М. Г. Давлетш ин, Ш. Д устм ухам едова, М. М авлонов, С. Т уйчиева, М. Д ж ум абаева



Download 5,06 Mb.
Pdf ko'rish
bet48/93
Sana02.07.2022
Hajmi5,06 Mb.
#730775
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   93
Bog'liq
Ёш ва педогогик психология

"Бола-катта"
муносабати 
"бола-ота-она"
муносабатидан ташхарида юзага келади. 
Чунки, укитувчи болага ота-онага нисбатан купрок равишда норматив талаблар 
куяди. Биринчи бор мактабга келган бола хали ^зини тулик англаши ва уз хатти- 
харакатларини аник билиши кийин. Факат укитувчигина болага меъёрлар куйиши, 
уларнинг хатти-харакатларини бахолаш и, уз 
хатти-
харакатларини бошкалар билан 
мослаштиришга шароит яратиши мумкин. Бош лангич синф да укувчилар укитувчи 
томонидан 
куйиладиган 
янги 
ш артларни 
кабул 
киладилар 
ва уларнинг 
коидаларига тула амал килиш га харакат киладилар. Бола учун укитувчи унинг 
психологик холатини белгилаб берувчи асосий фигура хисобланиб, бу холат унинг 
нафакат синфдаги, балки, умуман тенгдошлари билан буладиган муносабагига, бу 
муносабат эса уз-узидан оиласидаги м уносаб атлари га хам таъсир курсатади. 
Шунингдек, бу муносабатлар унинг укув фаолияти муваффакиятини хам белгилаб 
беради. Укитувчининг укувчиларга таъсир курсатиши ва муносабатининг куйидаги 
услублари мавжуд. А вторитар услуб: бу каттикхуллик булиб, бунда укитувчи 
укувчиларини сузсиз 
узига
буйсунишларини талаб этади. Лекин, нима учун 
катиккуллик килаётганини ёки укувчиларига нима учун узларини шундай 
тутишлари лозимлигини туш унтириб бермайди, ш унингдек, укувчиларни уз 
хатти-харакатларини мустакил бошкаришга хам ургатмайди, укитувчи даре давомида 
укувчиларидан жим утиришини, саволларга доимо кул кутариб, укитувчининг рухеати 
билан жавоб беришини, укитувчининг курсатмаларини сузсиз бажаришини талаб 
этади.
Бундай педагоглар укувчиларнинг кизикишлари асосида эмас, балки асосан 
укув режаси асосида даре утадилар. Даре давомида хам бахс-мунозара учун деярли 
имконият яратилмаган холда асосан укитувчининг фикри сингдирилади. Укувчилари 
билан муомала муносабатда хам уларнинг индивидуал психологик хусусиятлари, 
жумладан, 
нерв 
тизимининг 
кузгалувчанлик 
дараж асини 
хам 
эътиборга 
олмайдилар. Бу услуб укитувчини синфдан, укувчидан узоклаштиради. Эмоционал 
совуклик синфда интизомли укувчида яккаланиш, хавотирлик, химоя килинмаганлик 
хиссини хам юзага келтиради. Fy услуб синф да ю кори узлаш тириш курсаткичини 
бериши, лекин бу узлаштириш, асосан, хотира сабабли булиб, лекин мустакил 
тафаккур. ижодкорлик, хозиржавоблик каби хусусиятларни ривож ланиш дан ортда 
колиш ига сабаб булади, у н д а доимий хавотирлик узига нисбатан ишончеизликни 
келтириб чикаради.

Download 5,06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish