Молиявий ҳисоботнинг халкаро стандарти 13 Ҳаққоний қийматни баҳолаш Мақсади



Download 0,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/37
Sana22.02.2022
Hajmi0,52 Mb.
#113738
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   37
Bog'liq
МҲХС13

Кутилган келтирилган (дисконтланган) қиймат усули 
Б23 
Кутилган келтирилган (дисконтланган) қиймат усули барча эҳтимолий келгуси пул оқимларининг 
(яъни кутилган пул оқимларининг) эҳтимолга-тортилган ўртачасини акс эттирадиган пул оқимлари 
тўпламидан бошланиш нуқта сифатида фойдаланади. Ҳосил бўладиган баҳо кутилган қиймат билан 
бир хилдир, қайсики, статистик атамаларда, оғирликлари сифатида мос эҳтимоллари билан бирга 
дискрет тасодифий ўзгарувчининг эҳтимолий қийматларининг тортилган ўртачасидир. Барча 
эҳтимолий пул оқимлари эҳтимолга-тортилган бўлиши сабабли, ҳосил бўладиган кутилган пул 
оқими бирор белгиланган ҳодисанинг содир бўлишига шартли эмас (дисконт ставкаси тўғриланиш 
усулида фойдаланиладиган пул оқимлари каби бўлмасдан). 
Б24 
Инвестицион қарорни қабул қилишда, рискка-мойилсиз бозор иштирокчилари ҳақиқий пул 
оқимлари кутилган пул оқимларидан фарқ қилиши мумкинлигининг рискини инобатга олиши 
мумкин. Портфель назарияси рискнинг икки турини фарқлайди: 
(a) 
нотизимли (диверсификацияланадиган) риск, қайсики муайян актив ёки мажбуриятга хос 
рискдир. 
(б) 
тизимли 
(диверсификацияланмайдиган) 
риск, 
қайсики 
актив 
ёки 
мажбурият 
иверсификацияланган портфелдаги бошқа моддалар билан улашадиган умумий рискдир. 
Портфель назарияси унга мувозанатдаги эгалик қилади ва бозор иштирокчилари фақатгина пул 
оқимларига хос тизимли рискка бардошлик учун қоплашга эга бўладилар. (Самарасиз ёки 
мувозанатда бўлмаган бозорларда, даромад ёки қоплашнинг бошқа шакллари мавжуд бўлиши 
мумкин.) 
Б25 
Кутилган келтирилган (дисконтланган) қиймат усулининг 1-методи пул риски мукофотини чегирган 
ҳолда активнинг кутилган пул оқимларини тизимли (яъни бозор) рискка нисбатан тўғрилайди (яъни 
рискка-тўғриланган кутилган пул оқимлари). Ушбу рискка-тўғриланган кутилган пул оқимлари 
аниқликка-эквивалент пул оқимини акс эттиради, қайсики рискдан-ҳоли фоиз ставкада 
дисконтланади. Аниқликка-эквивалент пул оқими рискка тўғриланган кутилган пул оқими 
(таърифлангандек) бўлиб, натижада бозор иштирокчиси учун маълум пул оқимини кутилган пул 
оқимига савдолашиш фарқ қилмайди. Масалан, агарда бозор иштирокчиси 1,200ВБ кутилган пул 
оқимини 1,000ВБ маълум пул оқимига савдолашишга интилган бўлса, 1,000ВБ 1,200ВБ нинг 
аниқлик эквиваленти ҳисобланади (яъни 200ВБ пул риски мукофотини акс эттириши мумкин). 
Ушбу ҳолатда бозор иштирокчиси учун эгаликдаги активга нисбатан фарқ бўлмаслиги мумкин. 
Б26 
Аксинча, кутилган келтирилган (дисконтланган) қиймат усулининг 2-методи риск мукофотини 
рискдан-ҳоли фоиз ставкасига нисбатан қўллаш орқали тизимли (яъни бозор) рискка нисбатан 
тўғриланишни амалга оширади. Демак, кутилган пул оқимлари эҳтимолга-тортилган пул оқимлари 
билан боғлиқ кутилган ставкага тегишли ставкада (яъни кутилган даромадлиликда) дисконтланади. 
Рискли активларни нархлашда фойдаланиладиган моделлар, капитал актив нархлаш модели
кутилган даромадлиликни баҳолашда фойдаланилиши мумкин. Дисконт ставкаси тўғриланиш 
усулида фойдаланиладиган дисконт ставкаси шартли пул оқимларига тегишли даромадлилик 
бўлгани сабабли, у кутилган келтирилган (дисконтланган) қиймат усулининг 2-методида 
фойдаланиладиган дисконт ставкадан юқорироқ бўлиш эҳтимоли мавжуд, қайсики кутилган ёки 
эҳтимолга-тортилган пул оқимларига тегишли даромадлиликдир. 
Б27 1 
ва 2-методларни ифодалаш учун, фараз қилайлик, актив қуйида келтирилган эҳтимолий пул 
оқимлари ва эҳтимоллар асосида аниқланган ҳолда бир йилда 780ВБ кутилган пул оқимларига 


МҲХС 13 
26 
©
МҲХС Фонди 
эгадир. Бир йиллик муддатга эга пул оқимлари бўйича қўлланиладиган рискдан-ҳоли фоиз ставкаси 
5 фоиздир ва айнан бир риск хилига эга актив бўйича тизимли риск мукофоти 3 фоиздир. 

Download 0,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish