Кудрат мусаев таржима назарияси


Поправилась... Мы, бабы, живущие, как кошки, - сказала она



Download 11,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet82/117
Sana01.07.2022
Hajmi11,86 Mb.
#727065
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   117
Bog'liq
Qudrat Musayev. Tarjima nazariyasi asoslari

Поправилась... Мы, бабы, живущие, как кошки, - сказала она, 
несмело улыбаясь и наклоняя голову - ТД, IV, 66 /У Анча ту- 
залиб колдим... Хотин кишининг жони мушукникидан каттяк 
булади, - деди-да, Наталья билинар-билинмас жилмайиб бо- 
шини энгаштирди - ТДн. IV, 79.
Г) Узга таржима усулларидан фойдаланиш мумкин булиши- 
га карамасдан, калька усулига м урож аат килиш. Бу усул купинча 
тарж има тили лексик-синтактик меъёри кабул кила олмайдиган 
суз бирикмаларининг пайдо булишига олиб келади. Х оси л килин­
ган бундай ифода воситалари, уз навбатида, аслиятнинг мазму- 
ний жихатини меъёрий акс эттира олмасдан, мулокот жараёнига 
халал беради. Таржиманинг аслиятга бундай ном увофик келиши- 
нинг сабаби шундан иборатки, таржимонлар аслиятдаги ф р азе о­
логик бирлик мазмуний-услубий ва прагматик вазифаларига чу-
204
www.ziyouz.com kutubxonasi


кур кириб бормасдан иш тутадилар, натижада уларнинг назари- 
дан фразеологик бирликлар компонентларининг семантик кури- 
лиши четда колади.
М асалан, JT. Толсгойнинг «А нна Каренина» романида кул­
ланилган «Беленькая, как сахар» компаратив фразеологик бирли­
ги узбек тилида мавжуд булган «Оппок, сутга чайгандай» м уко­
бил варианти ёрдамида угирилмасдан, моддий жихатдан аник 
таржима килинганки, хосил булган бирикма ок рангнинг меъсрий 
тарздаги образли ифодасини узида мужассам эта олмайди. Одат­
да мазкур вазифани утаб келаднган «сут» сузи «канд»га ижобий 
таърифланаётган дилбар киз юзининг жозибадорлигини образли 
жонлантириш имконияти бермайди:
Ишь ты красавица, беленькая, как сахар, - говорила одна, лю­
буясь на Таничку и покачивая головой - АК, I, 291 // Улардан 
бири Таняга сукданиб караб: «Мунчаям чиройли киз экан, 
худдн канддай оппог-а» - деди, калласини чайкатиб - АК, I, 
343.
4. 
Тасвирий усулда таржима килиш. 
Муайян фразеологик 
бирликни гохо на эквивалент, на мукобил вариант ва на калька ёр­
дамида угиришнинг имкони топилади. Бундай холларда санъат- 
корлар ноилож таржима амалиётининг тасвирий усулига м уро­
жаат киладиларки, мазкур усул ёрдамида бирликлар маънолари 
эркин маънодаги суз ёки суз бирикмалари воситасида тушунти- 
риб куяколинади. У ш бу холатларда аслиятдаги фразеологик бир­
ликлар таркибида мужассамлашган услубий вазифаларнинг кайта 
яратилиши хакида суз булиши мумкин эмас. У ш бу холатларда 
баён этилган фикрнинг таъсир кучи пасаяди, аник ва сикиклиги 
йуколади. Бу эса уз навбатида аслият матни бадиий кийматининг 
пасайишига олиб келади. Чунончи, «Т о make a mountain out o f а 
m olehill» бирлиги узининг синоними «to exaggerate» сузидан, « S i­
lent as the grave» бирлиги «silent» сузидан узларининг образли- 
ликлари билан фарк киладилар. Бас шундай экан, инглизча «to 
exaggerate» сузини узбек тилига лугавий эквивалента «бурттириб 
ю борм ок», «silent»HH «жим» сузлари оркали таржима килиш 
мумкин булгани холда, юкорида келтирилган фразеологик бир- 
ликларни узбекчага «бурттириб ю борм ок», «жим » каби услубий 
бетараф сузлар воситасида таржима килиш инглизча бирликларда 
мужассамлашган образлиликнинг сунишига олиб келади. М азкур 
ибораларни «Нинадай нарсани туядай килмок» мукобил варианти 
хамда «Кдбрдай жим» калькаси оркали таржима килишгина вази­
фавий адекватликни юзага келтиради.
205
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ш експирнинг «Юлий Ц езарь» трагедиясида кулланилган 
«It is Greek to m e» фразеологизми ру с тилига калька усулида уги­
рилган булса (Для меня это греческая грамота), узбек таржимони 
бирликни адекват талкин этишнинг имконсизлигини тушуниб, 
ноилож маъносини тасвирий йул билан тушунтириб куя колган, 
натижада муаллиф магнида мужассамлашган образлилик суниб, 
услубий бетараф маъно белгиси касб этган:
... but those that understood him smiled at one another and shook 
their heads; but, for mine own part, it was Greek to me - JC, 92 // 
... но кто его понял, те улыбнулись друг-другу и покачали го­
ловами. А что меня касается, то для меня это было греческая 
грамота - BLLI, 321 

Унинг сузини фахмлаганлар бир-бирла­
рига караб, бош кимирлатиб. кулишиб куйдилар. Менинг учун 
эса жумбок эди - У Ш , 525.
И борани «ж у м бок » сузи ёрдамида тасвирий йул билан тал­
кин этган узбек таржимони бу ерда ру с санъаткори сингари каль­
ка усулидан фойдалана олмас эди. Рус халкининг грек ёзувидан, 
саводидан азалдан хабард ор булганлиги сабабли бирликнинг 
калькасини рус тили меъёри кабул кила олган булса, кенг узбек 
китобхон оммасининг грек ёзуви, саводи хакида тасаввурга эга 
эмаслиги туфайли бирликнинг калька усулидаги таржимасига уз­
бек тили меъёри йул куймас эди.
А м м о баъзан аслиятда яратилган кушимча маълумотни т ар­
жимада тасвирий йул билан хам кисман тиклаш имконияти мав­
жуд. Бу, бир томондан, бадиий нутк таркибида деярли барч а маъ- 
н од ор лисоний воситаларнинг эстетик-таъсирчанлик касб этиши 
билан боглик булса, иккинчи томондан, куп кулланилиш окиба- 
тида айрим фразеологик бирликлар образли-таъсирчанлик хусу- 
сиятининг маълум даражада нурсизланиб колишига вобастадир.
Купинча таржимонлар аслиятдаги фразеологик бирликлар 
услубий вазифаларини кайта яратиш максадида огзаки нуткка х ос 
турли-туман маъно кучайтирувчи воситаларга м урож аат килади- 
ларки, агар мазкур сузлар зарурий оханг билан талаффуз килин- 
сагина п ерсонаж нуткига образлилик бахш этгани х,олда, аслият 
урнини маълум даражада коплаши мумкин. Барибир, бундай в о­
ситалар тасвирий усулдан кам ф арк килишлари туфайли, катор 
холларда аслиятдаги образли фразеологизмлар воситасида яр а­
тилган услубий таъсирчанлик урнини босолмасликлари мумкин.
И. С. Тургеневнинг «Овчининг хотиралари» асарида и ж о ­
бий таърифланаётган кизнинг коп-кора сочлари образли тарзда 
«см ол а»га киёсланади. Т арж имада бирликнинг м укояса образи
206
www.ziyouz.com kutubxonasi


урнида узбек тили огзаки нуткига х ос маъно кучайтирувчи «тим» 
сузи ишлатилган. Айни суз ифода маъносини бирмунча кучай- 
тирган булса-да, «ж уда» сузининг идеографик синоними сифати­
да, аслиятд"т'и бархаёт таъсирчанликни - коп-коралик образини 
тулаконли ярата олмаган:

Download 11,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   117




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish