Microsoft Word Dico Fr-Uz doc


www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 8,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet338/509
Sana01.01.2022
Hajmi8,03 Mb.
#289263
1   ...   334   335   336   337   338   339   340   341   ...   509
Bog'liq
Fransuzcha-o'zbekcha lug'at (Bayram Balci - direktor)

www.ziyouz.com kutubxonasi


MOINEAU

 

MOLOSSE



 

 

 



343 

moineau


  nm  1.  chumchuq;  épouvantail  à  moineaux  chumchuq 

qo‘rqitgich; fig vilain, sale moineau yaramas, iflos odam, nusxa, bashara; 2. 

fam cho‘choq, bulbulcha. 

moins


 I. adv 1. ozroq, kamroq; il travaille moins u kamroq ishlaydi; il est 

moins  grand  que  son  frère  u  akasiga  qaraganda  kichikroq;  un  peu  plus 

ou un peu  moins  bir  oz ko‘proq yoki  bir  oz kamroq; trois fois  moins cher 

uch  barobar  arzonroq;  non  moins  que  xuddi,  shuningday;  pas  moins 

shuncha, qancha  bo‘lsa shuncha; loc plus ou  moins ozroq yoki ko‘proq; ni 

plus ni moins ko‘p ham oz ham emas; 2. le moins eng oz, eng kam; pas le 

moins du  monde hech,  hech  bir, sira, zarracha  ham,  aslo, zinhor;  c’est la 

robe la  moins chère que j’aie trouvée  bu ko‘ylak men  topa olganlarimning 

ichida eng arzoni; 3. au  moins hech bo‘lmaganda, loaqal, aqalli, kamida; si, 

au moins il était arrivé à temps! hech bo‘lmaganda u vaqtida kelganda edi! 

il y a au  moins une heure kamida ikki soat  bor; du  moins  har holda, lekin, 

shunday bo‘lsa ham; il a été reçu premier, du moins il le prétend u birinchi 

bo‘lib  qabul  qilingan  edi,  har  holda  uni  bunga  haqqi  bor;  tout  au  moins, 

pour  le  moins  eng  kamida,  kam,  oz  deganda,  ozi  bilan;  4.  oz  qism,  oz 

narsa;  cela  coûte  moins  bu  arzonroq,  ozroq  turadi;  ni  plus  ni  moins  oz 

ham ko‘p ham emas, roppa-rosa;  moins de ozroq, kamroq; moins de vingt 

kilos  yigirma  kilodan  ozroq;  les  moins  de  vingt  ans  yigirma  yoshdan 

kichiklar; de  moins,  en  moins kam ida, hech  bo‘lmaganda; il  y  a un  élève 

en  moins kam ida  bitta  o‘quvchi  bor;  5. loc à  moins de, que -sa agar, -dan 

tashqari  agar;  j’irai  chez  vous  à  moins  que  vous  ne  sortiez  siz  agar 

uyingizdan  chiqib  ketib  qolmasangiz  men  siznikiga  boraman;  II.  nm  1.  eng 

kami,  eng  ozi,  eng  kichigi;  loc  qui  peut  le  plus  peut  le  moins  eng  ko‘pini 

qila olgan eng ozini ham qila oladi; 2. le signe  moins minus, ayirish belgisi; 

III.  prép  1.  ayirsa,  olinsa,  kam;  six  moins  quatre  font  deux  oltidan  to‘rtni 

ayirsa ikki qoladi; dépêchez-vous, il est presque  moins dix  tezroq bo‘ling, 

qariyb o‘nta kam bo‘lib qoldi; 2. il fait moins dix (degrés) o‘n darajadan kam 

bo‘layapti. 

moire


  nf  1.  muar,  muhayyar  (mato);  ruban  de  moire  muar,  muhayyar 

lenta; 2. litt tovlanish, jilvalanish, mavj urish. 

moiré,  ée

  adj  1.  muar,  muhayyar;  2.  tovlanadigan,  jilvalanadigan;  les 

ailes moirées des corbeaux qarg‘alarning tovlanuvchi qanotlari. 

moirure


 nf muarlanganlik, muhayyarlanganlik; tovlanish, jilvalanish. 

mois


 nm inv 1. oy; une fin de mois oyning oxiri; période de trois, de six 

mois chorak (uch  oylik), semestr (olti oylik); 2. bir oy; dans un  mois et un 

jour  bir  oyu  bir  kundan  so‘ng;  3.  oylik;  oyiga  to‘lanadigan  pul;  il  touche  le 

treizième  mois u  o‘n uchinchi oylikni olayapti; tu dois trois  mois de loyer 

sen uch oylik ijarani to‘lashing kerak. 

moïse


 nm belanchak, osma belanchak. 

moisi,  ie

 I. adj  po‘panakli, mog‘or  bosgan, mog‘or (po‘panak); confiture 

moisie  po‘panak  bosgan  murabbo;  goût  de  moisi  po‘panak  ta’mi;  II.  nm 

po‘panak, mog‘or. 

moisir


 I. vi 1. po‘panak, mog‘or bosmoq; mog‘orlamoq; ce pain moisit bu 

non mog‘orlayapti;  2. fam intizor bo‘lmoq,  toliqmoq,  tinkasi  qurimoq, mog‘or 

bosmoq;  nous  n’allons  pas  moisir  ici  tout  la  journée  biz  kun  bo‘yi  bu 

yerda mog‘or bosib o‘ tira olmaymiz; II. vt po‘panak bostirmoq, mog‘orlatmoq. 

moisissure

  nf  mog‘or,  po‘panak;  moisissures  du  fromage,  du  vin 

pishloq, vinoning po‘panagi. 

moisson


 nf 1. o‘rim, o‘rim-yig‘ im, o‘roq; faire la moisson o‘rmoq; 2. hosil; 

rentrer, engranger la moisson hosilni yig‘moq, omborlarga to‘kmoq; 3. juda 

ham  ko‘p,  bir  talay,  behisob,  son-sanoqsiz,  cheksiz;  une  moisson  de 

souvenirs bir talay xotiralar. 

moissonner

 vt o‘rmoq, yig‘ishtirmoq. 

moissonneur, euse

 n 1. o‘roqchi; les moissonneurs sont souvent des 

ouvriers  agricoles  saisonniers  ko‘pincha  o‘roqchilar  qishloq  xo‘jaligining 

mavsumiy ishchilaridir; 2. nf o‘roq mashina. 

moissonneuse-batteuse

 nf  kombayn. 

moite

  adj  nam,  ho‘l;  peau  moite  de  sueur  terdan  nam  tortgan  teri; 



atmosphère, chaleur moite nam muhit, issiq. 

moiteur


  nf  namlik,  ho‘llik,  namiqqanlik;  la  moiteur  de  l’air  havoning 

namligi. 

moitié

  nf  1.  yarim,  yarim ta,  narsaning  yarmi;  le  diamètre  partage  le 



cercle  en deux  moitiés  diametr doirani  ikkita yarim talikka  bo‘ladi; cinq est 

la  moitié  de  dix  besh  o‘nning  yarmidir;  une  bonne,  une  grosse  moitié 

yaxshi,  katta  bir  yarmi;  une  petite  moitié  kichik  bir  yarmi;  2.  o‘rtasi,  yarmi; 

parvenu  à  la  moitié  de  son  existence  hayotining  yarmiga  kelgan;  3.  à 

moitié  yarim  baravar;  yarmi,  yarmisi,  yarim tasi;  ne  rien  faire  à  moitié 

yarmisini qilishning hech hojati yo‘q; verre  à  moitié plein yarim stakan; loc 

prép  à  moitié  chemin  yarim  yo‘lda;  moitié…  moitié…  yarmi…  yarmi…; 

moitié  farine  et  moitié  son  yarmi  un  va  yarmi  kepak;  fam  êtes-vous 

content  de  votre  voyage? 

moitié-moitié  siz  sayohatingizdan 

mamnunmisiz?  yarim-yarti;  loc  faire  moitié-moitié  yarmini  u  yarmini  bu 

qilmoq; 4. iron fam xotin, rafiqa (egalik olmoshidan so‘ng); sa moitié o‘zining 

xotini. 

moka


  nm  moko  qahvasi;  une  tasse  de  moka  bir  chashka  qahva;  2. 

pirojnoye (qahva kremi qo‘shilgan). 

mol

 adj m voir mou



1

molaire



 nf oziq tish. 

mole


 nf chim gramm-molekula. 

môle


 nm damba, ko‘tarma, to‘lqinqaytargich. 

moléculaire

  adj  molekulaga  oid,  molekulyar;  molekula;  formule 

moléculaire  d’un  corps  jismning  molekulyar  formulasi;  poids,  masse 

moléculaire molekulyar og‘ irlik, massa. 

molécule


  nf  molekula;  la  molécule  d’un  corps  est  formée  d’atomes 

jismning molekulasi atomlardan tashkil topgan. 

moleskine

 nf moleskin, shaytonteri (gazmol turi). 

molester

  vt  turtmoq,  itarmoq,  qo‘pollik  qilmoq;  il  a  été  pris  à  partie  et 

s’est  fait  molester  par  la  foule  u  jalb  qilingan  edi  va  olomon  tomonidan 

turtib-itarildi. 

moleté,  ée

  adj  shahmat  shaklidagi  yo‘lakchali;  vis  moletée  boshi 

shahmat shaklidagi yo‘lakchali vint. 

molette


 nf 1. g‘ildirakcha (shpor, durbin kabi larda); 2. rezets, keskich;  3. 

shkiv; molette de mise au point aniqlikni moslovchi shkiv (durbinda). 

mollah

 nm mulla. 



mollard

 nm fam vulg tupuk. 

mollasse

  adj  1.  bo‘sh,  bo‘shashgan,  shalviragan;  2.  bo‘shang, 

bo‘shashgan, sust, shalviragan,  landavur,  lapashang,  noshud; il  est un peu 

mollasse u bir oz bo‘shashganroq; une grande fille  mollasse katta noshud 

qiz. 

mollasson,  onne



  n  fam  lapashang,  landavur,  noshud,  latta;  allons, 

dépêche-toi, gros mollasson! xo‘p, bo‘l tezroq, lapashang! 

mollement

  adj  1.  bo‘sh,  sust,  shalvirab;  il  travaille  mollement  u  sust 

ishlaydi; 2. sekin, sekin-asta, shoshmay,  bo‘sh; le fleuve coule  mollement 

daryo sokin oqyapti. 

mollesse

  nf  1.  yumshoqlik,  bo‘shlik;  la  mollesse  d’un  lit  o‘rinning 

yumshoqligi; 

2. 


bo‘shlik, 

bo‘shanglik, 

shalviraganlik, 

landavurlik, 

lapashanglik,  noshudlik;  la  mollesse  d’un  paresseux  dangasaning 

bo‘shangligi. 

mollet

1

, ette



 adj yumshoq, nozik, bo‘sh; œuf mollet ilitilgan tuxum. 

mollet


2

 nm boldir; des mollets musclés mushakli boldir. 

molletière

 I. nf obmotka (boldirga  o‘raladigan qayish yoki latta paytava); 

II. adj bande molletière obmotka. 

molleton


 nm movut. 

molletonné, ée

 adj movut qoplangan. 

mollir


 

vi 


1. 

bo‘shashmoq, 

holsizlashmoq, 

zaiflashmoq, 

darmonsizlashmoq,  susaymoq;  sentir  ses  jambes  mollir  de  fatigue 

oyoqlarining  charchoqdan  holsizlanganligini  his  qilmoq;  2.  yumshamoq, 

mayinlashmoq;  3.  bo‘shashmoq,  yumshamoq,  pasaymoq,  tushmoq, 

sustlashmoq,  qaytmoq;  courage  qui  mollit  pasayayotgan  jasurlik;  sa 

résolution  a  molli  uning  qarori  bo‘shashdi;  4.  fam  bo‘shashmoq, 

taraddudlanib qolmoq, popigi pasaymoq, hovridan tushmoq (odam). 

mollo

 adv fam sekin-asta, ohista, shoshmay, bamaylixotir; vas-y mollo! u 



yerga bamaylixotir bor! 

mollusque

 nm 1. molluska; 2. latta, landavur odam. 

molosse


 nm ulkan it. 


Download 8,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   334   335   336   337   338   339   340   341   ...   509




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish