Мавзу № тафаккур бузилишлари. Тафаккурни ассоциатив жараёнининг бузилишлари. Тафаккур



Download 79,11 Kb.
bet6/18
Sana18.11.2022
Hajmi79,11 Kb.
#867877
TuriАнализ
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18
Bog'liq
3 Тафаккур патологияси ва синдромлари

Репродуктив тафаккур эса пассив, тайёр мулохазаларни узлаштириб олишга ва «тайёр холда» ундан фойдаланишга каратилган инсоннинг билиш фаолияти куринишидир.
Фазовий тафаккур деганда нарса ва ходисаларнинг фазода рационал жойлашиши, замон ва макон муносабатларини, мураккаб богланишларини адекват равишда акс эттиришдан иборат фикр юритиш жараёни тушунилади. Инсоннинг фазовий тафаккури хотира ва хаёл тасаввурлари билан узвий боглик холда намоён булади.
Тафаккур сифатлари
Тафаккурнинг индивидуал хусусиятларига (сифатларига) билиш фаолиятининг мазмундорлик, мустахиллик, эпчиллик, самарадорлик, фикрнинг кенглиги, тезлиги, чукурлиги ва бошка сифатлари киритилади.
Тафаккур мазмундорлиги деганда инсоннинг теварак-атрофдаги моддий вокелик тугрисида онгида кай микдорда (куламда) мулохаза, мухокама, фикр, муаммо ва тушунчалар жой олганлиги назарда тутилади.
Тафаккурнинг чукурлиги деганда, моддий дунёдаги нарса-
ходисаларнинг асосий конунлари, конуниятлари, хоссалари, сифатлари, уларнинг узаро богланишлари, муносабатлари тафаккуримизда тулик акс этганлигини тушунишимиз керак.
Тафаккурнинг кенглиги узининг мазмундорлиги, чукурлиги каби сифатлари билан мунтазам алокада булади. Инсондаги нарса ва ходисаларнинг энг мухим белги ва хусусиятларини узида мужассамлаштирган, утмиш юзасидан, хозирги давр хакида, шунингдек, келажак тугрисидаги мулохазалар, муаммолар ва тушунчаларни камраб олган тафаккур кенг тафаккур дейилади.
Тафаккурнинг мустакиллиги деганда, кишининг шахсий ташаббуси билан уз олдига конкрет максад, янги вазифалар куя билиши, улар юзасидан амалий ва илмий характердаги фараз (гипотеза) килиши, натижани куз олдига келтира олиши, куйилган вазифани хеч кимнинг кумагисиз , курсатмасисиз, узининг аклий изланиши туфайли турли йул, усул ва воситалар топиб, мустакил равишда хал килишдан иборат аклий кобилиятни тушуниш керак.
Тафаккурнинг мустакиллиги аклнинг серташаббуслиги, пишиклигида намоён булади. Аклнинг серташаббуслиги деганда, инсоннинг уз олдида янги муаммо, аник максад ва конкрет вазифалар куйишини, ана шуларнинг барчасини амалга оширишда, нихоясига етказишда, ечимни кидиришда усул ва воситаларни шахсан узи излаши, аклий зур бериб интилиши, уларга тааллукли купинча. белги ва аломатларни киритишдан иборат боскичларнинг намоён булишини назарда тутамиз.
Тафаккурнинг танкидийлиги объектив ва субъектив равишда ифодаланиши мумкин. Мазкур сифат инсонни бахолаш уз-узини бахолаш каби тафаккурнинг индивидуал хусусиятлари билан боглик равишда намоён булади. Агар танкидийлик окилона, мухим белгиларга, муаммо мохиятининг тугри очилишига (баъзан эталонга) асосланиб амалга ошса, ундай танкидийлик объектив танкиддийлик деб аталади.
Фикрнинг мустакиллиги унинг махсулдорлиги (самарадорлиги) билан узвий богланган. Агар инсон томонидан муайян вакт ичида маълум соха учун кимматли ва янги фикрлар, гоялар, тавсияномалар яратилган хамда назарий ва амалий вазифалар хал килинган булса, бундай кишининг тафаккури сермахсул тафаккур деб аталади.
Тафаккурнинг ихчамлиги деганда, муаммони хал килишнинг дастлаб тузилган режаси мазкур жараёнда масала ечиш шартини каноатлантирмай колса, номутаносиблик хосил булса, хеч иккиланмай эластик равишда узгартиришлар киритишдан иборат фикр юритиш фаолиятини тасаввур килишимиз шарт.
Тафаккурнинг тезлиги куйилган саволга ва муаммога тулик жавоб олинган вакт билан белгиланиб, тафаккур жараёнларининг тезлиги ва жараёнларнинг маълум фурсат ичида канчалик самара берганлиги билан бахоланади.


Download 79,11 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish