Махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги


Чигит тукланиши типларининг ирсийланиши



Download 14,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet57/302
Sana25.02.2022
Hajmi14,86 Mb.
#301830
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   302
Bog'liq
genetika va selektsiya asoslari

Чигит тукланиши типларининг ирсийланиши.
Ғўзада чигит 
тукланиши типларининг ирсийланиши ва намоён бўлиши тўртта ноаллел 
генлар фаолияти орқали амалга ошади. Уларни функцияси ва ўзаро таъсир 
типига қараб учта гуруҳга бўлиш мумкин. 
1.
Кумулятив полимерия типида ўзаро таъсир кўрсатувчи –F
t1
- f
t1
, F
t2
-
f
t2
генлари. Уларнинг доминант аллеллари ғўза чигитининг микропиле 
қисмидаги тукланишни ривожлантиради. Чигит микропилесидаги 
тукланишнинг ривожланиш даражаси бу икки ген доминант 
аллелларининг сонига боғлиқ. Агар генотипда уларнинг сони тўртта 
(F
t1
F
t1
F
t2
F
t2
) бўлса, микропиледаги тукланиш кучли ривожланади ва қуюқ 
бўлади. Агар генотипда бу генларнинг доминант аллеллари бўлмаса, яъни 
рецессив дигомозигота (f
t1
f
t1
f
t2
f
t2
) ли бўлса чигит микропилесида тукланиш 
бутунлай бўлмайди ва чигит туксиз, яланғоч бўлади. Генотипда доминант 
аллелларнинг сони 1, ёки 2, ёки 3 та бўлса чигит микропилесидаги 
тукланиш қуюқлиги бўйича оралиқ хилма-хиллик намоён бўлади (30-
расм). Бу генлар структуравий генлар жумласига кириб уларни 
тукланишнинг асосий генлари деб аталади. 
2.
Ўзаро комплементар таъсирида фаолият кўрсатувчи генлар. Уларга 
қуйидаги иккита ноаллел генлар киради: 


160 
а) F
t1
-f
t1 
- гени. Бу геннинг доминант аллеллари гомозигота (F
t1
F
t1

ҳолатда генларнинг комплементар таъсирида қатнашади. 
б) F
c
-f

- гени. Бу ген F
t1 
генидан фарқли ўлароқ мустақил фаолият 
кўрсата олмайди. Бу геннинг доминант аллеллари гомозигота (F
c
F
c
) ва 
гетерозигота (F
c
f
c
) ҳолатларида F
t1
F
t1 
гени билан ўзаро комплементар 
таъсир этган ҳолатда чигитнинг халаза ва ён томонларида тукланишнинг 
ривожланишини таъминлайди. Шунинг учун бу ген қўшимча ген деб 
аталади. Унинг аллеллари тўлиқсиз доминантлик ҳолатида ирсийланади. 
F
c
-f
c
гени ҳам структуравий генларга киради. 
3. Эпистатик таъсир этувчи ген ген-ингибитор (I-i). Бу геннинг доми-
нант аллеллари ҳам гомо- ва гетерозигота (II, Ii) ҳолатларда юқорида баён 
этилган учта структуравий генлар (F
t1
F
t1 
, F
t2
F
t2
, F
c
F
c
) нинг фаолиятини 
бутунлай тўхтатади, натижада IIF
t1
F
t1
F
t2
F
t2
F
c
F

ёки IiF
t1
F
t1
F
t2
F
t2
F
c
F
c
генотип-
ларга эга бўлган ўсимликларнинг чигитлари туксиз (яланғоч) бўлади. 

Download 14,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   302




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish