Microsoft Word Dico Fr-Uz doc


www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 8,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet343/509
Sana01.01.2022
Hajmi8,03 Mb.
#289263
1   ...   339   340   341   342   343   344   345   346   ...   509
Bog'liq
Fransuzcha-o'zbekcha lug'at (Bayram Balci - direktor)

www.ziyouz.com kutubxonasi


MORT

 

MOTEUR



 

 

 



348 

n’épargne  personne  ajal  hech  kimni  ayamaydi;  mort  clinique  suivie  de 

réanimation keyinchalik qayta  jonlangan klinik o‘lim; 2. o‘lish,  jon berish, jon 

uzilish,  jon  taslim qilish, ajali yetish;  mort naturelle  tabiiy  o‘lish,  tabiiy o‘lim, 

o‘z  ajali  bilan  o‘lish;  mort  accidentelle  baxtsiz  hodisa  tufayli  o‘lish;  mort 

subite  to‘satdan  o‘lish;  loc  mourir  de  sa  belle  mort  oshini  oshab,  yoshini 

yashab o‘lish, o‘z ajali bilan o‘lish; être à l’article de la mort o‘lim to‘shagida 

yotmoq; c’est une question de vie ou de mort bu hayot-mamot masalasi; à 

mort o‘ladigan  qilib, qattiq; être frappé, blessé à  mort qattiq kaltaklanmoq, 

yaralanmoq;  depuis  sa  mort  uning  vafotidan  buyon;  loc  à  la  vie  (et)  à  la 

mort  o‘la-o‘lguncha,  to  o‘lguncha,  to  abad,  bir  umr,  umrining  oxirigacha, 

umrbod;  3.  o‘ lim,  qatl;  donner  la  mort  qatl  qilmoq;  engin  de  mort  o‘lim 

quroli; peine de mort o‘ lim jazosi; mettre qqn à mort qatl qilmoq, o‘ldirmoq; 

à mort! o‘ lim! 4. fig o‘lim, inqiroz; c’est la mort du petit commerce bu kichik 

tijoratlarning o‘limi; loc souffrir mille morts ming bir azob chekmoq; avoir la 

mort dans l’âme umidini uzmoq. 

mort

2

,  morte



  adj  1.  o‘lgan,  vafot  qilgan,  qazo  qilgan,  olamdan  o‘ tgan, 

halok  bo‘lgan;  il  est  mort  depuis  longtemps  uning  vafot  qilganiga  ko‘p 

bo‘ldi; il est mort et enterré u o‘lgan va dafn qilingan; elle est tombée raide 

morte u  til tortmay o‘ldi; arbre  mort qurigan daraxt; feuilles mortes qurigan 

barglar,  xazon;  2.  o‘lguday,  o‘lguncha;  ivre  mort  o‘lguday  mast;  mort  de 

fatigue ulguday charchagan;  mort de peur qo‘rquvdan o‘lay degan; 3.  o‘lik, 

jonsiz (narsa); eau  morte ko‘lmak suv;  loc poids  mort pasangi yuk; temps 

mort  bekor  turish,  bo‘sh  turish,  bekor  turilgan  vaqt;  4.  o‘lik  (hozirda 

ishlatilmaydigan);  langue  morte  o‘lik  til;  5.  fam  o‘lgan,  ishlatib  bo‘lingan;  la 

bagnole  est  morte  mashina  o‘ldi,  ishdan  chiqdi;  les  piles  sont  mortes 

batareyalar o‘ldi. 

mort


3

,  morte


  n  1.  o‘lik,  jasad,  murda,  mayyit;  ensevelir,  incinérer  les 

morts  o‘liklarni  ko‘mish,  kuydirish;  être  pâle  comme  un  mort  murdaday 

oqarib  ketmoq;  2.  o‘lik,  marhum,  o‘ tganlar;  culte,  religion  des  morts 

o‘tganlarning  sig‘inishi,  dini;  3.  o‘lik,  qurbon;  l’accident  a  fait  un  mort  et 

trois  blessés  ko‘ngilsiz  hodisa  tufayli  bir  kishi  o‘ldi  va  uch  kishi  yaralandi; 

les  morts  de  la  guerre  urush  qurbonlari;  la  place  du  mort  haydovchining 

yonidagi oldingi o‘rindiq; loc faire le mort o‘zini o‘likka solmoq. 

mortadelle

 nf cho‘chqa va mol go‘shtidan qilingan yo‘g‘on kolbasa. 

mortaise


 nf uya, chuqurcha, tirqish. 

mortalité

 nf 1. o‘lat, ofat; 2. taux de mortalité ou abrév la mortalité o‘lim  

darajasi; mortalité infantile bolalar o‘limi. 

mort-aux-rats

 nf sing kalamush o‘ldiradigan dori, margimush. 

mortel, elle

 I. adj 1. o‘ladigan, o‘lishi muqarrar bo‘lgan, o‘limga mahkum; 

tous  les  hommes  sont  mortels  insonning  o‘lishi  muqarrar;  2.  o‘ ladigan, 

o‘tkinchi,  abadiy  emas  (narsa);  3.  o‘limga,  halokatga  olib  boradigan, 

o‘ldiradigan,  halok  qiladigan;  maladie  mortelle  halokatli  kasallik;  poison 

mortel  o‘ tkir  zahar;  ennemi  mortel  ashaddiy  dushman;  péché  mortel 

kechirilmas  gunoh;  4.  o‘lguday,  juda  qattiq,  kuchli,  zo‘r;  un  froid  mortel 

o‘lguday sovuq; un ennui, un silence  mortel o‘lguday zerikish, jim jitlik; fam 

une  soirée  mortelle  o‘lguday  zerikarli  kecha;  II.  n  banda;  les  mortels 

bandalar; un heureux mortel baxtli banda. 

mortellement

 adv 1. o‘lar darajada, o‘lar holatda halokatli;  mortellement 

blessé  qattiq  yaralangan  (yarasi  halokatli);  2.  o‘lguday,  juda  qattiq;  il  était 

mortellement  pâle  u  o‘lguday  rangi  o‘chib  ketgan  edi;  réunion 

mortellement ennuyeuse o‘lguday zerikarli majlis. 

morte-saison

  nf  savdo-sotiq  o‘lgan,  to‘xtagan  davr;  pl  les  mortes-

saisons. 

mortier

1

  nm  hovoncha;  mortier  de  pharmacien,  de  cuisine  dorixona, 



oshxona hovonchasi. 

mortier


2

 nm minomyot. 

mortier

3

 nm ohakli qorishma, loy. 



mortifiant,  ante

  adj  xo‘rlaydigan,  kamsitadigan,  yerga  uradigan, 

haqoratlaydigan, tahqirlaydigan. 

mortification

  nf  1.  kamsitish,  xo‘rlash,  yerga  urish,  tahqirlash;  2.  relig 

kaforat (gunohkorlarga cherkov tomonidan beriladigan jazo uzoq toat-ibodat 

qildirish, ro‘za tuttirish va boshqalar). 

mortifier

  vt  haqoratlamoq,  tahqirlamoq,  xo‘rlamoq;  votre  mépris  l’a 

mortifié sizning nafratli muomalangiz uni haqoratladi; 2. relig kaforat  tutmoq 

(o‘z gunohlarini so‘rab o‘zini qiynoqlarga solmoq). 

mort-né, mort-née

 adj 1. o‘lik tug‘ilgan; enfants  mort-nés o‘lik tug‘ilgan 

bolalar;  un  mort-né  o‘lik  tugilgan  bola;  2.  o‘lik,  bekoraki,  behuda,  amalga 

oshmaydigan; une entreprise mort-né bekoraki korxona. 

mortuaire

 adj dafn, ko‘mishga oid; cérémonie  mortuaire dafn marosimi; 

couronne mortuaire gulchambar. 

morue

  nf  1.  treska  (baliqning  bir  turi);  morue  fraîche,  séchée  yangi 



tutilgan,  qurutilgan  treska;  huile  de  foie  de  morue  treska  jigaridan  olingan 

yog‘;  2.  injur  fohisha,  buzuq,  g‘ar;  elle  s’est  fait  traiter  de  morue  unga 

huddi fohishaday muomala qilishdi. 

morutier


 nm treska ovlovchi (odam yoki kema). 

morve


  nf  vet.  1.  manqa  (otlarda  bo‘ladigan  yuqumli  kasallik);  2.  mishiq, 

mishiriq. 

morveux,  euse

  I.  adj  mishiqi,  m ishig‘ini  eplay  olmaydigan;  enfant 

malpropre et  morveux isqirt va mishiqi bola;  II. n fam injur mishiqi; tu n’es 

qu’un morveux sen hali mishiqisan; sale morveuse yaramas mishiqi. 

mosaïque

 nf 1. mozaika, qadama,  terma naqsh, koshin; les  mosaïques 

de  Ravenne  Raven  mozaikasi;  parquet  mosaïque  koshinli  parket  pol;  2. 

qurama. 


mosaïqué,  ée

  adj  mozaikaga  o‘xshash,  koshinli,  koshinkor;  reliure 

mosaïquée mozaikaga o‘xshatib ishlangan muqova. 

mosaïste


  n  mozaikachi,  naqshchi,  koshinkor;  les  grands  mosaïstes 

byzantins Vizantiyaning mashhur mozaikachilari. 

mosquée

 nf masjid, machit; le minaret d’une mosquée masjid minorasi. 

mot

 nm 1. so‘z; phrase de six, de dix  mots olti, o‘n so‘zli gap; articuler, 



manger ses  mots so‘zlarni  talaffuz qilmoq, yamlamoq; ne pas dire un seul 

mot  biror  og‘iz  ham  so‘z  aytmaslik;  mot  nouveau,  courant,  rare  yangi, 

iste’moldagi,  noyob  so‘z;  mot  mal  écrit,  illisible  yomon  yozilgan,  o‘qib 

bo‘lmaydigan so‘z; loc les grands mots balandparvoz so‘z; gros mot qo‘pol 

so‘z;  se  donner  le  mot  bir  biriga  so‘z  bermoq;  rapporter  un  propos  mot 

pour  mot  ma’lumotni  so‘zma-so‘z  yetkazmoq;  mot  à  mot  so‘zma-so‘z, 

aynan;  2.  so‘z,  gap  (ma’nodan  xoli);  ce  ne  sont  que  des  mots  bu  quruq 

so‘zlar xolos; les mots et les actes so‘z va ish; 3. gap, ibora; je lui en dirai, 

toucherai  un  mot  men  unga  bir  og‘iz  gap  aytib  qo‘yaman;  en  un  mot  bir 

gap bilan; avoir son mot à dire gapirishga huquqi bo‘lmoq; je m’en vais lui 

dire deux  mots men unga ikki og‘iz gap aytib qo‘yaman; c’est  mon dernier 

mot  bu mening oxirgi, qat’ iy gapim;  avoir le dernier  mot boshqa gap yo‘q; 

prendre qqn au  mot birovni  tilidan  tutmoq;  4.  ikki enlik xat,  noma;  je lui ai 

glissé  un  mot  sous  sa  porte  men  uning  eshigining  ostiga  ikki  enlik  xat 

qistirib  qo‘ydim; écrire un  mot  à qqn birovga  ikki enlik xat yozmoq; 5. so‘z, 

ibora;  mots  célèbres,  historiques  mashhur,  tarixiy  iboralar;  mot  d’enfant 

yosh  bolaning  so‘zi,  gapi;  mot  d’auteur  muallif  so‘zi;  loc  le  mot  de  la  fin 

xulosaviy so‘z; bon mot, mot d’esprit qizziq so‘z; il a toujours le mot pour 

rire u doim qizziq so‘zlar topib yuradi. 

motard,  arde

  nm mototsiklchi;  les  motards  de  la  police  routière  yo‘l 

harakati politsiyasining mototsiklchilari. 

motel

 nm anglic motel (avtomobi listlar mehmonxonasi). 



motet

 nm motet (cherkovda, ko‘p ovozli ashula). 

moteur

1

,  trice



  I.  adj  harakatga  keltiruvchi,  soluvchi,  harakatlantiruvchi; 

nerfs  sensitifs  et  nerfs  moteurs  sezgi,  harakatlantiruvchi  nervlar;  force 

motrice  harakatlantiruvchi  kuch;  voiture  à  quatre  roues  motrices  to‘rt 

g‘ildiragi  ham  harakatlantiruvchi  avtomobil;  II.  nm  harakatlantiruvchi  kuch, 

manba, asos; le moteur de la guerre urushning asosiy manbasi; elle est le 

moteur de l’entreprise u korxonaning fitnachisi. 

moteur

2

  nm  1.  motor,  dvigatel;  moteurs  hydrauliques,  thermiques 



gidravlik,  issiqlik  dvigatellari;  moteurs  à  combustion  interne  ichki  yonuv 

dvigatellari;  moteurs  électriques  elektrodvigatellar;  véhicules  à  moteur 

motorli  harakat  vositalari;  2.  motor,  dvigatel;  moteur  à  4,  6  cylindres  4,  6 

silindrli  motor;  moteur  de  750  cm  750  sm  li  motor;  3.  inform  moteur  de 

recherche  qidiruv  dvigateli  (dunyoning  turli  burchaklarida  joylashgan  va 

internetda  ma’lumot  qidirishga  mo‘ljallangan  maxsus  ixtisoslashgan 

dasturlar). 


Download 8,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   339   340   341   342   343   344   345   346   ...   509




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish