Майдоний транзисторларни тадқИҚ этиш ўҚув лаборатория мажмуасини



Download 2,01 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/39
Sana23.02.2022
Hajmi2,01 Mb.
#133763
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   39
Bog'liq
majdonij tranzistorlarni tadqiq etish oquv laboratoriya mazhmuasini yaratish

1.5. Майдоний транзистор параметрлари 
МТлар кучайтиргич сифатида кичик сигнал режимида ишлаганда чиқиш 
характеристикаларининг тўйиниш соҳаси ишлатилади. Бу соҳада сигналлар минимал 
ночизиқли бузилишлар билан кучайтирилади. 
Характеристика тигклиги
U
СИ
= const бўлгандаги
ЗИ
C
U
I
S



; (1.9) 
ички (дифференциал) қаршилик 
U
ЗИ
= const бўлгандаги
C

i
I
U
R



; (1.10) 
кучланиш бўйича кучайтириш коэффициенти 
 
I
С
= const бўлгандаги
ЗИ

U
U




. (1.11) 
Кичик сигнал параметрлари ўзаро 
i
SR


ифода билан боғланган. 
Сток – затвор характеристика тиклиги U
СИ
кучланишнинг ўзгармас қийматларида 
топилади. Тўйиниш соҳасида тиклик (1.6) ифодадан аниқланади. 
0
(
)
ЗИ
S
B U
U


, (1.12) 
(U
ЗИ 
U
0
)=1В бўлганда S=В, шунинг учун В параметр солиштирма тиклик деб 
аталади. 
(1.12) ва (1.6) ифодалардан S=f(I
C
) боғланишни 
2
C
S
BI

(1.13) 
кўринишда топамиз. 
Ички қаршиликнинг энг кичик қийматлари чиқиш характеристикаларнинг тик 
соҳаларига мос келади. Тўйиниш режимида қаршилик (1.6) ни эътиборга олган ҳолда


21 
П
СИ
A
C
i
U
qN
I
L
R


0
2

(1.14) 
ифодадан топилади. 
1.6. Сток токининг температурага боғлиқлиги 
 
МДЯ – транзисторнинг сток токи I
C
ўзгармас бўсағавий кучланиш U

қийматида 
(1.4) ифодага мувофиқ солиштирма тиклик В га, у эса (1.5) ифодага мувофиқ каналдаги 
заряд ташувчилар ҳаракатчанлиги μ га пропорционал. Заряд ташувчилар ҳаракатчанлиги 
температура ортиши билан камаяди ва ўз навбатида сток токининг камайишига олиб 
келади. Иккинчи томондан, температура ортиши билан бўсағавий кучланиш U

камаяди. 
Шундай қилиб, иккала омил сток токига қарама – қарши таъсир кўрсатади ва бир – 
бирини компенсациялаши мумкин. Натижада, МДЯ – транзисторнинг сток – затвор 
характеристикасида сток токи температурага боғлиқ бўлмаган ишчи нуқта мавжуд 
бўлиши керак. Бундай нуқта термобарқарор нуқта дейилади. Термобарқарор нуқтанинг 
мавжудлиги канали р-n ўтиш билан бошқарилувчи МТлар учун ҳам тегишлидир.
МТ одатда катта сток токларда ишлагани муносабати билан транзистор 
кучайтиргич каскадида ишлаганда бундай ишчи нуқтани ҳамма вақт ҳам топиб бўлмайди. 
Умуман, МТларнинг температура коэффициенти БТларнинг температура 
коэффициентига нисбатан анча яхши ва одатда температура бир градусга ўзгарганда 0,2 % 
дан ошмайди. Температура ортиши билан сток токи камаяди. Бунинг сабаби тушунарли. 
БТларда ноасосий заряд ташувчилар концентрацияси температура ортиши билан 
экспоненциал қонуният бўйича ортувчи ток билан аниқланади. МТларда температура 
таъсирида асосий заряд ташувчиларнинг концентрацияси деярли ўзгармайдиган ҳаракати 
токни белгилайди. 
МДЯ – транзисторларда температура ортиши билан сток токи камаяди. Бу заряд 
ташувчилар ҳаракатчанлиги камайганда яримўтказгич қаршилигининг ортиши билан 
тушунтирилади. Температуранинг ортиши заряд ташувчилар концентрациясининг 
ортишига, у эса, сток токининг ортишига олиб келади. Сток токининг абсолют қиймати 
буларнинг биргаликдаги таъсири билан аниқланади. Катта сток токлар режимида 
температуранинг ортиши сток токининг камайишига олиб келади. 


22 

Download 2,01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   39




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish