М. Г. Давлетш ин, Ш. Д устм ухам едова, М. М авлонов, С. Т уйчиева, М. Д ж ум абаева


«Мен кичкина п айт и м да кандай бут ан эдим?», «М ен катт а булганим да кандай



Download 5,06 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/93
Sana02.07.2022
Hajmi5,06 Mb.
#730775
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   93
Bog'liq
Ёш ва педогогик психология

«Мен
кичкина п айт и м да кандай бут ан эдим?», «М ен катт а булганим да кандай
буламан?»
сингари саволларида куринади. Келажак хакида фикр юритиб, болалар 
келгусида кучлн, жасур, аклли ва бош ка кимматли инсоний фазилатларга эга 
булишига харакат киладилар.
Кичик ва урта богча ёншда бола характерининг шаклланиши давом этади.У
асосан, б олаларнинг катталар характерини кузатишлари асосида таркиб топади. 
Шу йиллардан бошлаб, болада ахамиятли хисобланган - ирода, мустакиллик ва 
таш аббускорлик каби ахамиятли шахеий хусусиятлар ривожлана бошлайди. Катта 
богча ёш ида бола атрофидаги одамлар билан турли фаолиятларда мулокот ва 
муносабатларга киришишга ургана бошлайди. Бу эса унга келажакда одамлар билан 
мулокотга кириша олишида, иш буйича ва шахеий муносабатларини самарали урната 
олишида фойда келтиради. Б оланинг атроф идаги киш илар билан 
булган 
муносабатлари, асосида турли хил мотивлар ётади. Буларнинг хаммаси боланинг 
индивидуаллигини ташкил этиб, унинг бошка болалардан нафакат интеллекта, балки 
ахлокий мотивацион жихатдан фаркланадиган шахсга айлантиради.
Мактабгача ёшдаги болалар шахеи ривожланишинииг асосий узгариш лари, 
уларнинг 
уз 
ш ахеий 
сиф атлари, 
лаекатлари, 
м увафф акият 
ва 
м увафф акиятсизликларини англаш, узини-узи англаши каби хисларнинг юзага 
келиши хисобланади.
Бу ёшдаги болалар шахсининг шаклланишида уларнинг ота-оналари хакидаги 
фикрлари ва уларга берадиган бахолари нихоятда ахамиятлидир.
Богча ёшидаги болаларнинг хаёли асосан, уларнинг турли-туман уйин 
фаолиятларида усади. Бирок, шу нарса диккатга сазоворки, агар богча ёшидаги
47


болаларда хаёл килиш кобияияти булмаганда эди, уларнинг хаёли хам хилма-хил 
булм ас эди. Б огча ёш идаги болаларлинг хаёллари турли хил машгулотларда хам 
усади, Масалан, богча ёшидаги болалар лойдан турли нарсалар ясашни, кумдан турли 
нарсалар куриб уйнашни ва раем солишни яхши кураднлар, Ана шундай 
маш гулотлар болалар хаёлининг усиш ига фаол таъсир кдлади.
Богча ёшидаги болалар хаёлининг усишига фаол таъсир килувчи омиллардан 
яна бири - эртаклардир. Болалар хайвонлар хакидаги турли зртакларни 
эш иттанларида шу эртаклардаги образларга нисбатан маълум муносабатлари юзага 
келади.
Богча ёшидаги болаларда ёкимлн ва ёкимсиз хие-туйгулар гоят купли ва жуда 
тез намоён булади. Бу ёшдаги болаларнинг хис-туйгулари куп жихатдан уларнинг 
органик эхтиёжларининг кондирилиши ва кондирилмаслиги билан богликдир. Бу 
эхтиёжларнинг кондирилмаслиги сабабли болада нсхуш лик (ёк и м си з), норозилик, 
изтиробланиш туйгуларини кузгайди.
Кагта богча ёшидаги болаларнинг бурч хисси - «нима яхши-го», «нима 
ём он»лигини англаш ларн билан уларнинг ахлокий тасаввурлари орасида 
богликлик 
бор. 
Катга 
одамлар томонидан 
буюрилган 
бирон топширикни 
бажарганларида мамнунлик, шодлкк туйгулари пайдо булса, бирон тартиб коидани 
бузиб куйганларида хафалик, таъби хиралик хисси тугилади.
Шунингдек, богча ёшидаги болаларда маънавий хнссиётлардан уртоклик, 
дустлик ва жамоачилик хислари хам юзага кела бошлайди.
Боланинг богча ёшидаги даврида эстетик хиссиётлари хам анча тез усади. 
Богча ёшидаги болаларда эстетик хисларнинг намоён бу л и ш и н и , айникса, 
у л ар н и н г чиройли, ян ги кийим -бош кийганларида жуда яккол куриш мумкин.

Download 5,06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish