Кудрат мусаев таржима назарияси


Смелый, чертенок. Н ичего не боится. Настоящий солдат - С П



Download 11,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet57/117
Sana01.07.2022
Hajmi11,86 Mb.
#727065
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   117
Bog'liq
Qudrat Musayev. Tarjima nazariyasi asoslari

Смелый, чертенок. Н ичего не боится. Настоящий солдат - С П ,
308 // Д ов ю рак экан, шайтон. Х еч нарсад ан гап тортмайди-я.
Чинакам солдат буладнган бол а - Н У . 55.
«Шайтон» сузи айрим контекстларда ижобий хиссий туйгу 
тасвири учун кулланилса-да, бари бир муайян даражада «мугом- 
бирлик», «энчиллик», «устакорлик» каби мазмуний белгиларни 
саклаб колади. Ш унинг учун хам ру сч а «черт» сузи ижобий х у су ­
сият тасвири учун ишлатилганида, чунончи, бадиий м укояса тар­
кибида унинг объекти сифатида ижобий муносабат ифодаси учун 
кулланилганида, узбек тилида унга «шайтон» сузи эмас, балки шу 
хусусиятни аник ифода этадиган бош ка лисоний воситалар вази­
фавий монанд келади. М асалан, А. М. Горькийнинг «Изергил кам- 
пир» хикоясида «жуда чиройли» тушунчасини образли ифода 
этадиган «Красивый, как черт» (С И , 88) бадиий мукоясасидан 
фойдаланилган. Узбек тилида мукобил услубий таъсирчанлик чи- 
ройлилик образини анъанавий акс эттирадиган ж он и вор - «сух- 
с у р » (И К , 39) воситасида ифода этилган.
Купгина тилларда хис-хаяжон ифодаси катор холларда 
моддий-мантикий маъноли, услубий бетараф сузларга субъектив 
бахо суффикслари кушиш йули билан хосил килинади. Субъек­
тив б ахо яратувчи кушимчали сузлар китобхон хиссиётига таъсир 
курсатувчи самарали восита сифатида нуткий вазият тавсифини 
янада ойдинлаштиради, рухий тасвир кувватини яна хам ошира- 
ди. Огзаки нутк таркибида улар персонаж ларнинг хаяжонли хола- 
тини тасвирловчи восита сифатида мулокотга самимий, екимли 
оханг бахш этгани холда, нуткий тасвир яратиш учуй хизмат ки­
лиши хам мумкин.
160
www.ziyouz.com kutubxonasi


Рус тили бундай суффиксларнинг ривожланган тизимига 
эга булиб, улар ранг-баранг услубий вазифалар ифодаси учун 
кулланиладилар. Бу хол рус тилининг киёсланаётган инглиз ва 
узбек тилларига нисбатан узига хос хусусиятини белгилайди. Зе­
ро, узбек тилида бундай суффикслар микдори анча кам, инглиз- 
чада эса ундан хам сийрак. Бундай тафовутли холат таржима ам а­
лиёти мушкулотини белгилайди. Субъектив бахони юзага келти- 
радиган суффиксларнинг бир тилда к^шлиги ва иккинчисида кам- 
лиги туфайли таржимонлар мазкур суффикслар ёрдамида хосил 
килинган хиссий-таъсирчанликни мукобил даражадаги воситалар 
оркали кайта яратиш имкониятига эга эмаслар. М одом ики хар 
бир тилнинг уз услубий меъёрлари, узига х ос образли-таъсирчан 
воситалари мавжуд экан, русча купкиррали суффиксларнинг но- 
зик ва тафовутли маъно белгилари узбекчага шу тилнинг узига 
хос лисоний воситалари ёрдамида вазифавий талкин этилади. Зе­
ро, хар бир тил аслини олганда хар кандай фикрни ифода этиш 
лаёкатига эга, тафовут факат максадга эриш иш усуллари орасида 
намоён булиш мумкин. Демак, узбек тилида алохида, расмий ли­
соний воситалар ёрдамида эмас, балки нуткий вазият такозоси 
билан имплицит холда яратиладиган хиссий-таъсирчан маъно рус 
тилида эксплицит тарзда, яъни махсус лисоний шакллар восита- 
сида вужудга келтирилади. Шундай килиб, бир лисоний восита 
ёрдамида яратилган фикр таржима тилида узгача нуткий ифода 
воситасида адекват талкин этилиши мумкин. Бутун таржима мат- 
ни доирасида бу имконият янада кенгрок. Бир тил семантик-услу- 
бий имкониятлари кенгрок матний холатлар таркибида турли-ту- 
ман образли-хиссий воситалар ёрдамида осонлик билан кайта 
яратилади.
Лисоний восита таркибида мужассам этилган ижобий таъ- 
сирчанлик сухбатдошга нисбатан катта хурмат-иззат ифодасига 
айланса, ёинки муносабат расмий оханг касб этса, узбек тилида 
купинча тегишли лисоний воситаларга субъектив бахо ифодаси 
учун кулланиладиган «хон», «ж он » суффикслари кушилади. Бун­
дай сузлар (онахон, онаж он, отахон) рус тилида тез-тез кулланиб 
туриладиган мукобил воситали сузларга эквивалент булиб, тар­
жимада улар бир-бирларини бемалол алмаштираверадилар. Т ар­
жимада мавжуд суффиксларга мурожаат килмаслик эса персонаж
нуткини зарурий хиссий-таъсирчанлик хусусиятидан махрум эта­
ди. М асалан, Н. Г. Чернишевскийнинг «Н им а килмок керак?» ва 
М . Ш олоховнинг «Тинч Д он» асарлари таржималарида сузловчи- 
нинг муайян шахсларга нисбатан субъектив бахосини ифода эта-
161
www.ziyouz.com kutubxonasi


диган шахсий исмларнинг эркалатма-кичрайтма шаклларини - 
«В е роч к а» (Ч Д , 391 - НКК, 428), «Гриш унька» (ТД, I, 47 - ТДн, I, 
66) - узбек тилига транслитерация йули билан талкин этиш те- 
гишли су'ффикслар ёрдамида аслиятда яратилган кушимча маъно 
белгисини китобхонларга етказиб бера олмаган, чунки узгариш- 
сиз колдирилган ру сч а эркалатма суффикслар таржима матнида 
ру с тилидагидек куш имча мазмун касб этмаганлиги туфайли, эр- 
калаш маъносини вужудга келтира олмаган. Кенг китобхонлар 
ом м аси суффиксларнинг асл вазифаларини тушунмай, уларни ку­
шимча маънога эга булган лисоний воситалар сифатида кабул 
килмасдан, шахсий исмларнинг ажралмас булаклари деб тушуна- 
дилар. Бинобарин, Р. Файзуллаеванинг39 аслиятда субъектив бахо 
ифодаси учун кулланилган суффиксларни таржима тилидаги с у ф ­
фикслар билан алмаштириш мумкин эмас, деган фикрни илгари 
сури б, таржимонни вазифавий уйгун воситалардан фойдаланган- 
лиги учун танкид килишига кушилиб булмайди.
Кайд этиш лозимки, субъектив бахо ифодаси учун кулла­
нилган суф ф ик сл ар маънолари маълум даражада сийкаланиб, 
хиссий-таъсирчанлик хусусиятига эга булмаган сузларга хам би- 
рикиб келиши мумкин. Бу уш бу шаклнинг рус тилида махсулдор- 
лигидан далолат беради. Бундай пайтларда мазкур суфф иксл ар 
ифоданинг умумий хушоханглигини юзага келтирадиган восита 
сифатида кабул килинади. Узбек тилида эса улар аксарият хол­
ларда эркалатма сузлар гурухига мансуб воситаларга бирикиб, 
нуткка хиссий-таъсирчан оханг бахш этади. М асалан, лисоний 
восита персонаж нинг муайян нарса ёки вокеа-ходисага ижобий 
ёки бетараф муносабатини (мухаббат туйгуси хакида суз булиши 
мумкин эмас) ифода этса, субъектив бахо суфф иксл ари кушилган 
русча бирликларга узбек тилида (бундай воситалардан фойдала­
ниш имконияти чегараланганлиги туфайли) су ф ф и к сси з лисоний 
воситалар м ос келиши ёки сузларга «им » эгалик кушимчаси би- 
рикиши мумкин. Бундай холларда лисоний бирликнинг хиссий- 
таъсирчанлиги деярли сезилмай, огзаки нуткка х ос белгигина 
кузга ташланади. Киёсланг: Сынишка - Ф Г , 212 // Углим - Ф Г , 
36; Старуш ка - В М , IV , 641 // Кампир - У Т , IV , 299.
Айрим ж он и ворл ар номларидан иборат лисоний воситалар 
бадиий нутк таркибида моддий-мантикий маъноларидан узокла- 
шиб, инсоннинг муайян хислат-хусусиятини образли тасвирла-

Download 11,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   117




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish