М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet241/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   237   238   239   240   241   242   243   244   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Уйцу н а м р и я л а р и .
Гуморал назарияга биноан уйцу келиб чи- 
цишига тийраклик пайтида организмда йигилган моддалар сабаб 
булар экан. Бу назариянинг хац эканлигини олиб борилган тажри- 
ба тасдицлайди. Агар сугка давомида ухламаган ит цони тийрак 
итга цуйилса реципиент ит дархол ухлаб колганлиги кузатилган. 
Дозирги пайтда делта уйцуни чацирадиган гипноген модда - пеп- 
тит аникланган. Лекин гуморал моддалар уйцу чацирадиган абсо­
лют омил деб хисоблаш ногугри. Чунки танаси ёпишиб цолган, 
нерв тизими алоцида, лекин кон томирлари бир-бири билан туташ- 
ган эгизаклар кузатилганда бири ухласа, иккинчиси тийрак холат- 
да булганлиги аницланган.
У йцупинг пуст лоц ости ва пуст лоц нам р ияла ри .
Пустлоц 
ости, айникса мия узани соцасида усма ёки юцимли касалликлар 
пайтида одамда уйцу цар хил даражада булиши ёки летаргик уйцу 
холати кузатилади. Ш унга асосан пустлоц ости соцасида уйку мар- 
кази бор дейилади. Субталамус ва гипоталамуснинг орцанги соха- 
си цитицланса, хайвонда уйцу ^олати келиб чиццан ва таъсирлаш 
тухтатилганда уйгонганлиги шу соцада уйцу маркази бор эканли- 
гидан дало лат беради.
И.ГТПавлов лабораториясида узок муддат жуда нозик фарцлаш 
тормозланишини хос и л цилиш пайтида хайвонлар купинча ухлаб 
цолганлар. Ш унга асосланиб И.П.Павлов уйкуга ички тормозла- 
ниш натижасида келиб чикадиган холат сифатида ка ради. Уйцу бош 
мия пустлоги ва унга я кин турган пустлоц ости тузилмаларида 
кенгтарцалган чуцуртормозланиш натижасидир(уйцунинг пустлоц 
назарияси).
Лекин, уйцуда шундай цолатлар борки, уларни пустлоц ости ва 
пустлоц назариялари билан тушунтириб бериш цийин. Деярли барча 
сезги аъзолари ишдан чициб, фацатгина бир кузи кура оладиган


касални кузатиш натижасида шундай холга дуч келинди, касал шу 
кузини юмиши билан уйцуга кетган. Уйк^удаги купгина ^олатлар- 
ни, мия узани ретикуляр формациясининг бош мия пустлорига фа- 
оллаштирувчи таъсири кашф цилиниши билан, тушунтириш им- 
конияти яралди.
Ретикуляр формациянинг бош мия пустлорига фаоллаш ти- 
рувчи таъсири тухташи билан ^айвонлар ухлаб цолиши тажриба- 
да исботланди. Шунингдек, бош мия пустлориниш пустлон; ост и 
тизимларига таъсири хам аницланди. Тийрак организм ретику­
ляр формацияси бош мия пустлорига фаоллаш тирувчи таъсир 
курсатиши натижасида пешона пустлоц сохаси гипоталамусдаги 
уйцу марказига тормозловчи таъсир курсатади. Уйцу пайтида эса 
бош мия пустлорига ретикуляр формациядан келаётган фаоллаш­
тирувчи таъсир тухтайди ва пустлоцнинг орканги гипоталамус 
со^асидаги уйцу марказига тормозловчи таъсири сусаяди.
Миянинг лимбико-гипоталамик ва ретикуляр тузилмалари 
уртасидаги пайваста (реципрок) муносабат мавжуд. Лимбик ги- 
поталамик со^а ^узгалганда мия узанининг ретикуляр формация­
си тормозланади ва аксинча.
У йцунинг пуст лоц-пуст лоцост и н а зарияси.
П.К.Анокин 
пустло^-пустлоцости назариясини яратди. Бу назарияга асосан
гипоталамик марказ лимбик тизим билан боглиц булганлиги ту- 
файли бош мия пустлорига фаоллаштирувчи таъсир курсатиши 
мумкин. Янги турилган чацало^тарда бош мия пустлоги пешона 
со^асининг орканги гипоталамусдаги уйку марказига таъсири суст 
булади, натижада бу марказ ретикуляр формация нейронларига 
тормозловчи таъсир курсатади ва мия узини ретикуляр формаци- 
ясидан бош мия пустлорига фаоллаштирувчи таъсир сусаяди, на­
тижада уйку хрлати келиб чицади. Чакалок^ларнинг вакти-вакти 
билан уйрониши латерал гипоталамусда жойлашган очлик мар- 
казининг цузгалгандаги уйку марказига торм озловчи таъсири 
билан боглиц. 
У
й к у
марказини тормозланиши эса ретикуляр фор­
мациядан бош мия пустлорига фаоллаштирувчи таъсирнинг бо- 
ришига имкон яратиб беради.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   237   238   239   240   241   242   243   244   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish