 
d dL

а Г # а Г * ' 
..... '

k o 'rin is h g a keladi. Y a ’ni, h a r b ir erkinlik darajasiga b itta E y ler—Lagranj 
te n g la m a si t o 'g 'r i keladi. B u te n g la m a la r sistemasi 5 ta ikkinchi tartibli 
differensial te n g la m a la r sistem asini tashkil qiladi. U la rn i yechish u c h u n
2s
ta b o s h l a n g 'ic h sh artlar berilgan bo'lishi kerak. Bu b o s h la n g 'ic h
s h a r tl a r s is te m a n in g b o s h l a n g 'i c h holati 
q,{0) = ql0
va b o s h l a n g 'i c h
tezliklari 
я Щ - q
d j r

a)
D e k a r t siste m asid a {r/,} = {/;} E y le r—L agranj t e n g l a m a l a r i n in g
ko'rinishi:
d 6L 
dL
л а Г * -

1.2.1-misol. Quyidagi Lagranj funksiyasi uchun harakat tenglamasini 
toping 

- o'zgarmas son):

2

(1.14)
Kerakii hosilalarni topaylik:
Э 

dL
H arakat te nglam asi:
q + k =  0. 
(1.16)
1.2.2-misol. 
Quyidagi Lagranj funksiyasi uchun harakat tenglamalarini 
toping 
(k
— o'zgarmas son):
111
/ . 7 

1 \ , ,
*2
L ="~X(q{ + q i ) - k (q2 - q \ ) ■
 
(1.17)
14



Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   212




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish