Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


 ,З .О н г ва узни англамаслик муаммоси



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

2 ,З .О н г ва узни англамаслик муаммоси
И нсон дунёга келиб, вояга етган сайин у аввало иж ти- 
моий \аё т н и н г энг катта муаммоси ти ри кчи ли к экан ли ги - 
ни англай бош лайди. Бу муаммони \а л килиш учун у ук,иш, 
касб-*унар урганиш , м алака орттириш л ози м л и ги н и \а м
тезда тушунади. Ш унинг учун унинг \аётдаги асосий м акса- 
ди, билим юртлари ёки олийго^ларда билим олиш , иш хо- 
на ёки корхоналарда иш ва касб м а\орати н и ош ириш булиб 
колади. Вояга етиб, жамиятда тирикчилигини таъминлаган
36


и н со н эн д и м авхе, м ан саб , ш ухрат ч у х хи лар и н и кузлай 
бош лайди ва бу йулда у лозим булпан и м кониятларини ах- 
таради, иш га солади, харакат цилади, кураш ади , кечаю - 
кундуз уйлайди. Худди ана шу харакат унинг онгли ум рини, 
хаётининг асосини таш кил этади. Бу мутлахо табиий хол ва 
биз уни мухокама хилмохчи \а м эмасм из.
Бу холнинг мантик;ий асосларини и н со н н и н г вояга етиш
хамда камолотга эриш иш ж араёнидан излаш керак. И нсон 
тзракдиёт ж араёнидаги эн г онгли мавжудот булса хам, у уз 
ум рининг анча хисм ини бирлам чи онг (подсознания) таъ- 
сирида утказади. Купол хилиб айтганда, тан ан и н г хохиш 
ва истаклари хар доим онг ва унинг мулохазаларидан устун 
келиб боради. (Аслида хар бир одам умри давом ида бутун 
инсоният тараххиётини такрорлайди). Ш у боисдан, умри- 
м изнинг купгина вахтлари бирлам чи онгга хизмат килади. 
Бирламчи онгда эса, асосан индивиднинг, жумладан, одам- 
нинг хам яш аш и ва купайиш ини таъм инлайдиган тугма (и н - 
сти н кти в) одатлар, овх атлан и ш , ж и н си й алоха ва хим оя 
инстинктлари махкам урнаш ган.
Ю коридагилардан келиб чихкан холда, хали инсон узи- 
ни ан глам аяп ти , деб хулоса хилиш м умкин. Д ем ак, узни 
англаш анча хийин ж араён, дейиш им изга асос бор. Бу му- 
аммо бутун инсони ят тараххиёти давомида хар бир хур ф и кр - 
ли киш ини уйланиш га, бош хотириш га мажбур хилган. Х ат­
то хадимги спарталик стти дониш м андлардан бири Хилон 
бу муаммога алохида эътиборни харатиб, узининг хаётида- 
ги эн г мухим ф ал саф и й ф и к р си ф ати да «У зингни у зи н г 
англа!» деган ш и орн и илгари сурган. Б ун и н г м охи яти н и
чухур англаган авлодлари Х и л о н н и н г бу ф и к р и н и хояга 
уйиб ёзиб холдирганлар. Хатто тараххий этган асри м и зн и н г 
яна бир ф айласуф и У. Гезли «О, онг! С ен и н г бу норасида- 
лигинг хачон тугайди», — деб ф арёд хам хилган.

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish