Махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги



Download 14,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/302
Sana25.02.2022
Hajmi14,86 Mb.
#301830
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   302
Bog'liq
genetika va selektsiya asoslari

миқдор
белгилар
деб атаймиз. Организмлар миқдор белгилари 
генетикасининг барпо этилиши ва ривожланиши атоқли генетик олимлар 
Нильсон-Эле (1908), А.Ланг (1911), Е.М.Ист (1910, 1916), Г.М.Расмуссен 
(1933) ва К.Мазер (1941) ларнинг номлари билан боғлиқ. Бу ва бошқа 
олимларнинг тадқиқотлари натижасида организмларнинг баъзи сифат 


149 
белгиларининг ва барча миқдор белгиларнинг ирсийланиши ва 
ривожланишида полимер генларнинг кумулятив роли катта эканлиги 
исботланди. Миқдор белгилар генетикасига айниқса К.Мазер катта ҳисса 
қўшди. У полимер ирсийланиш назариясини ишлаб чиқди ва миқдор 
белгиларнинг ирсийланишини таҳлил қилишнинг самарали статистик 
методларини яратди. К.Мазер генетикага “полиген” атамасини киритди. 
Шунинг учун миқдор белгилар генетикасида “полиген ирсият” деган ибора 
кенг ишлатила бошланди. Полигенларнинг ҳар бири миқдор белгининг 
ривожланишига нисбатан суст таъсир кўрсатади. Аммо полигенлар тизими 
жамланган ҳолда эса тўлиқ фенотипик ривожланиш рўёбга чиқади. 
Миқдор белгиларнинг ривожланишига генотипдан ташқари, муҳит 
шароитлари ҳам сезиларли таъсир кўрсатади. Шуни ҳам таъкидлаш 
керакки, полиген ирсиятнинг ҳам асосида ирсий бирлик – генлар ва 
уларнинг ўзаро таъсиридаги фаолиятлари ётади. Миқдор ўзгарувчанликни 
ўрганиш учун статистик методлар кенг қўлланилади. 
IV.1 Миқдор белгиларнинг ирсийланишида
 полимерия ва трансгрессия 
 
 
Миқдор белгиларнинг полимер генларнинг кумулятив (аддитив) 
таъсиридаги ирсийланишини даставвал 1908 йилда швед олими Нильсон-
Эле буғдой навларида сифат белги - дон ранги (қизил, оқ) нинг F
1
, F
2
дурагайларида ирсийланишини тадқиқ этиш натижасида кашф этганлиги 
билан танишган эдик. Энди эса генларнинг полимер таъсирида миқдор 
белгиларнинг ирсийланиши билан танишайлик.
Америкалик олим Е.М.Ист маккажўхори сўтасидаги донлар жойлаш-
ган қаторлар сони ҳар хил бўлган навларини ўзаро чатиштириб, олинган 
дурагай авлодларида бу белгининг ирсийланишини ўрганди. Тажрибада 
олинган далилларни таҳлил қилган Ист, бу белгининг уч жуфт полимер 
генлар фаолияти таъсирида ривожланиши ва ирсийланишини кўрсатди. 
Унинг фикрича, чатиштириш учун олинган она сифатидаги нав сўтасидаги 
донлар қатори 20 та бўлиб, генотипи А
1
А
1
А
2
А
2
А
3
А
3
. Ота сифатида олинган 
нав сўтасида дон қаторларининг сони 8 та бўлиб, унинг генотипи 
а
1
а
1
а
2
а
2
а
3
а
3
бўлган. Уларни чатиштиришдан олинган F

даги ўсимликлар 
сўтасида дон қаторларининг сони 14 та бўлган. Уларнинг генотипи 
А
1
а
1
А
2
а
2
А
3
а
3
. F

даги генотип бўйича ажралиши 2–жадвалда келтирилган.
Жадвал далиллари F
2
да генотип бўйича ажралиши мумкин бўлган 
синфлар улардаги полимер генлар доминант алелларининг сонига қараб, 
еттита бўлишлигини кўрсатади.
1. 




20 қатор дон 
2. 
5А1а 



18 қатор дон
 
3. 
4А2а 

15 

16 қатор дон
 
4. 
3А3а 

20 

14 қатор дон
 


150 
2-жадвал
Тридурагай чатиштиришда F
2
да бўладиган ажралиш 
64 дан 
қанча 
индивид 
Генотип 
Доминант 
полимер 
генлар сони 
Дон 
қаторлари 
сони 
Қаторлар 
сони 
(йиғинди) 
64 дан 
қанча 
индивид 

А
1
А
1
А
2
А
2
А
3
А


20 

А
1
А
1
А
2
А
2
А
3
а
3

18 

А
1
А
1
А
2
а
2
А
3
А
3

18 

А
1
а
1
А
2
А
2
А
3
А
3

18 

А
1
А
1
А
2
А
2
а
3
а
3

16 

А
1
А
1
а
2
а
2
А
3
А
3

16 

а
1
а
1
А
2
А
2
А
3
А
3

16 

А
1
А
1
А
2
а
2
А
3
а
3

16 

А
1
а
1
А
2
А
2
А
3
а


16 
20 


А
1
а
1
А
2
а
2
А
3
А
3

16 
18 

2
А
1
А
1
А
2
а
2
а
3
а
3

14 
16 
15 

А
1
а
1
А
2
А
2
а
3
а
3

14 
14 
20 

а
1
а
1
А
2
а
2
А
3
А
3

14 
12 
15 

А
1
А
1
а
2
а
2
А
3
а
3

14 
10 


а
1
а
1
А
2
А
2
А
3
а
3

14 



А
1
а
1
а
2
а
2
А
3
А
3

14 

А
1
а
1
А
2
а
2
А
3
а


14 

А
1
А
1
а
2
а
2
а
3
а
3

12 

а
1
а
1
А
2
А
2
а
3
а
3

12 

а
1
а
1
а
2
а
2
А
3
А
3

12 

А
1
а
1
А
2
а
2
а
3
а
3

12 

А
1
а
1
а
2
а
2
А
3
а
3

12 

а
1
а
1
А
2
а
2
А
3
а
3

12 

А
1
а
1
а
2
а
2
а
3
а
3

10 

а
1
а
1
А
2
а
2
а
3
а
3

10 

а
1
а
1
а
2
а
2
А
3
а
3

10 

а
1
а
1
а
2
а
2
а
3
а
3


 
5. 
2А4а 

15

12 қатор дон
 
6. 
1А5а 

6

10 қатор дон
 
7. 




8 қатор дон.
 


151 
Исталган жуфтнинг ҳар бир доминант аллели ўзининг гомо-ёки 
гетерозигота 
ҳолатидан 
қатъий 
назар 
а
1
а
1
а
2
а
2
а
3
а

генотипи 
ривожлантирадиган 8 қатор донга қўшимча яна икки қатор донни 
ривожлантиради. 
Миқдор белгининг ирсийланишини таъмин этувчи полимер генлар 
қанчалик кўп бўлса F
2
дурагайларидаги ажралиш ҳам шунчалик мурак-
каблашади ва фенотипик синфлар орасидаги тафовут сусаяди. 3-жадвалда 
миқдор белгиларнинг ирсийланишида 1, 2, 3, 4 ва 5 та полимер генлар 
иштирок этганда уларнинг F
2
дурагайларида кузатиладиган ажралишнинг 
қандай намоён бўлишлиги акс эттирилган. 
3-жадвал 
Ҳар хил даражали полимерия ажралишларида
индивидлар синфларининг сони 
Ажралувчи 
полимер 
аллеллар 
жуфтининг 
сони 
Гетерозигота организмларда полимер
омиллар сонининг мавжудлиги (
п

Генотипик 
синфлар 
сони 
-5 
-4 
-3 
-2 
-1 
 
п 
+1 
+2 
+3 
+4 
+5 











16 



15 
20 
15 


64 



28 
56 
70 
56 
28 


256 


10 
45 
120 
210 
252 
210 
120 
45 
10 

1024 
К.Мазер генетикага 
асосий генлар
тушунчасини киритди. Унинг 
фикрича асосий генлар

кучли таъсир қилувчи ирсий омиллар бўлиб, у 


сифат белгиларининг альтернатив ҳолатда ривожланишини таъмин этади. 
Кейинчалик бундай генлар “олигогенлар” деб ҳам атала бошланди. 
Полигенлар эса ҳар қайси бири алоҳида нисбатан сустроқ кучга эга бўлиб,
кумулятив (аддитив) ҳолатда фаолият кўрсатиб миқдор белгиларнинг 
ирсийланишини таъмин этади. Ота-она организмларининг полимер генлар 
бўйича генотипининг фарқланиш даражасига қараб уларнинг F
2
дурагай 
авлодида миқдор белгилар бўйича ажралиш доираси ҳар хил бўлади.
Миқдор белгилар ирсийланишининг яна бир муҳим томони F
2
даги 
белгилар ажаралишидаги 
трансгрессия
ҳодисасининг намоён бўлишидир. 


152 
Трансгрессия икки хил - ижобий ва салбий бўлиши мумкин. Иккинчи 
авлод (F
2
) дурагайлари ичидан ота-она ва қолган F
2
ўсимликларига 
нисбатан миқдор белгиси кучлироқ ривожланган ўсимликларнинг ажралиб 
чиқиш ҳодисаси 

Download 14,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   302




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish