Молиявий ҳисоботнинг халкаро стандарти 13 Ҳаққоний қийматни баҳолаш Мақсади


Баҳолаш усулларига бошланғич маълумотлар (67–71 бандлар)



Download 0,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/37
Sana22.02.2022
Hajmi0,52 Mb.
#113738
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   37
Bog'liq
МҲХС13

Баҳолаш усулларига бошланғич маълумотлар (67–71 бандлар) 
Б34 
Бошланғич маълумотлар айрим активлар ва мажбуриятлар (масалан молиявий инструментлар) 
бўйича кузатилиши мумкин бўлган бозорларга мисоллар қуйидагиларни ўз ичига олади: 
(a) 
Биржа бозорлари. Биржа бозорида, ёпилиш нархлари ҳам осонгина мавжуд бўлади ҳам 
умуман олганда ҳаққоний қиймат вакили ҳисобланади. Бундай бозорга мисол Лондон фонд 
биржасидир. 
(б) 
Дилер бозорлари. Дилер бозорида, дилерлар савдо қилиш (ўз ҳисобларидан сотиб олиш ёки 
сотиш) учун тайёр турадилар ва ўзларининг капиталидан улар бозорини ташкил этадиган 
моддалар захирасини сақлашда фойдаланиш орқали ликвидлиликни таъминлайдилар. 
Одатда таклиф ва талаб нархлари (мос равишда, улар дилер сотиб олиши мумкин бўлган 
нарх билан дилер сотиши мумкин бўлган нархни акс эттиради) ёпилиш нархларига 
нисбатан кўпроқ мавжуд бўлади. Биржадан ташқари бозорларда (нархлар оммавий тарзда 
эълон қилинадиган) дилер бозорларидир. Дилер бозорлари айрим бошқа активлар ва 
мажбуриятлар, жумладан айрим молиявий инструментлар, товарлар ва жисмоний активлар 
(масалан фойдаланилган ускуна) учун ҳам мавжуд бўлади. 
(в) 
Брокерлик бозорлари. Брокерлик бозорида, брокерлар харидорлар билан сотувчиларни 
учраштиришга интиладилар, аммо ўз ҳисобларидан савдо қилишга тайёр бўлмайдилар. 
Бошқача айтганда, брокерлар ўзларининг капиталидан улар бозорини ташкил этадиган 
моддалар захирасини сақлашда фойдаланмайдилар. Брокер тегишли томонларнинг таклиф 
қилинган ва сўралган нархларидан хабардор бўлади, аммо ҳар бир томон одатда бошқа 
томоннинг нарх талабларидан хабардор бўлмайди. Брокерлик бозорлари сотиб олиш ва 
сотиш буюртмалари бирлаштириладиган электрон алоқа тармоқларини ва тижорий ва 
шахсий кўчмас мулк бозорларини ўз ичига олади. 
(г) 
Асосий-иштирокчига-асосий-иштирокчи 
бозорлари
Асосий-иштирокчига-асосий-
иштирокчи бозорида, битимлар, ҳам яратилишлар ҳам қайта сотувлар, воситачисиз 
мустақил тарзда тузилади. Ушбу битимлар бўйича кам маълумотлар оммавий тарзда 
мавжуд бўлиши мумкин. 


МҲХС 13 
28 
©
МҲХС Фонди 

Download 0,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish