Ишчилар;
Хизматчилар;
Рахбар ходимлар;
Мутахассислар;
Коровуллик хизмати ходимлари.
Хўжалик юритувчи субъектларнинг мехнат ресурслари билан таъминланганлигига бахо беришда асосий эътибор мехнат ресурсларидан фойдаланишга каратилиши лозим.
Таянч сўзлар
Мехнат ресурси, меҳнат кучлари,меҳнат ресурсларининг такиби ва структураси, мехнат унумдорлиги, иш вақти, моддий ресурслар
Такрорлаш учун саволлар
Корхонанинг моддий ресурслари нима мақсадда таҳлил этилади?
Моддий ресурсларга таъсир этучи омилларни айтинг.
Мехнат ресурсларидан фойдаланишнинг таҳлили
Моддий ресурсларни таҳлил қилишда таҳлилнинг асосий вазифалари нималардан иборат бўлади?
Қайси ахборот манбаларига асосланиб корхонанинг моддий ресурслар таҳлил қилинади?
Фойдалинилагн адабиётлар
1. Вахобов А.В., Ибрагимов А.Т. «Молиявий ва бошқарув Таҳлили» Фарстлик. Т.: “Шарқ” 2005й.
2. Пардаев М.Қ. “Молиявий Таҳлил”
3.Ергашев Е. “Иқтисодий ва молиявий Таҳлил” Т.; “Молия” 2000й.
4.Абдуллаев А. Ва бошқалар “Иқтисодий Таҳлил” 100 савол ва жавоб
Т.; “Мехнат” 2001й.
Интернет маълумотлари
http:// www. accounting. rut gars. edu
http:// www. accounting web. com/
http:// www. buhgalteria. com. ua
http:// www. 1c. ru
http:// www. gaap. ru
ТАСДИКЛАЙМАН
КАФЕДРА МУДИРИ________Д. XОДЖАЕВА
____-_________2017
Мавзу: Ишчи кучи, ишчиларнинг малака даражасини ва иш вақтидан фойдаланиш таҳлили
Режа:
Ишчи кучи қўнимсизлиги таҳлили
2. Ишчиларнинг малака даражасини аниқлаш
3. Ишчиларни иш вактидан фойдаланишини таҳлили ва унинг ўзгариш сабаблари
Ишлаб чикариш режаларининг бажарилиши саноат ишлаб чикариш ходимлари таркибидаги структуравий ўзгаришларга хам боғлик. Йил давомида корхона ходимлари таркиби ишга кабул килиш ва бушатиш хисобига узгариб туради. Бундай ўзгаришлар иш кучи обороти коэффициенти оркали ифодаланади. Таҳлил этишда кадрларни тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш буйича белгиланган тадбирларни бажарилиши назорат килинади. Бунинг учун ишчиларни ўртача разряди аникланади. Ходимларларнинг кунимсизлиги ишлаб чикаришга салбий таъсир этади.
қўнимсизлик коэффициентини аниклаш учун ўз аризасига мувофик ишдан бушаган ва мехнат интизомини бузганлиги учун ишдан кетган ходимлар сонининг йиғиндисини ходимларнинг руйхат буйича уртача сонига булиш лозим. Бу кқрсаткич қтган йиллар билан таккосланади ва тегишли хулосалар килинади.
17-жадвал
“АВС” акционерлик жамиятида ходимлар қўнимсизлигининг Таҳлили
Кўрсаткичлар
|
ўтган йили
|
Хисобот йили
|
Фарқи (+,-)
|
1
|
2
|
3
|
4
|
1. Ишчиларнинг рўйхат бўйича ўртача сони, киши
|
617
|
599
|
-18
|
2. Йил давомида ишга қабул қилинганлар сони, киши
|
38
|
39
|
+1
|
3. Йил давомида ишдан бўшатилганлар сони, киши
|
56
|
43
|
-13
|
Шу жумладан:
А) ўз хохишига кўра
|
16
|
12
|
-4
|
Б) прогул ва мехнат интизомини бузганлиги учун
|
28
|
18
|
-10
|
В) ўқишга кирганлиги, нафакага чиққанлиги, харбий хизматга чақирилганлиги сабабли
|
12
|
13
|
+1
|
4. Ишга қабул қилиш обороти, % (гр2/гр1)
|
6,16
|
6,51
|
+0,35
|
5. Ишдан бўшатиш обороти, % ( гр3/гр1)
|
9,08
|
7,18
|
-1,9
|
6. қўнимсизлик коэффициенти (гр3а+гр3б/1)
|
0,071
|
0,050
|
-0,429
|
Жадвал маълумотлари шуни кўрсатадики, Таҳлил килинаётган “АВС” акционерлик жамиятида жорий йилда ходимларнин кунимсизлигига бир кадар бархам берилган. Яъни, ўтган йили ходимлар кўнимсизлиги коэффициенти 0,071 коэффициентни ташкил этган бўлса, хисобот йилида бу кўрсаткич 0,050 ни ташкил килди. қўнимсизлик 0,429 коэффициентга пасайганлигини ижобий бахоламок лозим. Мазкур корхонада ишдан бушатиш обороти утган йилги 9,08 фоиздан хисобот йилида 7,18 фоизга кадар пасайган. Бундай натижалар корхонада ижтимоий-иктисодий мухитнинг яхшиланағтганлигидан далолатдир. Бу курсаткичлар оркали корхонада мехнатни ташкил этиш, рағбатлантириш системалари талаб даражасида ташкил этила бошланганлигини ифодалайди. Бундан ташкари корхонада мехнат интизоми кучайганлигини хам куришимиз мумкин. Яъни, жорий йилда мехнат интизомини бузганлиги учун ишдан бқшатилганлар сони ўтган йилга нисбатан 10 кишига камайганлигини унинг тасдиқи сифатида куришимиз мумкин. Бундай натижаларни корхона учун ижобий хол деб бахолаш лозим.
Таҳлил давомида ишчиларни касби буйича корхонанинг таъминланишини аниклаш лозим. Чунки, махсулот ишлаб чикариш, корхонани, ишчиларнинг касбини хисобга олган холда таъминланишига боғлик.
Махсулот ишлаб чикариш хажми ишни ташкил этиш ва мехнат ресурсларининг иш вактидан фойдаланиш курсаткичларига куп жихатдан боғлик. Ишчиларни иш вакти фонди ишчининг йил давомида ишлаган киши-кунлари ва киши-соатлари куринишида хисоботларда ифодаланади. Иш вактидан фойдаланишни Таҳлил этиш учун ишчилар томонидан ишланган жами киши-кунлари ва киши-соатлари режаси билан таккосланиб иш вактини йукотилиши ва уни узгариш сабаблари аникланади. Таҳлил жараёнида иш вакти фондидан тулик фойдаланмаслик сабаблари атрофлича ўрганилмоғи лозим. Иш вактидан фойдаланишни Таҳлил этишда куйидаги кўрсаткичларни кўшимча аниклаш лозим.
Бир ишчини йил давомида ишлаган киши-кунлари.
Иш куни давомийлиги.
Ишчиларнинг иш вакти фондига (ИВФ) куйидаги омиллар таъсир этади:
ИВФ = ИС * КК * КД
Бу ерда:
Ишчилар сонининг ўзгариши (ИС);
Бир ишчини ишлаган кунларининг ўзгариши (КК);
Иш куни давомийлигининг ўзгариши (КД).
Иш вакти фонди (киши-соатлари)нинг узи эса куйидаги кўрсаткичлар кўпайтмасидан хосил бўлади.
Жами ишланган Бир ишчининг Иш куни
киши-соатлари = Ишчилар сони * ишлаган киши- * давомий-
кунлари лиги
18-жадвал
“АВС” акционерлик жамиятида ишчиларнинг иш вақтидан фойдаланишини таҳлили
Кўрсаткичлар
|
Бизнес режада
|
Хақи-қатда
|
Режа
дан фарқи, (+,-)
|
Режанинг бажар
илиши, %
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
1. Ишчиларни руйхат буйича уртача сони, киши
|
605
|
599
|
-6
|
99,01
|
2. Ишчиларни йил давомида ишлаган жами киши-кунлари, минг киши-куни
|
160,2
|
153,5
|
-6,7
|
95,81
|
3. Ишчиларни йил давомида ишлаган жами киши-соатлари, минг киши-соати
|
1255,2
|
1202,8
|
-52,4
|
95,82
|
4. Бир ишчининг ишлаган киши-кунлари (2/1)
|
265
|
256
|
-9
|
96,60
|
5. ўртача иш куни давомийлиги, соат(3/2)
|
7,83
|
7,84
|
+0,01
|
100,12
|
Юкоридаги жадвал маълумотларидан кўриниб турибдики, биз Таҳлил килаётган “АВС” акционерлик жамиятида ишчиларнинг иш вакти фонди бизнес режадагига нисбатан 52,4 минг киши-соатга камайган. Бунга асосан бир ишчининг ишлаган киши кунларини 9 киши-кунига камайганлиги таъсир этган. Бундан ташкари ишчилар сонининг бизнес режага нисбатан 6 кишига кискарганлиги хам уз таъсирини кўрсатган. ўртача иш куни давомийлигининг бизнес режага нисбатан 0,01 соатга узайганлиги хисобига йукотилган иш вакти фондининг бир кисми тикланган. Корхонада иш вакти фонди кискарган бўлсада, аммо олдинги мавзуларимиздан кўришимиз мумкинки, мазкур корхонада махсулот ишлаб чикариш хажми ўсган эди. Бу эса корхонада мехнат унумдорлигининг ўсганлигидан далолат беради. Маълумотлар шуни кўрсатадики, корхонада иш вактидан тулик фойдаланилмаган. Жорий йилда режадаги иш вакти фондига нисбатан 6,7 минг киши-кунлари хамда, 52,4 минг киши-соатлари йукотилган. Жами йукотилган 52,4 минг киши-соатларига куйидаги омиллар таъсир этган.
Ишчилар сонининг ўзгариши;
Бир ишчини ишлаган киши-кунларини ўзгариши;
Иш куни давомийлигини ўзгариши.
Бу омилларнинг иш вакти фондига булган таъсирини мутлок фарк усули оркали аниклаймиз.
Ишчилар сонининг ўзгариши хисобига:
-6 х 265 х 7,83 = -12,45 минг киши-соат
Бир ишчининг ишлаган киши-кунларини ўзгариши хисобига:
-9 х 599 х 7,83 = -42,21 минг киши-соат
Иш куни давомийлигини ўзгариши хисобига:
+0,01 х 153,5 минг киши-кун = +1,54 минг киши-соат
Таянч сўзлар:
Ишчи кучи, қўнимсизлик коэффиценти, ишчилар малакаси, ишга қабул қилиш обороти, ишдан бўшитиш обороти, қўнимсизликни таҳлили қилиш услуби
Такрорлаш учун саволлар:
Қўнимсизлик коэффиценти қандай топилади?
Ишчи кучи қўнимсизлиги қандай топилади?
Ишчиларнинг малака даражасини қандай аниқланади?
Ишчиларни иш вактидан фойдаланишини таҳлили ва унинг узгариш сабаблари келтиринг.
Иш вақти фондига қандай омиллар таъсир кўрсатади?
ФойдалинилагАн адабиётлар:
1. Вахобов А.В., Ибрагимов А.Т. «Молиявий ва бошқарув таҳлили» Дарстлик. Т.: “Шарқ” 2005й.
2. Пардаев М.Қ. “Молиявий Таҳлил”
3.Ергашев Е. “Иқтисодий ва молиявий Таҳлил” Т.; “Молия” 2000й.
4.Абдуллаев А. Ва бошқалар “Иқтисодий Таҳлил” 100 савол ва жавоб
Т.; “Мехнат” 2001й.
Интернет маълумотлари
http:// www. accounting. rut gars. edu
http:// www. accounting web. com/
http:// www. buhgalteria. com. ua
http:// www. 1c. ru
http:// www. gaap. ru
Do'stlaringiz bilan baham: |