Махсус таълим вазирлиги бухоро муҳандислик-технология



Download 0,62 Mb.
bet9/14
Sana24.02.2022
Hajmi0,62 Mb.
#196981
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14
Bog'liq
Мирзаев Илмий тадқ. асослари.

Таянч иборалар

Назарий ва Экспериментал тадкикотлар, таккослаш, натижаларнинг мос келиши, гипотеза, кисман мослик, рад этиш, хулоса ва тавсиялар, илмий ва ишлаб чикариш хулосалар, хисобот тузиш, стандарт талаблари, хисобот таркиби, илова, боб, параграф, пунк, адабиётлар руйхати, диссертация, реферат, такриз, танкид, илмий босма ишлар, монография, макола, китоб, укув кулланма, коѓоз форматлари, жадваллар, графиклар, фотографиялар.


Назорат саволлари
1. Ал тахлил натижалари буйича кайси холларда юзага келиши мумкин?
2.Тадкикот хулосалари неча гурухга булинади?
3.Илмий хисобот таркиби нималардан иборат булиши керак?
4.Диссертациянинг илмий хисоботдан фарки нима?
5.Имий хисобот тузишнинг бошлангич формаси нима?
6.Хисобот буйича тайёрланган такриз ишларини акс этиши керак.?
7.Доклад ва тезиснинг узаро фаркини изохланг?
8.Монография нима?
9.Китоб ва укув кулланмасининг узаро фарки нима?
10.Хисоботни когозга теришга кайси талаблар мавжуд?

6. ИХТИРОЛИК ИШЛАРИ ВА УНИНГ ХУСУСИЯТЛАРИ. УМУМИЙ МАЪЛУМОТЛАР


Режа
1)Умумий маълумотлар.


2)Кашфиётчилик ижодий жараёни.
3)Кашфиётни хужжатлаштириш.
4)Кашфиёт муаллифларининг хукуклари.


Адабиётлар



  1. Сиденко В.Н., Грушко И.М. Основы научных исследований. Харьков.Высшая школа., 1983.

  2. Закин Я.Х., Рашидов Н.Р. Основы научных исследований. Тошкент, Ўќитувчи, 1981.

  3. Крутов В.И. и др. Основы научных исследований. М.: Высшая школа., 1989.

Илмий тадкикот ишларини бажаришда, хусусан, табиий ва техник фанлар сохасида, куп холларда кашфиёт ёки ихтирони хужжатлаштириш эхтиёжи тугилади. Хамма илмий тадкикот ишлари натижасида ихтирони хужжатлаштириш шарт эмас ва жуда кам холларда илмий тадкикот ишлари кашфиёт билантугаши мумкин.Ихтиролик ишлари мустакил равишда хам ташкил этилиши мумкин. Бу холда илмий тадкикот ишларини бажармайдиган ихтирочилар мос соха буйича мавжуд булган илмий адабиётларни чукур ва хар томонлама урганишлари керак булади.


Кашфиёт деганда материал дунёга хозиргача ноъмалум булган объектив мавжуд конуниятларини, хусусиятларини ва ходисаларни урганиш тушинилади. Кашфиёт муаллимлари маълум хужжатларни тайёрлагач махсус диплом оладилар.Авторлик муаллимлиги, шунингдек кашфиёт конун Билан курикланади. Кашфиёт муаллифлари алохида шахслардан ёки ташкилотлар булиши мумкин.
Ихтиро деганда, янги, халк хужалигининг ихтиёрий сохасидаги мухим тезник ечимига эга булган масалалари тушинилади ва у албатта ижобий самарадор булиши керак.Бу ихтиронинг мажбурий хусусияти хисобланади.
Масала техник ечимга эга булиши керак. Ташкилий ечимлар ихтирочилик ишлари деб кабул килинмайди.
Табиат конунларига зид булган ечимлар хам ихтиро деб хисобланмайди.Янги мослама, янги материал,махсулот олишнинг янги усули, олдин мавжуд булган мосламалар, усуллар ва матнриалларни янгича белгиланиши буйича куллаш ихтиро объекти булиб хизмат килади.
Ихтирочилик масалалари, улар ечимининг мураккаблигига караб, шартли равишда 5 сатхга (уровень) булинади.(жадвалга каранг)



Сатх

Ижодий боскич жараёни

Масалани тан
лаш

Изланиш концент
рациясини танлаш

Маълу
мот йигиш

Ечим гояла
рини излаш

Гоянинг
Конструк
цияда ривожи

Тад
бик этиш

1

Тайёр масала фойдаланилган

Тайёр изланиш концепциясидан фойдаланиш

Мавжуд маълумотлар фойдаланилган

Тайёр ечимдан фойдаланилган

Тайёр конструкциядан фойдаланилган

Тайёр конструкция тадбик этилган

2

Бир неча масаладан биттаси танланган

Бир неча изланиш концепциясидан биттаси танланган

Бир неча манбадан маълумот йигилаган

Бир неча ечимдан биттаси танланган

Бир неча конструкциядан биттаси танланган

Тайёр конструкция модификация тадбигк этилган

3

Маълум масала узгартирилган

Масала шартига асосан изланиш концепцияси узгартирилган

Масала шартига асосан йигилагн маълумотлар узгартирилган

Маълум ечим узгартирилган

Бошлангич конструкция узгартирилган

Янги конструкция тадбик этилган

4

Янги масала топилган

Янги изланиш концепцияси топилган

Масалага оид янги маълумотлар олинган

Янги ечим топилгпн

Янги конструкция тайёрланган

Конструкция янгича тадбик этилган

5

Янги муаамо топилган

Янги усул топилган

Муаммога оид янги маълумотлар олинган

Янги принцип топилган

Янги конструктив принциплар тузилган

Янги конструкция кирган хамма система узгартирилган

Энг енгил ва кенг таркалган биринчи ва иккинчи сатх кашф ихтиролари хисобланади. Уларнинг умумий микдори хамма ихтиролар микдорининг 75% ташкил этади.Учинчи сатх ихтиролари 20% ни, бешинчисининг эса атиги 0,5% ни ташкил этади.


Илмий техник ишдиётда рационализаторлик таклифлар мухим урин тутади.Бу маълум корхона учун янги ва фойдали техник ечимдир.Унда конструкцияни,махсулотни,ишлаб чикариш жараёнини ва кулланиладиган техникани хамда материал хусусиятларини мукаммаллаштириш кузда тутилган.
Рационализаторлик таклифларга булган асосий талаб-техник ечимнинг мавжудлигихисобланади.Унинг янгилиги факат шу корхона учунгина таалукли.
Ихтирочилик ижодий жараён

Хозирги замон ижодий мухандиси ихтирочилик ва рационализаторлик ишларини актив утказа билиши керак.Натижада янги оригинал натижаларга эга булиш мумкин.


Хозирги замон илмий-техник революцияси эски,кам кувватли фикрлаш усули ва янги ечимлар излаши билан кейинги пайтларда эвристика деб аталадиган усул анча ривожланди. Эвристика- бу ижод усулларини урганиш демакдир,бу эса ижодий ишларни активлаштириш махсус методларини яратишга имкон беради. Бу усулларнинг асосий максади янги гояларни интенсификациялаш ва умуий патокда оригинал гоялар микдорини оширишдан иборат.Бу усуллар, одатда,янги гояларни пайдо булишини кийинлаштирувчи психологик инерцияларни янчиб утишга каратилган.
Ижодиёт дараёнида «мияни штурли килиш» (метод мазгового штурма) усули хам мавжуд.Бу усулда масалани ечишда 2 гурух одамлари (хар бирига 4-12 киши) иштирок этадилар.
Биринчи гурух 20-40 минут давомида факат гояларни илгари суради.Хар бир гоя учун 2 минут гача вакт ажратилади.
Иккинчи гурух кишилари «штурм» (биринчи гурух иши) тугагач, илгари сурилган гояларни бахолайди. Бу экспертлар группаси деб хам аталади.Бу усул унга мураккаб булмаган ихтирочилик масалаларини ечишда яхши натижаларга эришишини таъминлайди.
Контрол саволлар методи хам кенг таркалган.Унинг асосий максади – йуналтирувчи саволлар ёрдамида ихтиро масалаларини ечиш.Бунда типик саволлар;агар бошкача килсак? Агар бир иасалани иккинчисига алмаштирсак? Агар бошка материал кабул килсак? Ва хоказо.
Ижодий изланишнинг активлаштирришнингкучли методи синектика (грекча суз булиб,турли таркибли элементларни бирлаштириш демакдир) хисобланади.Бу усул асосида мияни штурм килиш усули ётади.Бунда мсалаларни ечишда маълум тажрибага эга булган професионал кишилар катнашади.Бунда куйидаги аналогияга асосланган 4 махсус усулдан фойдаланиш керак булади;Тугридан-тугри (шунга ухшаш масалалар кандай ечилади); хусусий- техник объекти билан таккослаш ;символик- кандайдир абстракт аналогия, унда парадоксал формада кискагина тузилади.(одатда 2-3 суздан иборат)
Синектика методини куллашда 5-7 кишидан иборат гурух тузилади.Бунда рахбар эксперт билан бирга масала ечимини илмий бошкаради.
Юкорида курилган методлар 1-3 сатх ихтирочилик масалаларни ечишга каратилган.
Биринчи сатх масалаларни ечишда бир неча вариант талаб этилса, 2-сатхда бар неча ун;3-сатхда бир неча юз вариант талаб этилади.4-сатх масалани ечишда ун минглаб,5-сатх масалаларни ечишда эса бир неча юз минглаб,хаттоки миллион вариант талаб этилади.
Мисол тарикасида Эдисоннинг ишкорли аккумляторни ихтиро этиши учун 5000 якин тажриба утказганини келтириш кифоя.

Ихтирони хужжатлаштириш


Ихтиронинг хужжатлаштиришнинг биринчи боскичи унга заявка тузиш хисобланади. У уз таркибига куйида гиларни олади;авторлик гувохномаси ёки петент бариш тугрисида ариза; ихтиронинг(формулалари,чизмалари, схемалари ва бошка материаллари билан бирга) тулик тавсифи, синов актлари,агар бу буюмга тегишли булса; ихтирони яратишга хар бир ихтирочининг ижодий катнашуви тугрисидаги маълумот.


Ариза.Ихтиронинг номи, ихтирочилар исми, фамилияси, уларни ишжойлари манзили курсатилади.
Заявканинг асосий ва мухим кисми-ихтиронинг тулик тавсифи хисобланади. Унда ихтиронинг техник мохияти ва янгиликнинг аник мохияти очилади, хамда техник ечим асосида олинадиган ижобий самарадорлик акс эттирилади.



Download 0,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish