26-расм.
Товуқлар оёқларида патларнинг “бор – йўқлиги” белгисининг ирсийланиши.
27-расм.
Қоракўл қўйларида тери (мўйна) рангининг ирсийланиши.
146
Машҳур қоракўл қўйларида жун рангининг кул ранг (шерозий)-қора
(араби) бўлиши бир ген аллелларига (А-а) боғлиқ. Бу ген рецессив
гомозиготали (аа) ҳолда бўлса, қўзичоқлар жунининг ранги қора бўлади.
Жуни кул ранг бўлган қўзичоқларнинг доимо гетерозигота (Аа) ҳолатида
бўлиши аниқланди. Кул ранг қўзичоқлар орасида доминант гомозиготали
(АА) лар бутунлай учрамайди. Бунинг сабаби, жуннинг кул ранг бўлишини
таъмин этувчи ген доминант гомозиготали ҳолатда организмнинг нобуд
бўлишига олиб келади. Бундай хулосага, жун ранги кул ранг, генотипи
гетерозиготали (Аа) ота-она қўйларни ўзаро чатиштиришдан олинган
дурагай авлодларда, жун рангининг ирсийланишини таҳлил қилиш асосида
келинди. Уларнинг авлодидаги қўзичоқларни жун рангига қараб, икки
синфга бўлиш мумкин: кул ранг ва қора рангли қўзичоқлар. Уларнинг
миқдорий нисбати одатдагидек 3:1 эмас, балки 2:1 ҳолатда бўлган (27-
расм). Бунинг сабаби, доминант гомозиготали (АА) қўзичоқларнинг
туғилгандан кейин сал вақтдан сўнг нобуд бўлишлигидадир. Жун
рангининг кул ранг бўлишини таъмин этувчи ген, доминант гомозигота
(АА) ҳолатида қўзичоқларнинг овқат ҳазм қилиш тизимида нуқсонларнинг
ривожланишини ҳам бошқаради ва уларни ўлимга олиб келади.
Р ♀ кул ранг жунли х ♂ кул ранг жунли
Аа Аа
g А, а
А,
а
F
1
1 АА
:
2 Аа
:
1 аа
кул ранг жунли кул ранг жунли қора жунли
Р ♀ кул ранг х ♂ қора
Аа аа
g А, а
а
F
В
1 Аа
:
1 аа
кул ранг жунли қора жунли
Таҳлилий чатиштириш она сифатида олинган қўйларнинг жун ранги
бўйича гетерозигота эканлигини тасдиқлади. Қоракўл қўйларининг
шерозий (кул ранг) рангли қўй ва қўчқорларини ўзаро чатиштириш
жараёнида 25% қўзичоқларнинг нобуд бўлишига йўл қўймаслик учун
амалиётда шерозий рангли совлиқларни қора мўйна берувчи қўчқорлар
билан чатиштирилиб 50% шерозий ва 50% қора мўйнали қўзичоқлар олиш
йўлга қўйилган. Натижада қора мўйнали қўзичоқлар сонини шерозий
қўзичоқлар сонини камайтирмаган ҳолда ҳеч қандай қўшимча харажатсиз
25% га ошириш имконини беради.
Тулкиларда жуннинг платина ранги гетерозиготали организмларда-
гина мавжуд бўлган доминант ген томонидан бошқарилади. Бу ген
рецессив летал таъсирга ҳам эга. Платина рангли эркак ва урғочи тулкилар
ўзаро чатиштирилганда уларнинг авлодида 2:1 нисбатда платина рангли ва
кумушсимон – қора тулкилар олинган (28-расм). Бундай ажралишнинг
сабаби доминант гомозиготали тулкиларнинг нобуд бўлишлигидир.
147
Do'stlaringiz bilan baham: |