Матн муҳаррирлари ва процессорлари



Download 3,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/95
Sana22.02.2022
Hajmi3,62 Mb.
#116950
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   95
Bog'liq
informatika va axborot texnologiyalari

Файллар гуруҳини ажратиш 
Файллар рўйхатини ифодалайдиган ихтиѐрий папка дарчасидаги ҳамма файлларни ажратиш учун 
Правка (Таҳрирлаш) тавсияномасининг Выделить все (Ҳаммасини ажратиш) буйруғини танлаш керак. 
Бунинг учун Ctrl

А тугмалар бирикмасини ҳам ишлатиш мумкин.
Кетма-кет жойлашган файллар гуруҳини ажратиш учун, олдин биринчи файл ажратилади, кейин Shift 
клавишасини босган ҳолда охирги файл танланади. 
Алоҳида файлларни ажратиш учун Ctrl клавишасини босиб турган ҳолда керакли файлларнинг номлари 
устида сичқонча клавишасини босиш керак. 
Ажратилган файлларни ажратилмаган ажратилмаганларни эса ажратилган кўринишга келтириш учун 
Правка тавсияномасининг Обратить выделение буйруғи танланиши керак. 
Файлларни кўчириш ва нусхасини олиш 
Кўчириш ва нусха олиш файллар билан ишлаш вақтида энг кўп ишлатиладиган амаллардир. Файлдан 
нусха олиш вақтида асл нусха эски жойида сақланиб қолади ва янги жойга файлнинг нусхаси кўчирилади. 


20 
Кўчириш вақтида эса асл нусха жойидан ўчирилади ва кўрсатилган жойга унинг нусхаси кўчирилади. 
Файлларни кўчириш ва нусхасини олиш учун қуйидагиларни бажариш керак:
– Нусхаси олинадиган файл(лар)ни ажратиш; 
– Нусха олиш учун дарчадаги асбоблар панелидан Копировать, кўчириш учун эса Вырезать  
буйруғини танлаш; 
– Файл нусхаси жойлаштириладиган қурилма ѐки папкани танлаш; 
– «Асбоблар панели»дан Вставить буйруғини танлаш. 
Файл нусхасини олишнинг ѐки кўчиришнинг бошқа усуллари ҳам бор. 
– Файл танланади ва Файл тавсияномасининг Отправить - Жўнатиш буйруғи танланади. Очилган ост 
тавсияномадан қаерга жўнатиш кераклиги кўрсатилади. 
– Файл номида сичқончанинг ўнг клавишаси босилади ва очилган контекст тавсияномадан 
Отправить-Жўнатиш буйруғи танланади. Очилган қисм тавсияномадан қаерга жўнатиш кераклиги 
кўрсатилади. 
– Файлни сичқонча ѐрдамида ҳам кўчириш мумкин. Бу усул Drаg and drop - суриш ва қўйиб юбориш 
деб номланади. Бунинг учун танлаб олинган файл номи устига кўрсаткични олиб бориб, сичқонча 
клавишаси босилади ва керакли жойга сурилади, сўнгра сичқонча клавишаси қўйиб юборилади. 
– Юқоридаги усул билан нусха олиш учун суриш вақтида клавиатуранинг Ctrl клавишаси ҳам бирга 
босилади ва керакли жойга сурилади, сўнгра сичқонча клавишаси қўйиб юборилади. 
Бундан ташқари ушбу амалларни клавиатура ва дастур тавсияномалари ѐрдамида хам амалга ошириш 
мумкин. 

Download 3,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   95




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish