М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet240/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   237   238   239   240   241   242   243   244   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Х рсси ёт ш а клла н и ш и д а м и я турли цкисм ларинииг иш т и-
р оки .
XIX асрда олимлар ^иссиётни миянинг олий булимлари 
м а^сул и деб тушунишган. В.М .Бехтеров эмоциянинг маркази 
т аламусда
деган тахминни айтган. XX асрда У.Кеннон ва Ф.Бар- 
д лар назариясига асосан, ^и сси ёт ^осил булишида дастлаб тала-


мусда ва сунгра бош мия пустлогида фаоллик кузатилади. Д.Лин- 
дсли ^иссиёт яратувчилартаркибига ритикуляр формацияни ^ам 
киритиб бу назарияни кенгайтирди. Д .Линдсли назарияси буйича 
ички ва ташци му^итдан келган таъ си ротлар ретикуляр форма­
цияни цузгатади, цузгалиш у ердан гипоталам ус, таламус, гип­
покамп ва бош мия пустлоцларига тар^алади.
Дж. Пейз назариясига асосан, ^и сси ёт келиб чщ иш ида энг 
мухим саналган миянинг цисми 
лим бик т изим дир
: гиппокамп- 
дан 
1
$узгалиш гумбаз ва мамиляр тана, белбоя пушта ва бош мия 
пустлогига тарцайди.
Купгина тад^ицотчилар нейрохирургик ва неврологик ама- 
лиётда ^айвонларда утказилган таж ри б алар натижасига кура 
^иссиётни миянинг маълум чегараланган ^исми фаолияти си- 
фатида цараш нотурри деган фикрга келиш ган.
Уйцу физиологияси.
Субъектнинг тацщ и дунё билан фаол пси­
хик алоцаси йуколишини чакирадиган физиологик холат 
уйку
дей- 
илади. Одам ва ю^ори ривожпанган хайвонлар учун уйку х.аётий 
зарурий ^олатдир. Жуда узоц ва^т давомида уйцу бош мия хужай- 
раларида тийраклик пайтида сарфлаган энергияни тиклаш учун 
зарурий дам олиш деб ^исобланилган. Л екин уй^у пайтида мия- 
да тийраклик пайтига нисбатан ^ам ю ^ори фаоллик ^олати куза­
тилади. М иянинг айрим тузилмаларидаги фаоллик уйр^у пайтида 
ортади, демак, уЙ
1
$у бу фаол физиологик ж араён экан.
Уйцу пайтида рефлектор жавоблар сусаяди. Ухлаётган одам 
купгина ташци таъсиротларга агар улар ута кучли булмаса, жа- 
воб бермайди. Уш$у пайтида ОНФ да даври й узгаришлар куза­
тилади, айницса тийракликдан уйцуга утиш жараёнида бу давр- 
лар (тенглаштирувчи, парадоксал, ултрапарадоксал ва наркотик 
даврлар) яедол кузатилади. Наркотик даврида ^айвонлар ^ар 
К.андай шартли таъсиротларга шартли реф лектор фаолият билан 
жавоб бермай ^уяди. Уйку пайтида вегетатив курсаткичлар ва 
мия биоэлектрик фаоллигининг узига хос узгаришлари кузати­
лади. Тийрак пайти учун мия ЭЭГ си да паст амплитудали ва 
юцори частотали ритмлар (бета ритм) кузатилади. Куз юмил- 
ганда. уйкуга кегиш пайтида бу ф аоллик алфа-ритм билан ал- 
машади. Бу даврда уйгониш осон содир булади. Маълум eaig- 
утгандан сунг урчуксимон ритмлар кузатилади, 30 минутдан сунг 
эса бу ритм юцори амплитудали секин тета-тулцинларга алма- 
шинади. Бу пайтда вегетатив узгариш лардан к^уйидагилар куза­
тилади: юрак цисцаришлари сони кам аяди, цон босими ва тана 
^арораги пасаяди, уйгониш цийин кечади.


Тета-гул цин ута секин юцори амплитудали делта-тулцин би- 
лан алмашади. Д елта уйцу бу жуда чуцур уйцу даври цисобла- 
нади. Секин тулцинли уйцу даври 1-1,5 соат давом этади ва 
сунгра ЭЭГ да, тийракликка хос булган паст амплитудали юцори 
частотали тулцинлар (бета-ритм) пайдо булади.
Демак, бутун уйцу даври тун давомида 6-7 маротаба: секин 
тулцинли (ортодоксал) уйцу тез тулцинли (парадоксал) уйцулар бир- 
бири билан урин алмашадилар. Агар инсон парадоксал уйцу дав- 
рида уйротилса, туш кураётган эканлиги ^ацида айтади. Секин уйцу 
даврида уйготилган одам туш курганини эслай олмлйди. Агар одам- 
ни фацат парадоксал уйцу пайтида уйготиб юбориб, бу уйцудан 
мацрум цилинса, унда психик фаолият бузилиши кузатилади.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   237   238   239   240   241   242   243   244   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish