Кудрат мусаев таржима назарияси


ганки, т арж им ад а уларни эквивалентлар си ф ат и д а тан ол иб, би-



Download 11,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet87/117
Sana01.07.2022
Hajmi11,86 Mb.
#727065
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   117
Bog'liq
Qudrat Musayev. Tarjima nazariyasi asoslari

ганки, т арж им ад а уларни эквивалентлар си ф ат и д а тан ол иб, би- 
ри н и иккинчкси оркал и талкин этиш прагматик адекватликни 
ю зага келтиради. Бирликлар таркибидаги « с м о р о д и н а » ва «ча- 
р о с » сузл ари англатадиган туш ун чал ар махаллий хусуси ят га эга 
эканликлари туфайли м азкур суз б ирик м ал арини калька усули в о­
сит аси д а уги риб булмайди. З е р о , « с м о р о д и н а » узбек кит обхон и , 
« ч а р о с » р у с китобхони куз олдида «чирой ли к о р а к узл ар» образи- 
ни ж онлантирувчи лисоний воситал ар эм ас. М асал ан , Л . Н. Толс- 
тойнинг «Т и ри л и ш » ром ан и д а гузал киз - К ат ю ш а М асл ов ан и н г 
ёниб гурган коп-кора кузлари ижобий т аъ рифланиб, « к о р а с м о р о ­
д и н а » !^ , узбеклар тасаввурида « ч а р о с » г а у х ш аб кетадики, т арж и ­
мада нуткий анъанага айланган у ш б у т аъ ри ф у тавсиф нинг хисоб- 
га ол иниш игина муаллиф макеадининг м еьёрига стказиб тасвир- 
л аниш ига олиб келган:
Катюша сияя улыбкой и черными, как мокрая смородина, гла­
зами, летала ему на встречу - Вое, 47 // Катюша хурсандлиги-
211
www.ziyouz.com kutubxonasi


дан чаросдек коп-кора кузларини чакнатиб жилмаяр экан, ун­
га гомон югурди - Тир, 50.
И нсоннинг «чупдай орик»лиги бизнннг одамлар назарида 
максадга мувофик булмагани холда, хиндлар бундай кишиларни 
хуш курадилар, чунки улар Хиндистон ж азирамасида эркин на- 
ф. о олиб, узларини яхши ва соглом \ис этадилар. Хинд адабиёти- 
да, масалан, чупдай ори к киролнинг савлат тукиб тахтда утириши 
ижобий таъриф объекти хисобланади.
Хиндистонда сигирнинг плохийлаштирилиши, филнинг 
улугланиши купчилик манбалардан маълум. Хинд бадиий ижоди- 
да сохибж ам ол кизнинг ю риш и филнинг улугвор ва махобатли 
кадам ташлашига киёсланади.
Хинд адабиётида сигир энг олижаноб, мекрибон. пурмехр 
хайвон хисобланиши туфайли. унинг образидан ута нафис ва но- 
зик поззияда кенг куламда фойдаланилади. Хиндларнинг севимли 
исти ораси - она ва унинг фарзандини сигир ва унинг бузогига 
м укояса зтишдир.
Индонезия фольклорида канчил, паландук каби ж он и в ор­
лар ижобий кдхрамонлар сифатида талкин этилади. Индонезия- 
ликлар нажот йулини тополмай, аросатда колган гариб одамлар- 
ни пеландукка ухтпатадилар. Яваликлар доим хуш ёр булиш, 
хавф-хатарни зсда тутиш лозимлиги хакида фикр билдирганлари- 
да, канчил образига мурож аат киладилар.
Бундай узига хослик инглиз ва узбек тиллари компаратив 
фразеологик бирликлари мукояси объектлари мисолида хам кузга 
ташланади. М асалан, ижобий таърифланастган дилбар кизн.инг 
ю зи инглизлар назарида «гилос»га ёки «атиргул»га ухш аб кетса, 
узбеклар таърифида «олма»га мукояса килинади: «A s red as а 
cherry (rose)» - «Олмадай кизил». Инглиз тилида беозорлик тим­
соли сифатида «кабутар», узбек тилида «м усича» кабул килинган: 
«A s harmless as a dove» - «Мусичадай беозор». Енгиллик тимсоли 
инглиз тилида «п ар» булса, узбек тилида «куш »дир: «A s light as а 
feather» - «Кушдай енгил». Жисмоний бакувват кишиларни инг­
лизлар «от»га мукояса килишса, узбеклар филга ухшатадилар: 
«A s strong as a horse» - «Филдай бакувват». Тиллар ифода восита­
лари орасидаги бундай тафовут, сузсиз, таржимавий душворлик- 
ларни келтириб чикаради. Тажрибали санъаткорлар дуч келинган 
кийинчипикларни купинча икки тил лисоний воситаларининг ва­
зифавий уйгунликларини юзага келтириш оркали хал киладилар.
Таржимавий мушкулотлар муштарак адабий анъаналарга 
зга булмаган халклар тилларидан гаржима килганда яна хам куп-
212
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 11,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   117




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish