Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


I I б о б ХАЁТ, У М Р , Т У Р М У Ш , СОЕЛИК ХАКИДА



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

I I б о б
ХАЁТ, У М Р , Т У Р М У Ш , СОЕЛИК ХАКИДА 
М ВА МУЛОХАЗАЛАР
М уло\азали булиш халк,имизнинг ноёб ф азилати си ф а- 
гида кддриятларимизнинг энг м у\им талабларидан бири. Ота- 
боболарим из \а р иш ни к,илишдан олдин обдон уйлаб олиш - 
ни маслахдт берганлар. Уйлаш деганда, килинадиган иш - 
н и н г м о ^ и я т и га е т и ш , у н и н г х д р акат д а с т у р и н и тугри
белгилаш , булиш и м умкин булган хатоларни \и со б га олиш , 
ундан куриладиган ш ахсий \а м д а ум ум инсоний м анф аат- 
ларни ба\о л аш ва ш улар каби купгина талаблар туш унила- 
ди. С алом атлик \а м ф алсаф ий м уло\аза ю ри ти ш н и , уйлаб 
иш цилиш ни, унинг асосий сабабларини англаган \о л д а бу 
иш да т у ф и йулни танлай билиш ни талаб кдладиган с о \а . 
Ш у макрадда укувчини хдёт, умр, турмуш ва согли к маса- 
лаларида озгина м уло\азага чорлаш ни лозим топдик. Бу му- 
л о \а за л ар куйидагилардан иборат.
2 .1 . Согликка огохдик
Деярли х,ар бир киш и эртам и-кечм и соглик билан бог- 
лик, муаммога дуч келади. Ч унки киш илар ф т а с и д а учраёт- 
ган улим нинг асосий сабабчиси касалликлар ва бахтсиз *оди- 
салар буТГиб, д еярли \а м м а лолларда барвак,т улим содир 
булмокда. СоУлигидан ажралган инсон \а р доим касаллик- 
Л а ^ в а унинг Мудх,иш ок,ибати — улим олдида ёлгиз к,олади. 
^ Й ^ а г и бир аччик, \ак,ик,ат шундан иборатки, х,ар би р ки- 
ш инйнг соглиги ун и н г узидан бош кд х,еч ким га керак эмас 
ва бу >^акда унинг узидан бош кд \е ч ким кдйгурмайди \а м . 
Маълум даражада ун и н г соглиги хакдда ота-о н а, ф арзанд- 
лар, ога-ини, кдриндош -туккднлар кдйгуриш и м умкин. Л е- 
кин уларнинг кдйгуриш и \а м купчилик лолларда \ам д ард
3 — Саломатлик асослари 
33


булиш ва афсусланищдан нарига утмаслиги мумкин. Имко- 
ниятсиз кдйгуриш ва афсусланищдан эса \еч кдндай наф йук,-
Хозирги ш ароитда бу масалада \а р бир киш ида ш акл- 
ланган тушунчага к ф а , инсон салом атлигининг асосий та- 
янчи мавжуд тиббий хизмат булиб, киш и касалланган так,- 
дирда биринчи навбатда унга мурожаат кдлади ва бутун умр 
саломатлигини шу хизматга иш ониб яш айди. Ана шу ш акл- 
ланган ижтимоий тушунча ту ф и м и ёки н отуф им и? Хакикдт- 
дан \а м издан чикддн салом атликни тиклаш да табобат кат- 
та им кониятларга эга. Л еки н согликни \а р доим ва бутун 
умр тиббий муолажалар билан сакдаб булмайди. Бу умуман 
мумкин эмас. Табобатдан ф авкулодда лолларда — би рор- 
бир 
бахтсиз \о д и с а , нокулай иш ёки турмуш ш арои ти , 
ш унингдек, ш ахсий хато туф айли 
с о р л и т и н г и з н и н г
издан 
ЧИК.ИШИ кабиларда ф ойдаланиш мумкин. Ш унинг учун ти б ­
бий хизматга \е ч к,ачон м аиш ий хизмат тури сиф атида эмас, 
б алки ф авкул о д д а х и зм ат тури си ф а т и д а кдраш ни одат 
к,илиш керак. К,олаверса, сиф атли тиббий хизмат олиш учун 
яхш игина пул \а м тулаш керак. Тиббий хизмат уз ф аоли я- 
тини йуналтириш да инсонийликдан кура, бизнесни афзал 
куради. Одамзод бутун умр орзу к,илган, бир вакулари улур 
дониш м анд Гиппократ том онидан кутарилиб, кейинги йил- 
ларда э^гиросли жумлалар билан тулдирилиб, врач цасамё- 
ди деб ном олган буюк и нсоний тиббий тартиб, афсуски, 
бозор крнунлари олдида курук, гаплигича крлиб кетмокда.
И к кинчидан, табобат ф ан и ва тиббий хизмат б и р-б и - 
ридан кескин фарк, кдпадиган тушунчалардир. Табобат ф ани 
— бу анча тор доирадаги етук олимлар ва мутахассислар- 
нинг касалликларни даволаш \ам д а салом атлик билан бор- 
л и к муаммоларни \а л к^ли ш йулидаги ютукдаридан ибо- 
рат. Тиббий хизмат эса, ана шу ютукдарни ом м алаш тириш - 
д ан, яъни хизм ат дараж асига кутариш дан иборат. Бу иш 
*амма вак;т \а м осон кечаверм айди. Ш у боисдан, тиббий 
хизмат касалликларни даволаш да \а р доим \а м яхш и нати- 
жаларта эриш а олмайди. Б унинг сабаби, табобат ф ани ютук,- 
ларини барча табобат ходимлари бирдек куллай олмаслиги-
34


да. Ш у билан бирга, тиббий хизматни к$фсатишда виждон 
муаммоси \а м борки, бу \а м унинг сифати ва самарадорли- 
гига катта таъсир курсатади. Д ем ак, бу ерда ran табобат хо- 
дим ларининг малакаси ва виждонига б о ти к* Виждон ва ма- 
лакан инг эса, бир киш ида уйгун булиш и н и \о ятд а к^й и н . 
Ш унинг учун баъзан виждон булса, малака етиш майди, ма- 
лака борида эса виждон булмаслиги мумкин. Айник,са, \о зи р - 
ги бозор икуисодиёти шароитида киш идан виждон талаб этиш 
\а м кийин. Ш у боисдан, табобат ф ани янгиликлари ва ютук,- 
ларидан шахсий бойлик орттириш йулида фойдаланувчи кор- 
чалонларнинг янада купайиб бориш э ^ и м о л и бор.
Ш унинг учун соглик йулидаги \аракатда факдт битта тугри 
йул бор. Бу \а м булса, саломатликни сак^аш ва муста^кам- 
лаш илми *амда амалини *ар бир киш и н и н г яхш и билиш и 
ва уларни кундалик турмуш ида куллаш идан иборат. Буни 
англаш ва туш униш \о зи рги кунда н и \оятд а м у\им .

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish