Молиявий ҳисоботнинг халкаро стандарти 13 Ҳаққоний қийматни баҳолаш Мақсади


Одатий бўлмаган операцияларни аниқлаш



Download 0,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/37
Sana22.02.2022
Hajmi0,52 Mb.
#113738
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   37
Bog'liq
МҲХС13

Одатий бўлмаган операцияларни аниқлаш 
Б43 
Операция одатий бўлишини (ёки одатий бўлмаслигини) аниқлаш қийинроқ бўлади, агарда актив ёки 
мажбурият (ёки ўхшаш активлар ёки мажбуриятлар) бўйича меъёрдаги бозор фаолиятига нисбатан 
актив ёки мажбурият бўйича фаолиятнинг ҳажмида ёки даражасида аҳамиятли камайиш содир 
бўлган бўлса. Бундай ҳолатларда ушбу бозордаги барча операциялар одатий эмас (яъни мажбурий 
ликвидациялар ёки муҳтожлик сотувлари) деб хулоса қилиш ноўриндир. Операция одатий 
бўлмаслигини кўрсатиши мумкин бўлган ҳолатлар қуйидагиларни ўз ичига олади: 
(a) 
Жорий бозор шароитларида активлар ёки мажбуриятларни қамраб оладиган операциялар 
учун одатий ва анаънавий бўлган маркетинг фаолиятларига имкон бериш учун баҳолаш 
санасидан олдинги даврда бозорга етарли дучорлик мавжуд бўлмаган. 
(б) 
Одатий ва анаънавий маркетинг даври мавжуд бўлган, аммо сотувчи ягона бозор 
иштирокчисига нисбатан актив ёки мажбуриятнинг садосини амалга оширган. 
(в) 
Сотувчи банкротликда ёки банкротликка яқин ҳолатда ёки ликдвидатордир (яъни сотувчи 
мушкул вазиятда). 
(г) 
Сотувчидан меъёрий ёки қонуний талабларни бажариш учун сотув талаб этилган (яъни 
сотувчи босим остида). 
(д) 
Операция нархи айнан бир ёки ўхшаш актив ёки мажбурият бўйича бошқа яқин орадаги 
операциялар билан солиштирилганда ажралиб туради. 
Тадбиркорлик субъекти мавжуд далилнинг аҳамиятга молик эканлиги жиҳатидан операция одатий 
бўлишини аниқлаш учун ҳолатларни баҳолаши лозим. 
Б44 
Тадбиркорлик субъекти ҳаққоний қийматни баҳолашда ёки бозор риски мукофотларини баҳолашда 
барча қуйидагиларни кўриб чиқиши лозим: 
(a) 
Агарда далил операция одатий эмаслигини кўрсатса, тадбиркорлик субъекти ушбу 
операция нархига нисбатан, агарда бўлса, кичик урғу (ҳаққоний қийматнинг бошқа 
кўрсаткичлари билан қиёслаганда) бериши лозим. 
(б) 
Агарда далил операция одатий эканлигини кўрсатса, тадбиркорлик субъекти ушбу 
операция нархини инобатга олиши лозим. Ҳаққоний қийматнинг бошқа кўрсаткичлари 
билан қиёслаганда ушбу операция нархига нисбатан бериладиган урғунинг суммаси 
қуйидагилар каби далиллар ва ҳолатларга боғлиқ бўлади: 
(i) 
операция ҳажми. 
(ii) 
операциянинг баҳоланаётган актив ёки мажбуриятга нисбатан қиёсланувчанлиги. 
(iii) 
операциянинг баҳолаш санасига яқинлиги. 
(в) 
Агарда тадбиркорлик субъекти операция одатий бўлишини хулоса қилиш учун етарли 
маълумотга эга бўлмаса, у операция нархини инобатга олиши лозим. Бироқ, ушбу 
операция нархи ҳаққоний қийматни акс эттирмаслиги мумкин (яъни операция нархи 
ҳаққоний қийматни баҳолашда ёки бозор риски мукофотларини баҳолашда ягона ёки 
бирламчи асос бўлиши зарур эмас). Қачонки тадбиркорлик субъекти муайян операциялар 
одатий бўлишини хулоса қилиш учун етарли маълумотга эга бўлмаса, тадбиркорлик 
субъекти одатий деб ҳисобланган бошқа операциялар билан қиёслаганда ушбу 
операцияларга камроқ урғу бериши лозим. 
Тадбиркорлик субъекти операция одатий бўлишини аниқлаш учун изчил тадбирларни амалга 
ошириши зарур эмас, аммо у оқилона тарзда мавжуд бўлган маълумотларни инкор этмаслиги лозим. 
Қачонки тадбиркорлик субъекти операцияда бир томон бўлса, фараз қилинадики, у операция одатий 
бўлишини хулоса қилиш учун етарли маълумотга эгадир. 


МҲХС 13 
32 
©
МҲХС Фонди 

Download 0,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish