Махсус таълим вазирлиги бухоро муҳандислик-технология



Download 0,62 Mb.
bet6/14
Sana24.02.2022
Hajmi0,62 Mb.
#196981
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14
Bog'liq
Мирзаев Илмий тадқ. асослари.

Х11 + Х 21 = а1


Х12 + Х22 = а2
Х13 + Х23 = а3
Х11+ Х12 + Х13 = в1
Х21 + Х22 + Х23 = в2 (4)

(4)ифоданинг биринчи тенгламаси В1 ва В2 карьердан А1 объектга ташиладиган шагал микдорини билдиради. Иккинчиси А2 объект учун. Охиргиси – В2 карьердан А1 А2 А3 объектларга ташиладиган шагал микдори.


Хамма бошлагич берилган матрица шаклида келтирилган (1-жадвал)
1-жадвал


Карьерлар


Объектлар

Захира

А1


А2

А3

В1

С11
Х11

С12


Х12

С13
Х13

В1

В2

С21
Х21

С22
Х22

С23
Х23

В2

Умумий эхтиёж


А1

А2

А3

-

Масала куп ечимга эга, чунки беш тенгламадан иборат системада олтита номаълум. Шагал ташишнинг энг иктисодли вариантини танлаш талаб этилади. Бу холда куйидаги шартни каноатлантирувчи функцияни чизикли программалаш ва ЭХМ ёрдамида топадилар.
(5)
(4) ва (5) ифодалар транспорт жараёнини оптималлаштиришнинг математик модели хисобланадди. Масаланинг фиик модели куйидаги чизмада келтирилган (4чизма).

4-чизма. Транспорт алокалари схемаси А-объектлар; В- карьерлар.


Назарий изланишларда «модел-аналог» ва «модел-подобия» деб аталадиган моделлар хам кулланилади. Объект ёки жараённинг ухшашлиги (подобия) ёки айнийлигига (аналог) таяниб назарий йул билан моделларда ходисаларни экспериментал урганадилар, сунгра мос математик аппарат ёрдамида хакикий шароитдаги конуниятини урнатадилар.


Куйидаги чизмада икки таянчга урнатилган тусиннинг кучланганлик – деформатив холатни урганиш учун электр модел-аналог келтирилган (5-чизма)

5-чизма. Икки таянчга таянган тусиннинг (а) ва унинг электр модель-аналоги (б) схемаси : Р1, Р2 – таъсир этувчи юклар : Rа, Rв – таянч реакциялари, R1,R2,R3 – электр каршиликлар, Iа, Iв – Р1 ва Р2 юкларни моделлаштирувчи ток кучлари.

Курилиш конструкциялари курсидан маълумки, бундай юклар таъсирида булган тусиннинг таянч реакциялари куйидаги ифода ёрдамида топилади:




(6)
электр занжиридаги кираётган ва чикаётган ток кучи куйидаги айник тенгламалар ёрамида аникланади :


(7)
Шундан килиб, I1, I2 ток кучлари ва R1 каршилик кийматини узгартириб Р1 ва Р2 юкларнинг микдорига караб таянч реакцияларнинг узгаришини урганиш мумкин.
Ухшашлик модели узок вакт давомида кулланиб келинмокда. Масалан, Минораи Калоннинг баландлигини бевосита улчаш шарт эмас. Бунинг учун оддий модель-учбурчакдан фойдаланиш мумкин ва ухшаш учбурчаклар теоремаси ёрдамида минорагача булган масофани Z билган холда унинг баландлигини аниклаш мумкин :


(8)
бунда Кр – ухшашлик критерияси. Микдор жихатдан у куйидагига тенг.
Кр = Z : L ( h ва l – учбурчак катетлари )

Шунга ухшаш усул жараёнарни тадкикот килишда хам кенг кулланилади., лекин ухшашлик критериялари ва тенгламалари бу холатда анча мураккаб булади.


Урганиладиган жараёнларнинг куп киррали физик моделларининг тахлили математик усуллар ёрдамида текширилиши мумкин. Бу усулларни куйидаги гурухларга булиш мумкин.
Изланишнинг аналитик усуллари (элементар математика, дифференциал ва

Download 0,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish