Microsoft Word Dico Fr-Uz doc

www.ziyouz.com kutubxonasi

---

MORAL

 

MORT

 

 

 

347 

moral

1

,  ale,  aux

  adj  ruhiy,  ma’naviy;  force  morale  ma’naviy  kuch; 

certitude morale ruhiy ishonch. 

moral

2

  nm  ruh,  kayfiyat;  le  moral  des  troupes  est  bon  qo‘shinlarning 

ruhi baland; fam avoir le  moral à zéro, ne pas avoir le  moral ruhi  tushgan 

bo‘lmoq,  hafsalasi  yo‘q  bo‘lmoq;  elle  m’a  cassé,  sapé  le  moral  u 

hafsalamni pir qildi. 

moral

3

, ale, aux

 adj 1. axloqqa oid;  axloqiy, axloq; attitude, expérience 

morale axloqiy munosabat, malaka; les  valeurs  morales axloqiy  fidokorlik; 

principes  moraux axloq qoidalari; 2.  etikaga, axloqqa, odobga  oid; théorie 

morale  axloq-odob  nazariyasi;  3.  axloq,  odob,  udumga  oid,  ibratli;  une 

histoire morale ibratli voqea. 

morale

  nf  1.  etika,  axloq-odob  (falsafiy  bilim);  morale  stoïcienne, 

chrétienne  stoiklar,  nasroniylar  axloq-odobi;  2.  axloq-odob  normalari; 

conforme  à  la  morale  axloq  normasiga  mos  keladi;  morale  sévère, 

rigoureuse  axloqiy  qoidalarga qattiq yopishib  olish; 3. faire la  moral, de la 

morale qattiq koyimoq,  tanbeh bermoq;  4. xulosa, ma’no, hissa; la  morale 

d’une  fable  qissadan  hissa;  la  morale  de  cette  histoire,  c’est  bu 

rivoyatdan xulosa shulki. 

moralement

1

  adv  1.  aqlan,  ma’naviy  jihatdan;  j’en  suis  moralement 

convaincu men bunga aqlan  ishonganman; 2. ruhan; il  a  été  moralement 

très secoué u ruhan juda ezilgan edi. 

moralement

2

  adv  axloq-odob  qoidasiga  binoan;  axloq-odob  qoidasiga 

nomunosib qiliq. 

moralisateur,  trice

  adj  ibratli,  pand-nasihatli,  ibrat  bo‘ladigan, 

nasihatomuz; influence moralisatrice ibratli ta’sir. 

moralisation

 nf nasihat, o‘git, pand-nasihat. 

moraliste

  n  1.  odob  beruvchi,  odob-axloq  o‘rgatuvchi;  2.  nasihatgo‘y, 

ibrat beruvchi; adj elle a toujours été moraliste u doim nasihatgo‘y edi. 

moralité

  nf  1.  fazilat,  yaxshi  xislat,  afzallik,  yaxshi  tomon;  la  moralité 

d’une action, d’une attitude biror ishning, munosabatning yaxshi tomoni; 2. 

axloqlilik, odoblilik; faire une enquête sur la moralité de qqn biror kishining 

axloqliligi  haqida  so‘rov  o‘ tkazmoq;  témoins,  certificat  de  moralité 

axloqlilikka  guvohlik,  shohidlik;  3.  xulosa,  ma’no,  hissa;  la  moralité  d’une 

fable qissadan hissa. 

moratoire

 ou moratorium nm moratoriy (to‘ lov muddatini uzaytirish). 

morbide

 adj 1. kasallikka oid, kasalmand, dardchil; état morbide dardchil 

holat;  2.  nosog‘lom,  buzuq;  curiosité,  imagination  morbide  nosog‘lom 

qiziqish, tasavvur; une littérature morbide nosog‘lom adabiyot. 

morbleu

 intj vx injur xudo ursin. 

morceau

 nm 1. bo‘lak, parcha, burda, kesik; un petit morceau de ficelle 

bir kichik  bo‘lak  arqon;  couper, déchirer,  mettre  en  morceaux bo‘ laklarga 

kesmoq,  yirtmoq,  bo‘ lmoq;  morceau  de  terre  bir  parcha  yer;  un  bon,  un 

gros  morceau yaxshigina, katta bo‘lak; se casser en  mille  morceaux ming 

bo‘lakka  parchalanib  ketmoq;  un  morceau  de  pain  bir  burda  non;  un 

morceau  de  sucre  bir  chaqmoq  qand;  fig  fam  manger  un  morceau  bir 

burda yeb olmoq; fam manger, casser, lâcher le  morceau bo‘yniga olmoq, 

aytib  qo‘ymoq;  2.  parcha,  bo‘lak;  morceaux  choisis  saylanma;  3.  kichik 

muzika  asari,  parcha,  pyesa;  un  morceau  de  piano  pianino  uchun  pyesa; 

exécuter un morceau muzika asaridan bir parcha ijro etmoq. 

morceler

  vt  bo‘laklarga,  parchalarga,  qismlarga  bo‘lmoq;  morceler  un 

terrain en lots yerni bo‘lib tashlamoq. 

morcellement

  nm  bo‘lish,  parchalash,  maydalash;  le  morcellement  de 

la propriété, de la terre mulkni, yerni bo‘lish. 

mordant, ante

 I. adj achchiq, zaharli, zaharxandali, istehzoli; répondre à 

qqn  d’une  manière  mordante  biror  kishiga  zaharxandalik  bilan  javob 

bermoq;  ironie  mordante  istehzoli  qochiriq;  II.  nm  shiddat,  g‘ayrat,  shijoat; 

armée, troupe, équipe  sportive qui a du  mordant  g‘ayratga  to‘la armiya, 

jangovor qism, sport jamoasi; œuvre qui a du mordant jonli asar. 

mordicus

  adv  fam  o‘jarlik,  qaysarlik  bilan;  affirmer,  soutenir  qqch 

mordicus biror narsani o‘jarlik bilan ta’kidlamoq, himoya qilmoq. 

mordiller

 vt yengilgina tishlab-tishlab qo‘ymoq. 

mordoré, ée

 adj tillarang tovlanuvchi qizg‘ish-jigarrang. 

mordre

 I. vt 1. tishlamoq, qopmoq (hayvonlarga nisbatan);  mon chien l’a 

mordu  mening  itim  uni  qopib  oldi;  elle  s’est  fait  mordre  u  o‘zini  tishlatib 

qo‘ydi;  2.  qopmoq,  tishlamoq;  mettre  une  muselière  à  un  chien  pour 

l’empêcher  de  mordre  itni  tishlamasin  deb  tumshuqbog‘  taqmoq;  3. 

cho‘qimoq,  chaqmoq;  insecte  qui  mord  chaqadigan  hasharot;  oiseau  qui 

mord  cho‘qiydigan  qush;  être  mordu  par  un  serpent  ilon  chaqib  olgan 

bo‘lmoq;  4.  yemoq,  yemirmoq,  kemirmoq;  l’acide  mord  le  métal  kislota 

temirni yemiradi; 5.  mordre  à  tortmoq (baliq); poisson qui  mord à l’appât 

xo‘rakni  tortayotgan baliq;  ça  mord  baliq qarmoqni  tortyapti;  II. vi 1. (dans) 

tishlab uzib olmoq; il mordait à belles dents dans le gâteau u ishtaha bilan 

pirogdan  tishlab  olardi;  2.  (sur)  ustiga  qo‘yilmoq,  chegaradan  o‘ tib  ketmoq; 

disqualifié pour avoir  mordu  sur la ligne de départ start chizig‘idan  o‘tib 

ketganligi uchun chetlashtirilgan. 

mordu,  ue

  I.  adj  1.  tishlangan;  2.  oshiq;  il  est  mordu,  bien  mordu  u 

oshiq,  juda oshiq; II. n fam  ishqiboz,  jinni; c’est un  mordu de football, de 

jazz bu futbol, jaz ishqibozi, jinnisi. 

more

 nf, adj vx voir maure. 

moresque

 nf, adj voir mauresque. 

morfal, ale, als

 adj, n fam ochofat, yeb  to‘ymas, badnafs; quelle bande 

de morfals! qanday ochofatlar to‘dasi! 

morfil

 nm g‘udur (metallda). 

morfondre

 

(se)

  vpr  intizor  bo‘lmoq,  kutib  tinkasi  qurimoq;  nous  nous 

sommes  morfondus  sous  la  pluie  pendant  une  heure  biz  yomg‘irda  bir 

soat  kutib  tinkamiz  quridi;  un  amoureux  morfondu  hafsalasi  pir  bo‘lgan 

oshiq. 

morganatique

  adj  dr  hist  tengsiz,  kelin-kuyov  bir-biriga  ijtimoiy  jihatdan 

teng bo‘lmagan (nikoh); mariage morganatique tengsiz nikoh. 

morgue

1

 

nf 

manmanlik, 

dimog‘dorlik, 

takabburlik, 

mag‘rurlik, 

kekkayganlik. 

morgue

2

 nf morg, o‘likxona. 

moribond, onde

 adj o‘layotgan, jon berayotgan, o‘lim to‘shagida yotgan; 

n être au chevet d’un moribond jon berayotganning boshida bo‘lmoq. 

moricaud,  aude

  adj,  n  fam  qoracha,  qorachadan  kelgan,  qoramag‘iz, 

qorato‘riq. 

morigéner

 vt litt pand-nasihat o‘qimoq, o‘git qilmoq (viqor bilan). 

morille

  nf  qo‘ziqorin,  smorchok;  poulet  aux  morilles  qo‘ziqorinli  jo‘ ja 

go‘shti. 

morion

 nm dubulg‘a. 

mormon, one

 n, adj mormon (Amerikadagi shu diniy mazhab a’zosi); la 

secte mormone marmon mazhabi. 

morne

1

  adj  1.  g‘amgin,  ma’yus,  xafa,  xomush;  un  air  morne  et  buté 

g‘amgin  va  qaysar  ko‘rinish;  2.  g‘amgin  (narsa);  un  temps  morne  bulutli, 

aynigan havo; la conversation resta morne suhbat qiziqarsiz edi. 

morne

2

 nm yolg‘iz tepalik (Antil orollarida). 

morose

 adj qayg‘uli, g‘amgin, ma’yus, xafa, noxush, xo‘mraygan. 

morosité

 nf g‘amginlik, ma’yuslik, xafalik, noxushlik, xo‘mrayish. 

morphème

 nm ling morfema. 

morphine

  nf  morfiy  (ko‘knor  shirasidan  olinadigan  narkotik  modda);  la 

morphine est un stupéfiant morfiy mast qiladigan modda. 

morphinomane

 adj, n morfiyga o‘rgangan bangi, giyohvand. 

morphologie

 biol gram morfologiya. 

morphologique

  adj  morfologiyaga  oid,  morfologik,  morfologiya;  types 

morphologiques morfologik turlar. 

morpion

  nm  1.  fam  bit;  2.  ona  suti  og‘zidan  ketmagan,  go‘dak;  3. 

o‘yinning bir turi. 

mors

 nm inv 1. suvluq (yuganning ot og‘zidagi temir qismi); 2. loc prendre 

le mors aux dents haddan oshmoq, bilgan noma’qulchilikni qilmoq. 

morse

1

 nm morj. 

morse

2

  nm  morze  telegraf  aloqa  sistemasi;  signaux  en  morse  morze 

signallari; alphabet morse morze alifbosi. 

morsure

 nf 1. tishlash, qopish, chaqish, cho‘qish; la morsure d’un chien 

itning  tishlashi;  2.  tishlangan,  chaqilgan,  cho‘qilgan  joy;  la  morsure  était 

profonde tishlangan joy chuqur edi. 

mort

1

  nf  1.  o‘lim,  vafot,  qazo,  ajal;  o‘lish,  jon  berish,  jon  uzilish,  halok 

bo‘lish;  voir  la  mort  de  près  ajal  bilan  yuzma-yuz  bo‘lmoq;  la  mort