Microsoft Word Dico Fr-Uz doc


www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 8,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet344/509
Sana01.01.2022
Hajmi8,03 Mb.
#289263
1   ...   340   341   342   343   344   345   346   347   ...   509
Bog'liq
Fransuzcha-o'zbekcha lug'at (Bayram Balci - direktor)

www.ziyouz.com kutubxonasi


MOTIF

 

MOUILLEUR



 

 

 



349 

motif


 nm 1. sabab,  bois, vaj; quel est le  motif de votre  visite? sizning 

tashrifingizning  boisi  nima?  je  cherche  les  motifs  de  sa  conduite  men 

uning yurish-turishlarining sabablarini qidiryapman; un motif valable arziguli 

vaj;  loc  vieilli  pour  le  bon  motif  yaxshi  niyatda  (uylanish  maqsadida);  2. 

tema, mavzu (san’at asarida); travailler sur le motif mavzu ustida ishlamoq; 

tissu imprimé à grands motifs de fleurs katta gullar bosilgan mato. 

motion

  nf  taklif;  faire,  rédiger  une  motion  taklif  qilmoq,  taklif  kiritmoq; 



motion de censure ishonchsizlik bildirish. 

motivation

  vt  asoslar,  dalillar,  vaj-sabablar;  il  faudrait  connaître  ses 

motivation profondes uning chuqur asoslarini bilish kerak edi. 

motivé,  ée

  adj  asosli;  un  refus  motivé  asosli  rad  qilish;  des  plaintes 

motivées asosli shikoyat; être  motivé haqli bo‘lmoq, asosi bo‘lmoq; elle est 

très motivée dans son travail u o‘z ishida juda haqli. 

motiver

 vt 1. asoslamoq, dalil keltirmoq; sabab ko‘rsatmoq; pouvez-vous 

motiver  votre  action,  cette  démarche?  xatti-harakatlaringizni,  bu  qiliqni 

asoslay olasizmi? 2. asos, dalil, sabab bo‘lmoq; voilà ce qui a motivé notre 

décision mana bizning qarorimizga nima sabab bo‘ldi. 

moto


  nf  (abrév  motocyclette)  mototsikl;  être  à,  en  moto  mototsiklli, 

mototsiklda bo‘lmoq; course de moto mototsikl poygasi. 

moto-cross

 nm inv motokross. 

motoculteur

  nm  kichik  traktor,  tomorqa-bog‘dorchilikda  ishlatiladigan 

traktor. 

motocyclette

 nf litt mototsikl. 

motocycliste

  n  mototsiklist;  casque  de  motocycliste  mototsiklchining 

kaskasi. 

motorisation

 nf motorlashtirish, mexanizatsiyalashtirish. 

motoriser

  vt  motorlashtirmoq,  mexanizatsiyalashtirmoq;  motoriser 

l’agriculture 

qishloq 


xo‘jaligini 

mexanizatsiyalashtirmoq; 

troupes 

motorisées  motorlashtirilgan  harbiy  qismlar;  fam  être  motorisé 

motorlashtirilgan bo‘lmoq (motorli ulovda bo‘lmoq). 

motrice


  nf  oldingi,  yetakchi  motorli  vagon;  motrice  de  tramway 

tramvayning yetakchi vagoni. 

motricité

  nf  harakatni  ta’minlovchi  funksiya;  motricité  volontaire, 

involontaire harakatni ixtiyoriy, beixtiyor ta’minlovchi funksiya. 

mots


 

croisés


  nm  pl  krossvord;  amateur  de  mots  croisés  krossvord 

ishqibozi. 

mots-croisiste

 n krossvord ishqibozi; pl des mots-croisistes. 

motte

 nf 1. kesak; 2. motte de beurre bir bo‘lak saryog‘ (maydalab sotish 



uchun);  beurre  en  motte  ou  en  paquet  maydalab  sotiladigan  yoki 

qadoqlangan saryog‘. 

motus

 intj vieilli jim! motus et bouche cousu! dim-dim! 



mou

1

 ou mol (unli yoki h aspiré-dan oldin) m,  molle  f I. adj  1. yumshoq 



substance  molle  yumshoq  modda;  beurre  que  la  chaleur  rend  mou 

issiqda yumshab qolgan saryog‘;  matelas mou yumshoq ko‘rpa; loc un mol 

oreiller  par  yostiq;  2.  yumshoq,  egiluvchan,  bo‘sh;  tige  molle  egiluvchan 

poya; loc chapeau mou yumshoq shlapa; avoir les jambes molles oyoqlari 

bo‘shashgan  bo‘lmoq;  3.  bo‘sh,  bo‘shashgan,  latta;  gestes  mous  bemajol 

ishoralar; il est mou avec ses enfants u bolalariga bo‘sh muomala qiladi; 4. 

bo‘sh (uslub); le jeu de ce pianiste est un peu mou bu pianinochining ijrosi 

bir oz  bo‘sh; dessin  mou bo‘sh rasm; II.  adv fam sekin  asta; vas-y  mou u 

yerga  sekin  asta  bor;  III.  nm  1.  fam  bo‘shashgan,  latta  odam;  bu  latta;  2. 

bo‘sh,  tarang  emas  (arqon,  ip);  avoir  du  mou  bo‘sh  bo‘lmoq;  donner  du 

mou arqonni bo‘shatmoq. 

mou


2

  nm so‘yilgan  molning  o‘pkasi;  chat  qui  mange  son  mou  o‘pkani 

yeyayotgan mushuk;  loc fam bourrer le  mou à qqn bo‘lmag‘ur gaplar bilan 

birovning qornini to‘yg‘azmoq. 

mouchard,  arde

  n  1.  fam  iskovich,  ayg‘oqchi,  josus;  2.  nazoratchi 

apparat. 

mouchardage

 nm iskovichlik, ayg‘oqchilik, josuslik qilish. 

moucharder

 vt iskovichlik, ayg‘oqchilik, josuslik qilmoq. 

mouche


  nf  1.  pashsha,  chivin;  mouche  domestique  uy  pashshasi; 

mouche  tsé-tsé  setse  pashshasi;  loc  pattes  de  moches  qing‘ir-qiyshiq 

yozuv; on aurait entendu une mouche voler pashsha uchsa ham eshitiladi; 

fam  mourir,  tomber  comme  des  mouches  pashshaday  qirilmoq;  faire  la 

mouche  du  coche  behudadan-behuda  urinmoq;  prendre  la  mouche 

bekordan-bekorga  jahli  chiqmoq,  lovvillab  ketmoq;  quelle  mouche  le 

pique? unga nima balo bo‘ldi?  uni nima jin urdi?  il ne ferait pas de  mal à 

une  mouche  u  qo‘y  og‘zidan  ham  cho‘p  olmagan,  u  pashshaga  ham  ozor 

bermaydi;  pêche  à  la  mouche  hasharotlarga  taqlid  qiluvchi  sun’iy  xo‘rak 

bilan baliq ovlash; faire mouche mo‘ljalning, nishonning o‘rtasiga tekkizmoq; 

loc  fine  mouche  ustakor  va  ayyor  odam;  bateau-mouche  Sena  daryosida 

sayyohlar  tashiydigan sayr kemasi; 2.  pastki  lab  ostidagi  tuklar; 3. inv poids 

mouche eng yengil vazndagi boksyor (48-51 kg). 

moucher


  I.  vt  1.  burun  qoqmoq;  mouche  ton  nez!  burningni  qoq!  2. 

burnidan kelmoq;  moucher du sang burnidan qon kelmoq;  3.  birovni qattiq 

koyimoq, urishmoq, burnini ishqalab qo‘ymoq; elle s’est fait moucher uning 

burnini ishqalab qo‘yishdi; II. se moucher vpr burnini qoqmoq; inv ne pas se 

moucher du coude o‘zini e’tiborli qilib ko‘rsatmoq. 

moucheron

 nm 1. mayda chivin, mayda pashsha; 2. yosh bola. 

moucheter

 vt matoga chakma gul bosmoq; laine moucheter chakma gul 

bosilgan jun mato. 

moucheture

  nf  1.  gul  (matoga  bosilgan);  2.  ola  (hayvonning  terisidagi, 

qushning patidagi). 

mouchoir


 nm 1. ro‘molcha, dastro‘mol;  mouchoir brodé kashta to‘qilgan 

ro‘molcha; mouchoir de, en papier qog‘oz ro‘molcha; loc grand comme un 

mouchoir de poche kaftday, kichkina; 2. ro‘mol, kosinka. 

moudjahid,

 pl 

moudjahidin



 nm mujohid. 

moudre


 vt tuymoq, yanchmoq, tortmoq; appareil pour moudre tegirmon; 

je  mouds,  nous  moulons  du  poivre  men,  biz  murch  tuyyapmiz;  il  a  dit 

qu’il moudrait du café u qahva tuyishligini aytdi. 

moue


  nf  1.  labini  burish;  2.  aftini  burishtirish;  il  a  fait  la  moue  à  notre 

proposition bizning taklifimizga u aftini burishtirdi. 

mouette

 nm chayka, baliqchi qush. 

moufeter

 vi voir moufter. 

moufle

1

  nf  boshmaldoqli  qo‘lqop;  moufles  de  skieur  chang‘ichilar 



qo‘lqopi. 

moufle


2

 nm ou f techn chig‘ir poyalari. 

mouflet, ette

 n fam yosh bola, bolakay. 

mouflon

 nm arxar, alqor. 

moufter

  ou  moufeter  vi  (odatda  bo‘lishsiz  formada,  noaniq  formada, 

murakkab  zamonlarda)  qarshilik  qilmoq,  e’ tiroz  bildirmoq,  pinagini  buzmoq; 

elle n’a pas moufté u pinagini ham buzmadi. 

mouillage

 nm 1. suvga tashlash;  mouillage des ancres langar tashlash; 

mouillage  d’une  mine  suvga  mina  tashlash;  2.  mar  kema  langar 

tashlaydigan  joy;  3.  ho‘llash,  namlash,  ivitish,  bo‘ktirish;  4.  suv  qo‘shish;  le 

mouillage frauduleux du lait sutga suv qo‘shib aldash. 

mouillé,  ée

  adj  nam,  ho‘l;  évitez  de  sortir  les  cheveux  mouillés  ho‘l 

soch bilan  tashqariga chiqishdan ehtiyot bo‘ ling; être  mouillé jusqu’aux os 

jiqqa ho‘l bo‘lmoq; les yeux mouillés de larmes ko‘zlari jiqqa yosh. 

mouiller


  I.  vt  1.  ho‘l  qilmoq,  nam  qilmoq,  suvga  botirmoq,  bo‘ktirmoq; 

mouiller  son  doigt  de  salive  barmog‘ini  tupuklamoq,  ho‘llamoq;  mouiller 

un linge, une serviette kirni, sochiqni  ivitmoq; linge  mouillé ivitilgan kir; se 

faire  mouiller  par  la  pluie,  l’orage  yomg‘irda,  jalada  ivib  qolmoq;  loc 

mouiller  sa  chemise  ishga  butun  mehrini  bermoq;  2.  suv,  suyuqlik 

aralashtirmoq; suyultirmoq;  mouiller une sauce sousni suyultirmoq; 3. mar 

suvga  tushirmoq;  mouiller l’ancre  langar  tashlamoq;  ce paquebot  mouille 

en grande rade bu odam tashiydigan kema katta reydda  turibdi; 4.  mouiller 

une  consonne  undoshni  yumshatmoq;  consonne  mouillée  yumshoq 

undosh; II. se mouiller vpr 1. shalabbo bo‘ lmoq, ivib qolmoq; se mouiller en 

sortant  sous  la  pluie  yomg‘irdan  shalobo  bo‘lib  chiqmoq;  2.  fam  ilashib 

qolmoq  (biror  yomon  ishga);  il  ne  veut  pas  se  mouiller  u  ilashib  qolishni 

xohlamaydi. 

mouillette

  nf  biror  suyuqlikka  botirib  yeyiladigan  kichik  non  bo‘laklari; 

fais-toi des mouillettes pour manger ton œuf à la coque ilitilgan tuxumga 

botirib yeyish uchun kichik non bo‘laklarini tayyorla. 

mouilleur

  nm  marka,  konvertlarni  yopishtirishda  qo‘llaniladigan  asbob; 

mar mouilleur de mines mina qo‘yuvchi harbiy kema. 




Download 8,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   340   341   342   343   344   345   346   347   ...   509




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish