М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet238/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   234   235   236   237   238   239   240   241   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Эмоция, у^иссиёт.
 
Эмоция, лотинча «Е тоуеге» сузидан олин­
ган булиб, «
1
^узратмоц тулцинлантирмоц» маъносини англата- 
ди. Эмоция бу и нсонни ташци дунёга ва узига булган муносаба- 
тини курсатувчи цисца муддатли соматик ва вегетатив жавоб- 
лар мажмуаси.
Эмоция давом ийлигига к;араб учга булинади:
¡.К айф ият
-энг узоц давом этувчи, лекин энг суст намоён 
булувчи ^иссиёт;
2.Э%тирос-%исца
давом этади, кучли нам оён булувчи ^ис- 
сиёт;
З Ж а за в а
-ута цисца давом этувчи, ута кучли намоён булувчи 
хис-^аяжон, эм оци он ал портлаш содир булиши.
Эмоция хусусиятига кура 
ижобий
ва 
салбий
булиши мум­
кин. Биринчиси, цувонч, завк^ланиш, хузурланишлар мисол були­
ши мумкин; иккинчисига эга хафа булиш, цуркиш, цайруриш- 
лар мисол була олади. Ижобий ^иссиётга инсонлар интилади- 
лар, салбийсидан эса цочадилар.
Яна эмоцияни 
ст еник
ва 
астеник
^иссиётларга булиш мум­
кин. Биринчисида ички кутаринкилик, ру^ий тетиклик, ирода- 
сини сафарбар цилиш, гайраги ошиши ^оллари булса, иккинчи- 
сида аксинча - фаолиятнинг сусайиши, ру^ан эзилиш, безовта- 
лик, туш кунлик ^олаглари кузатилади.
Вегетатив ж авоб куринишлари з^иссиётни адекват ифодалай- 
ди, чунки улар инсон хо^иш ига буйсунмайди. ^иссиётда намо-


ён буладиган вегетатив жовобларга цуйидигилар киради. Бирин- 
чидан, ^орачиц катталигининг узгариши, эм оция тури ва кучига 
караб катталашиши ёки кичрайиши мумкин. М асалан, к;уредан- 
да корачи^ катталашади, жа^л чиэданда кичрайиш и мумкин. 
А
1
угий зурициш цорачи^ катталашишини келтириб чицаради 
Хиссиётда юз териси ранги узгаради. Инсон уялганида юзи киза- 
ради, ^ у р ^ а н и д а эса оцаради. Бу теридаги к;он томирларининг 
кенгайиш ва торайиш и билан богли^. Ш унга кура тери ^арора- 
ти ^ам узгаради.
Эмоцияда тери тукчаларининг копчаларидаги мушаклар ^ис- 
кариши натижасида тукчалар кутарилади, думбоцчалар ^осил 
булади (бундай ^олда «товуц эт» ^а^ида гапирилади). Эмоцио- 
нал терлаш - сову^ тер чи^иш ^олати кузатилади. Бундай тер 
ажралиш кафтда ва пешонада содир булади, ^арорат боищари- 
лишидаги тер бутун тана юзасида амалга ош ади.
Эмоцияда юрак-цон томир тизими ф аолиятида хам узгариш 
юз беади, юрак уриш и тезлашиши ёки секинлаш иш и мумкин, 
баъзида аритмия кузатилади, артериал цон босими узгаради, 
тананинг хар хил кисмидаги цон томирларда цоннинг кбайта та^- 
симланиши кузатилади.
Эмоцияда нафас олиш тезлашиши ёки аксинча, секинлаши­
ши мумкин, баъзида ц и с р ва^тга тухташи, сун гра чу^ур нафас 
олиш билан алмашинуви (хурсиниш) кузатилади, нафас олиш 
ва чи^ариш вацтлари хам узгариши анируганган.
Хис-туйру хазм тизими фаолиятига ^ам таъ си р килади. }^ис 
туйруда купинча хазм йули х.аракати сусайиш и, сулак ажрали- 
ши камайиши ва 
ориз
цуриб цолиши кузатилади. М еъдада шира 
ажралиши ва ^аракат узгарганлиги туфайли кунгил айниши ке- 
либ чи^иши мумкин, бу холатда сулак аж ралиш и кучаяди. Хазм 
тизимида узгариш ^ар хил кечиши мумкин, масалан, бир одам- 
да жа^л ишта^ани бугиб ^уйса, иккинчисида, аксинча, ишта^а- 
ни очиб юбориши мумкин. Каттиь; ц у р ^ а н д а айрим одамларда 
ихтиёрга буйсунмаган ич кетиш ^олатини кузатиш мумкин. Бу 
ичак перисталтик к;исцаришининг кучайиши ва анал сфинктер- 
ни бушашиши натижасида келиб чикади. К упгина ^ис-туйру- 
ларда эндокрин безлар фаолияти ва марказий нерв тизими таъ- 
сирида модда алмашинувининг кучайиши кузатилади. Дис-туй- 
гулар коннинг таркибини ?^ам узгартиради, конда глюкоза, ад­
реналин, эритроцит, лейкоцитлар м иедорлари узгаради.
Вегетатив реакциялар ижобий ^иссиётда салбий х.иссиётга 
нисбаган кучлирок намоён булади, лекин иж обий хиссиётда


вегетатив носозликлар кузатилмайди. Уз кучига, ха^ эканлиги- 
га иш онган одам лар ^иссиётни зарар келтирувчи таъсирига 
царши тура оладилар. Салбий ^иссиётга ^аршилик курсатмаган 
одамлар организм ига зарар келтириши мумкин.
Д и сси ётда соматик нерв тизими жавоблари ^ам кузатилади. 
Бу ж авоб ^атти-^аракатда, мимикада, тана ^олатида, тана мус- 
куллари тонусида, уларнинг ритмик цис^аришида (цалтираш, 
оё!у
1
а тура олмаслик) намоён булади. Баъзи бир ^ис туйруда 
кузнинг пирпираш и, куз совдаси ^арактининг кучайипга куза­
тилади. К учли ^ис-туйруда куз соедаси ^аракати сусаяди.
Х^ар цандай ^ис-туйгу маълум бир мимик куринишга мое ке- 
лади.
Д ис-туйруда миядаги электрик фаолликнинг ортиши кузати­
лади. Бош мия пустлорининг хар хил со^асида юцори частотали 
потенциаллар юзага келади.
Киш и учун субъектов хисобланган ^ис-туйрулар, унинг э^ти- 
ёжлари кондирилиш жараёнлари кандай кечаётганлигининг бел- 
гиси си ф атида намоён булади. М уносабат ва фаолият жараёни- 
да пайдо булган ижобий миссий ^олатлар (завцланиш, мамнун- 
лик ва ш у кабилар) эхтиёжларки цондириш жараёнининг хуш 
келадиган тарзда кечганлигидан далолат беради. Э.^тиёжларниш 
кондирилмасдан 
допиш и
салбий миссий кечинмаларга (уялиш. 
укиниш , х аср ат ва шу кабиларга) олиб келади.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   234   235   236   237   238   239   240   241   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish