Молиявий ҳисоботнинг халкаро стандарти 13 Ҳаққоний қийматни баҳолаш Мақсади



Download 0,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet26/37
Sana22.02.2022
Hajmi0,52 Mb.
#113738
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   37
Bog'liq
МҲХС13

Таннарх усули 
Б8 
Таннарх усули активнинг хизмат кўрсатиш қувватини алмаштиришда жорий пайтда талаб этилиши 
мумкин бўлган суммадир (кўп ҳолларда жорий тиклаш қиймати деб юритилади).
Б9 
Сотувчи бозор иштирокчиси нуқтаи назаридан, актив учун олиниши мумкин бўлган нарх харидор 
бозор иштирокчиси учун қиёсий истеъмол бўйича ўриндош активни сотиб олиш ёки барпо этиш 
харажатига асосланиб, ушбу харажат емирилишга тўғриланган бўлади. Бунга сабаб шуки, харидор 
бозор иштирокчиси актив учун ушбу активнинг хизмат кўрсатиш қувватини алмаштира оладиган 
суммадан кўпроғини тўламаслиги мумкин. Емирилиш жисмоний ёмонлашувни, функционал 
(технологик) емирилишни ва иқтисодий (ташқи) емирилишни қамраб олади ва у молиявий ҳисобот 
мақсадлари (тарихий қийматни тақсимлаш) ёки солиқ мақсадлари (белгиланган хизмат 
муддатларидан фойдаланиш) учун эскиришга нисбатан кенгроқ тушунчадир. Кўп ҳолатларда жорий 
тиклаш қиймати усулидан бошқа активлар билан ёки бошқа активлар ва мажбуриятлар билан 
биргаликда 
фойдаланиладиган 
моддий 
активларнинг 
ҳаққоний 
қийматини 
баҳолашда 
фойдаланилади. 
Даромад ёндашуви 
Б10 
Даромад ёндашуви келгуси суммаларни (масалан пул оқимларини ёки даромад ва харажатларни) 
ягона жорий (яъни дисконтланган) суммага айлантиради. Қачонки даромад ёндашувидан 
фойдаланилса, ҳаққоний қийматни баҳолаш ушбу келгуси суммалар бўйича жорий бозор 
кутилишларини акс эттиради. 
Б11 
Ушбу баҳолаш усуллари, масалан, қуйидагиларни ўз ичига олади: 
(a) 
келтирилган (дисконтланган) қиймат усуллари (Б12-Б30 бандларга қаранг); 
(б) 
опционни нархлаш усуллари, масалан Блэк-Шоулес-Мертон формуласи ёки биномиал 
модели (яъни панжара модели), қайсики келтирилган (дисконтланган) қиймат усулларини 
ўзида сингдиради ва опционнинг ҳам муддатдаги қийматини ҳам ички қийматини акс 
эттиради; ва 
(в) 
марталик даврнинг ортиқча фойдаси усули, қайсики айрим номоддий активларнинг 
ҳаққоний қийматини баҳолашда фойдаланилади. 

Download 0,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish