Ызбекистон республикаси кишлок ва сув хужалиги вазирлиги



Download 0,53 Mb.
bet48/54
Sana30.03.2022
Hajmi0,53 Mb.
#518681
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   54
Bog'liq
Botanika2

А. А. Корчагин таклифига кўра ўсимликлар жамоасида юз берадиган ўзаро муносабатлар ќуйидаги тоифаларга бўлинади.
1. Тўѓридан тўѓри ва бевосита таъсир кўрсатувчи муносабатлар. Бунга паразитлик, эпифитлик, симбиозлик, физиологик, биохимик ва маханик муносабатлар киради. 2. Воситали муносабатлар. Бунга мућит ћосил ќилувчи ва раќобатлик ќилувчи муносабатлар киради. 3. Фитоценозларни таќќослашда ћар бир жамоанинг турлар таркиби, яруслиги, даврийлиги, яшаш жойи каби хусусиятлари ћисобга олинади.
Турлар таркиби ўрганилганда ћар бир турнинг ва хукумрон (даминант) турнинг ер юзини ќоплаш даражасига алоћида эътибор берилади. Бунда маълум катталикдаги (1,10 ёки 100 м2) майдонда учрайдиган ўсимликлар ўрганилганда улар сони аниќланади ва рўйхатга олинади. Маълум майдондаги ћар бир тур сони ва барча турга мансуб ўсимликнинг биомассаси аниќланади. Энг кўп биомассага эга бўлган тур доминант, (эдификатор) ќолган турлар субдоминант турлар ћисобланади.
Профессор В. В. Алехин фикрича курск вилоятидаги дашт зонасида 1м2 майдонда 1939 та ўсимлик бўлиб, улар 77 турга мансублиги аниќланган. Ўсимлик жамоасида-фитоценозларда учрайдиган турлар бир бирига нисбатан турли баланд пастликда жойлашади, бундай жойлашишга яруслик ёки ќаватлилик дейилади. Яруслар уни ћосил ќилувчи ўсимликларга боѓлиќ равишда бир неча ќаватда жойлашиши мумкин. Масалан ўрмон зонасида ўсувчи ўсимликлар ќуйидаги 5 та ярусни ћосил ќилади. 1 ярус дарахт, 2 ярус бўта, 3 ярус ўт ўсимликлари, 4 ярус мохлар, 5 ярус лишайниклар, сув ўтлари замбуруѓлар бактериялар. Ярусни ћосил бўлиши тупроќ шароитига боѓлиќ, нам етарли бўлган ерларда кўпроќ ярус ћосил бўлади. Энг кўп яруслик тропик зонада кўп учрайди.
Яруслик ер усти ва ер ости яруслигини ћосил ќилади. Ўтлоќ зонасининг ер ости ярусларида ер юзига яќин жойларда бир йиллик ўт ўсимликлар, 2 ярусда ўќ илдиз ћосил ќилувчи дуккакли, мураккабгулли, лабгулдошлар илдизи жойлашса 3- ярусда ѓалла гулдошлар оиласи вакиллари илдизи жойлашади. Ўсимликларни ярус ћосил ќилиб жойланиши мућим биологик аћамиятга эга. Натижада ер усти яруслари ќуёш энергиясидан мунтазам фойдаланишга сабаб бўлса, ер ости ярусларда тупроќдан олинадиган минерал моддаларни меъёрида олишга имкон беради.Табиатдаги фитоценозларнинг бир бирига таќќосласак ўзига хос хусусиятларга эга эканлигини кўрамиз. Фитоценозлар фарќини кўрсатиб уларни маълум классификацияга солинади.
4. Ћозирги ваќтда ўсимликлар жамоаларида ќуйидаги геоботаник бирликлар ќўлланилади.
1. Ассоциация. 2. Ассоциация гурући. 3. Формация. 4. Формация гурући. 5. Формация синфи. 6. Ўсимликлар типи.
Ўсимликлар жамоасидаги маълум бир майдондаги ўсимликлар гурући ассоциация дейилади. Бу ном 1910 йили Брюселда ўтказилган ћалќаро ботаниклар конгрессида ќабул ќилинган.
Академик В. Н. Сукачев фикрича ассоциация деб бир хил таркибга, бир хил тузилишга бир хил яшаш шароитига ва ташќи кўринишга эга бўлган турларнинг биргалашиб яшашига айтилади. Геоботаникада ассоациациялар икки хил усулда номланади.
1- усулда ассоациация номи иккита ўсимлик номи билан номланади. Масалан: сфагнум ўтли ќараѓайзор ассоациацияси.
2- усулда хукумрон ўсимлик турларини кўрсатиш билан. Масалан: ялтирбош ќўнѓирбош ассоациацияси, ќўнѓирбош - ранг ассоациацияси.
Ўзаро ўхшаш ассоациациялар. Ассоциациялар гурућини бир неча ассоциациялар бирлашиб формацияларни, бир неча формациялар бирлашиб формация синфини ва улар энг йирик геоботаник бирлик ўсимлик типларини ћосил ќилади. ер шаридаги ўсимлик типлари жуда хилма хил бўлиб, (ўромн, дашт, ботќоќ, ўтлоќ, саванна ва ћоказо) уларнинг йиѓиндиси ўсимлик ќоплами тушунчасини беради.
Бу ўсимлик ќоплами доимо динамик ћаракатда бўлиб, ривожланади, ўзгаради ва алмашиб туради.
Йилнинг маълум фаслида, йил давомида умумий иќлим ва тупроќ шароитининг ўзгариши натижасида ўсимлик жамоасида ћам ўзгариш содир бўлади. Бундай ўзгариш хсусий ва умумий характерга эга бўлиб, жамоа тараќќиётига ёки инќирозга учрашига олиб келиши мумкин.
Хусусий ўзгаришлар муайан бир ерда бир хил ўсимлик ќопламини иккинчиси билан алмашинишида намоён бўлади. Умумий ўзгаришлар катта худудда (зонада) содир бўлади ва фитоценозни ўзгаришига сабаб бўлади.

Download 0,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish