Microsoft Word Dico Fr-Uz doc


www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 8,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet456/509
Sana01.01.2022
Hajmi8,03 Mb.
#289263
1   ...   452   453   454   455   456   457   458   459   ...   509
Bog'liq
Fransuzcha-o'zbekcha lug'at (Bayram Balci - direktor)

www.ziyouz.com kutubxonasi


QUATRIÈME

 

QUEUE



 

 

 



460 

quatrième

  I.  adj,  n  to‘rtinchi;  habiter  au  quatrième  to‘rtinchi  qavatda 

yashamoq;  loc  en  quatrième  vitesse  juda  tez;  II.  nf  Fransiya  kollejlarida 

to‘rtinchi sinf. 

quatrièmement

 adv to‘rtinchidan. 

quatuor


  nm  kvartet  (1.  to‘rt  ovoz  yoki  to‘rt  soz  uchun  yozilgan  muzika 

asari; 2. to‘rt ijrochidan (qo‘shiqchi yoki sozandadan) iborat ansambl; 3. to‘rt 

kishidan iborat guruh). 

que


1

 conj 1. nous pensons que  la vie est bonne biz hayotni go‘zal deb 

o‘ylaymiz; 2. loc prép à condition que shartiga ko‘ra, shartidagidek; tu peux 

rester à condition que tu te taises sen qolishing mumkin,  faqat shu shart 

bilanki,  sen  jim  turasan;  à  mesure  que  bo‘lishiga,  kelishiga  qarab,  -ga 

muvofiq;  -gan  sari;  afin  que  maqsadiga  ko‘ra;  pousse-toi  afin  que  je 

puisse  m’asseoir  suril,  men  ham  o‘tirib  olay;  dès  que  hamono,  bilan; 

attendu  que  sababli,  boisdan,  -gani  uchun;  de  façon  que  shuning  uchun, 

shu sababli, shunday  bo‘lgach; uchun,  toki; 3. ne… que…  faqat; je n’aime 

que toi men faqat seni yaxshi ko‘raman; 4. qu’il entre! kirsin! 

que

2

  adv  1.  nima  sababdan,  nima  uchun,  nega;  que  ne  venez-vous? 



nega  kelmaysiz?  2.  qay  tarzda,  qanday  qilib,  qancha,  qanday,  qay 

darajagacha;  que  de  qanchalik,  qanday,  qancha;  que  de  difficultés  je 

prévois!  qancha  qiyinchiliklarni  ko‘rayapman;  que  c’est  beau!  qanday 

go‘zal! 


que

3

 I. pron rel 1. d’une femme inconnue, et que j’aime, et qui  m’aime 



men  sevadigan  va  meni  sevadigan  notanish  ayol;  2.  le  temps  que  l’on 

construise l’hôtel mehmonxonani qurishayotgan vaqt; voilà cinquante ans 

que nous habitons ici mana ellik yildirki shu yerda yashayapm iz; 3. l’être 

que  je  serai  après  la  mort  men  o‘lganimdan  so‘ng  men  aylanadigan 

mavjudot;  4.  vx  ce  que,  ce  qui;  coûte  que  coûte,  advienne  que  pourra 

nima  bo‘ lsa  bo‘lsin;  II.  pron  intr  1.  que  faire?  nima  qilish  kerak?  2.  qu’est 

ceci?  que  deviens-tu?  ahvoling  nima  kechadi?  3.  qu’y  a-t-il?  que  se 

passe-t-il?  nima  bo‘layapti?  4.  qu’  est-ce  que  vous  seriez  devenu?  siz 

nima bo‘lgan bo‘lardingiz? voyons, qu’est-ce qui vous prend? xo‘sh, sizga 

nima bo‘ldi? 

québécois, oise

 I. adj kvebeklik, kvebekcha; II. n  1. kvebeklik; 2.  nm le 

québécois kvebek tili (kvebekcha fransuz tili). 

quel, quelle

 adj 1. qanday,  qanaqa, nechuk,  qaysi; qanday-a, qarang-a; 

qelle  est donc cette jeune fille? qanaqa  qiz o‘zi  bu? quelle heure  est-il? 

soat necha  bo‘ldi?  il ne  savait pas quelle  route prendre u  qaysi ko‘chaga 

yurishni  bilmasdi;  2.  quelle  jolie  maison!  qanday  chiroyli  uy!  quelle  idée! 

zo‘r  g‘oya,  zo‘r  fikr!  3.  qaysi;  dire  quelle  était  la  plus  belle  des  trois 

uchovidan  qaysi  biri eng chiroyli ekanligini aytmoq; d’un homme quel qu’il 

soit kim bo‘ lsa ham. 

quelconque

  adj  1.  qandaydir,  qanday  bo‘lmasin;  qanaqa  bo‘lsa  ham; 

biror, birorta; un quelconque individu qandaydir bir shaxs, kishi; pour une 

raison quelconque biror bir sabab uchun; 2. uncha ko‘p bo‘lmagan, ozgina; 

bir oz, andak; e’ tiborsiz, ahamiyatsiz; un homme quelconque arzimas kishi, 

odam. 

quelque


 I. adj 1. quelque… que qanday bo‘lsa ham; quelque doute que 

tu  aies,  il  te  faudra  une  preuve  sening  qandaydir  shubhang  bo‘ lsa  ham, 

senga  isbot  kerak;  quelque  méchants  que  soient  les  hommes  insonlar 

qanchalik johil bo‘lmasalar ham; 2. qandaydir; il sera allé voir quelque ami 

u  qandaydir  bir  do‘stini  ko‘rgani  boradi;  depuis  quelque  temps  ma’lum  bir 

vaqtdan  beri;  3.  pl fam  bir  qancha, nechta; j’ai  vu quelques amis men  bir 

nechta  do‘stimni ko‘rdim; cent et quelques francs yuz frankdan ortiqroq; II. 

adv inv taxminan,  taqriban; qariyb, deyarli; birmuncha, yaqinida, atrofida; un 

livre de quelque cent francs yuz franklar atrofidagi kitob. 

quelque


 

chose


 pron biror narsa, nima bo‘lsa ham; nimadir; nimalardir. 

quelquefois

  adv  bir  necha  bor,  bir  necha  marta;  ba’zan,  ba’zida,  ba’zi 

vaqtda; onda sonda, ahyon-ahyonda; ora-sira, vaqti vaqti bilan; gohi-gohida; 

il  est  quelquefois  drôle  u  ba’zida  g‘alati;  il  est  venu  quelquefois  u  bir 

necha bor keldi. 

quelqu’un,  une,  quelques-uns,  unes

  pron  indéf  1.  sing  kimdir,  kim  

bo‘lsa  ham,  birov,  biror  kishi,  birortasi,  allakim;  on  dirait  que  quelqu’un 

joue du piano quelque part go‘yoki allakim qayerdadir pianino chalayapti; il 

y a quelqu’un? biror kimsa bormi? ah, c’est quelqu’un! a, bu kerakli odam! 

2.  pl  ba’zi  birlari,  ba’zilari;  ayrim  kishilar;  kimlardir;  quelques-uns  des 

assistants  se  mirent  à  rire  qatnashchilardan  kimlardir  kula  boshlashdi; 

quelques-unes de ses poésies sont belles she’rlarining ba’zilari chiroyli. 

quémander

  vt  tilanmoq;  yalinib  so‘ramoq,  yalinmoq;  il  quémande  sans 

cesse de l’agent u to‘xtovsiz pul tilanadi. 

quémandeur, euse

 n tilanchi; yalinib so‘rovchi, iltimoschi. 

qu’en-dira-t-on

 nm inv mish-mish gap, oldi-qochdi gap; ovoza, duv-duv 

gap;  mish-mish;  boshqalarning  fikri;  avoir  peur  du,  se  moquer  du  qu’en-

dira-t-on mish-mish gapdan qo‘rqmoq, oldi-qochdi gaplarni pisand qilmaslik. 

quenelle


 nf frikadelka. 

quenotte


 nf fam sut tish. 

quenouille

 nf duk, yig, urchuq. 

querelle


  nf  urush,  janjal,  nizo,  dahanaki  jang  qilish;  nifoq,  tortishuv; 

querelle  de  famille  oilaviy  janjal,  nizo,  araz;  loc  chercher  querelle  à  qqn 

biror kimga qarshi janjal, nizo qidirmoq. 

quereller

  I.  vt so‘kmoq,  urishmoq;  koyimoq;  tortishmoq;  II.  se  quereller 

vpr janjallashmoq, so‘kishmoq, urishmoq. 

querelleur,  euse

  adj,  n  janjalkash,  tirnoq  ostidan  kir  izlaydigan,  injiq; 

d’humeur querelleuse tajovuzkor. 

quérir


  vt  aller  quérir  qqn,  qqch  biror  kimni,  narsani  olib  kelgani,  qidirib 

bormoq. 


questeur

  nm  kvestor  (parlament  uyushmasi  byurosining  parlamentdagi  

bahslarni tartibga solib turadigan a’zosi). 

question


 nf 1. savol, so‘rash; poser une question à qqn biror kimsaga 

savol  bermoq;  2.  muammo;  masala;  ish,  gap;  la  question  est  difficile 

masala  qiyin  edi;  les  questions  économiques,  sociales  iqtisodiy,  ijtimoiy 

masalalar; c’est toute la question asosiy masala o‘shanda; il n’y  a pas de 

question muammo yo‘q; il est question de haqida, to‘g‘risida gap boradi; 3. 

tergov,  qiynoqqa  solib  so‘roq  qilish;  soumettre  qqn  à  la  question  birovni 

qiynoqqa solmoq, qiynab so‘roq qilmoq. 

questionnaire

 nm savollar turkumi, savolnoma, savollar varaqasi. 

questionner

  vt  savol-javob  qilmoq,  so‘ramoq,  savollar  bermoq,  savolga 

tutmoq;  questionner  un  candidat  nomzodga  savollar  bermoq,  savolga 

tutmoq. 

quête


1

  nf  vx  xayr-ehson  to‘plash;  faire  la  quête  dans  une  église 

cherkovda xayr-ehson yig‘moq, to‘plamoq. 

quête


2

  nf  vx  1.  qidiruv,  qidirish,  izlash,  axtarish;  en  quête  de  biror 

kimsani,  narsani  qidirib;  il  se  met  en  quête  d’un  restaurant  u  restoranni 

qidirishga tushdi. 

quêter

  I.  vi  xayr-sadaqa  yig‘moq;  quêter  à  l’église,  à  domicile 



cherkovda,  uyda  xayri-sadaqa  yig‘moq;  II.  vt  tilanmoq,  gadoychilik  qilmoq, 

xiralik bilan so‘ramoq. 

quêteur,  euse

  n  xayr-sadaqa  yig‘ish  xizmatidagi  kishi,  xayr-sadaqa 

yig‘uvchi. 

quetsche


 nf to‘q binafsha rangli katta-katta uzunchoq olxo‘ri; olxo‘ri spirti, 

arog‘i. 


queue

  nf  1.  dum  (sut  emizuvchi,  sudralib  yuruvchi  hayvonlar,  va 

parrandalarda);  la  queue  d’un  chat,  d’un  écureuil  mushukning, 

olmaxonning  dumi;  loc  rentrer  la  queue  basse  ayanchli,  nochor,  ojiz 

qaytmoq;  tirer  le  diable  par  la  queue  chor-nochor  yashamoq,  zo‘rg‘a 

yashamoq,  kun  ko‘rmoq;  quand  on  parle  du  loup,  on  en  voit  la  queue 

bo‘rini yo‘qlasang, qulog‘i ko‘rinadi; à la queue leu leu orqama-orqa, izma-iz; 

2. fam erkaklar jinsiy a’zosi, olat; 3. loc finir en queue de poisson to‘satdan 

natijasiz  tugallamoq,  yakunlamoq;  queue-de-morue,  de-pie  frak,  frakning 

pastki uzun qismi; queue de cheval yasama soch; 4. meva bandi; gul bandi, 

yaproq  bandi; queue de pomme, de  melon, de  cerise olma, qovun, olcha 

bandi; tisane de queues de cerises gilos bandidan  tayyorlangan dimlama; 

queue  de  pâquerette,  de  tulipe  dastorgul  va  lola  bandi;  5.  queue  de 

comète  kometaning  dumi;  queue  de  la  grande,  de  la  petite  ourse  Katta 

Ayiq,  Kichik  Ayiq  yulduzlarining  dumi;  la  queue  d’un  avion  samolyotning 

dumi; piano à queue royal; 6. queue de billard bilyard kiyi; la queue d’une 

poêle  tovaning dastasi;  7. oxirgi  qatorlar, oxirgi kishilar; la tête  et la queue 

du cortège kortejning boshi va  oxiri; fam être dans la queue de  la classe 

sinfning  oxiri,  qoloq  bo‘lmoq,  sinfning  dumi  bo‘lmoq;  8.  navbat,  qator;  la 

queue  pour  les  taxis  taksiga  navbat;  faire  la  queue  navbatga  turmoq;  9. 




Download 8,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   452   453   454   455   456   457   458   459   ...   509




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish